Протекционизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Економија
GDP nominal per capita world map IMF 2007.PNG
Општи аспекти

Развој економске мисли
Микроекономија · Макроекономија

Методологија

Бихејвиористичка  · Компутацијска
Економетрија  · Еволуциона
Експериментална · Теорија игара
Математичка  · Друштвена психологија

Поља и поделе

Развој · Раст · Историја
Међународна трговина · Рад
Економија благостања · Финансијска
Монетарна теорија · Јавни сектор
Индустријска организација · Закон
Еколошка · Економски системи
Природни ресурси · Пољопривреда
Окружење · Регионална наука
Градска · Култура · Здравље

Категорија:Економија

Часописи · Публикације
Категорија:Економија · Теме · Економисти

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Протекционизмом (лат. protegere = заштита) се означавају економске мјере, којима једна држава покушава ограничити пласирање страних производа на домаћем тржишту. Те мјере се налазе у домену стратешке трговинске политике и њихов циљ је по правилу, побољшавање пласмана домаћих продуката, унапређење и побољшавање развоја појединих привредних грана као и привреде у цјелини. Такве мјере стратешке трговинске политике помажу развој појединих земаља у развоју у толикој мјери, да су неке од њих већ прерасле у индустријске велесиле (нпр. Кина).

Противници протекционизма аргументују тиме, да сваки протекционизам изазива и реципрочне мјере потенцијалних трговинских партнера и да је на крају ипак домаћа привреда највише погођена таквим мјерама.[тражи се извор од 11. 2013.] Они захтијевају глобалну и слободну трговину и заговарају препуштање употребе свих економских инструмената самом тржишту.[тражи се извор од 11. 2013.]

Посебну форму протекционизма представљају културни протекционизам као и протекционизам у спорту. Таквим мјерама се штите поједине државе или региони од културних утицаја из иностранства односно, штите домаће тржиште спортиста. У том контексту су позната ранија ограничења броја страних играча у клубовима неких западноевропских земаља.

Види још[уреди]