Пропан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пропан
Skeletal formula of propane
Skeletal formula of propane with all implicit carbons shown, and all explicit hydrogens added
Ball and stick model of propane
Spacefill model of propane
IUPAC име
Идентификација
CAS регистарски број 74-98-6 YesY
PubChem[2][3] 6334
ChemSpider[4] 6094 YesY
EINECS број 200-827-9
КЕГГ[5] D05625
База података биолошки релевантних молекула 32879
RTECS TX2275000
СМИЛЕС
Бајлштајн 1730718
Гмелин Референца 25044
Својства[6]
Молекулска формула C3H8
Моларна маса 44.1 g mol−1
Агрегатно стање Безбојни гас
Мирис Без мириса
Густина 2,0098 mg mL−1 (на 0 °C, 101.3 kPa)
Тачка топљења

-188 °C, 85.5 K, -306 °F

Тачка кључања

-42--42 °C, 230.9-231.11 K, -44--44 °F

Растворљивост у води 40 mg L−1 (на 0 °C)
log P 2,236
Напон паре 853,16 kPa (на 21,1 °C)
kH 15 nmol Pa−1 kg−1
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 −105,2–−104,2 kJ mol−1
Стд енталпија
сагоревања
ΔcHo298
−2,2197–−2,2187 MJ mol−1
Специфични топлотни капацитет, C 73,60 J K−1 mol−1
Опасност
ЕУ-класификација Flammable F+
EU-индекс 601-003-00-5
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
1
0
 
Р-ознаке R12
С-ознаке (S2), S16
Тачка паљења −104 °C
тачка спонтаног паљења 540 °C
Експлозивни лимити 2,37–9,5%
Сродна једињења
Сродна алкани
Сродна једињења Дијодохидроксипропан

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Пропан, (молекулска формула C3H8), је безбојан алкан, у гасовитом агрегатном стању.

Пропан је нерастворљив у води, а раствара се у органским растварачима као што је нпр. етил алкохол. У малим количинама се јавља у земном гасу а у већим количинама јавља се у нафти. Из нафте се добива дестилацијом у облику смеше са бутаном, која се користи као гориво познато под називом Течни нафтни гас (ТНГ) и којом се пуне боце које се користе у домаћинствима (тзв. бутан боце), а користи се и као алтернативно гориво за возила (LPG, „аутогас“).

Пропан је веома слабо реактиван као и сви алкани. На вишим температурама подлеже реакцијама паљења. Реагује и са гасовитим хлороводоником и хлором, услед чега настају хлороалкани. Пропан је сировина за многе органске синтезе.

Границе запаљивости у смеси са ваздухом (у запреминским процентима гаса) су 2,1 ÷ 9,5 vol% (у присуству извора упаљења).

Особине[уреди]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 0
Број донора водоника 0
Број ротационих веза 0
Партициони коефицијент[7] (ALogP) 1,7
Растворљивост[8] (logS, log(mol/L)) -0,4
Поларна површина[9] (PSA, Å2) 0,0

Референце[уреди]

  1. ^ „Propane – Compound Summary“. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 27. 3. 2005.. Identification and Related Records Приступљено 8. 12. 2011.. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. ^ Record of Propane in the GESTIS Substance Database from the IFA
  7. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  8. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  9. ^ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пропан