Пројектил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Разни облици пројектила

Пројектил је саставни део метка и једини његов део који након испаљења остварује контакт са циљем. Пројектил у ширем смислу може бити и свако чврсто тело које се путем бацања или путем пуцња доводи у покрет, по путањи у којој је он препуштен само себи. Код ватрених оружја пројектил је, као и оружје за његово испаљење, измишљен да усмрти или изазове повређивање и све остале узгредне последице у живим бићима (животињама и људима) [1]. Првобитни пројектил који су били у виду куглица, кроз вишевековну историју развоја ватреног оружја мањао је, у циљу постизања најефикаснијег дејста, и свој облик и свој састав. Сви данашњи јединачни пројектили имају ваљкаст (цилиндрични) облик са заобљеним, куполастим или зашиљеним врхом.

Историјат[уреди]

Различити облици првобитних оловних пројектила
Камени топовски пројектил

Први покушаји примене пројектила настали су веома давно још у праисторији када је човек почео са коришћењем камења као средстава за гађање и и уништење циљева, у циљу напада, одбране или прибављања хране. Како му је овај материјал био лако доступан, јер се налазио свуда у природи, није било неопходно да он са собом носи веће количине „пројектила“. Нешто касније са открићем барута камене пројектиле човек је користио и за ручно ватрено оружје а нарочито за топове, јер му је камен био при руци у току опсаде градова када је постојао проблем снабдевања муницијом.

Проналаском барута почело је и конструисања првог ручног и другог ватреног оружја. Експериментисало се са различитим материјалима који су требали да пројектиле начине све убитачнијим или разорнијим средством у борби против живе силе (војника и других бранилаца и нападача) или у лову животиња. Камене кугле убрзо су замењене оловним пројектилима у облику цилиндра са зашиљеним или заобљеним предњим делом. Овом променом пројектили су добили веће убрзање, домет и разорну моћ али нису побољшала сигурност поготка. Тек појавом вучених цеви са жлебовима који пројектиле при проласку кроз цев доводе у стање ротације, постигнути су бољи резултати при погодцима на већој удаљености.

За лично наоружање, све више почиње примена металних пројектила, прво од олова, које је омогућавало лаку деформацију, обраду и формирање пројектила загревањем. Појавом вучених цеви и цеви са ротационим жлебовима, све више се са округлих прелази на цилиндричне облике пројектила, са заобљеним, удубљеним или заоштреним предњим делом и применом разних материјала.

И данас се још увек користи олово као основа за израду пројектила, али се из разлога бољег балистичког деловања оно комбинује са другим металима бакром, никлом, челиком или легурама бакра са никлом и бакра са цинком .

Врсте[уреди]

Поред различитог облика, а у зависности од врсте оружја, различит је састав пројектила.

  • Пројектили за револвере сачињени су од меканог олова или олова очврслог с мало антимона или калаја. Ови пројектили се лако деформишу и распарчавају.
  • Пројектили за пиштољ и пушке имају средину од олова које је покривено кошуљицом од бакра, никла, челика или легура бакра са никлом и бакра са цинком [2].
  • Постоје и специјалне врсте пројектила, дум-дум-пројектили. Овим пројектилима недостаје кошуљица на врху, или на њима постоје уздужни засеци, или им је врх издубљен, услед чега се овај пројектил у контакту са ткивима тела деформише и распарчава, наносећи устрељеној особи теже повреде у односу на друге пројектиле.
  • Постоје и прави експлозивни пројектили који садрже експлозивна средства, чије се дејство испољава након поготка. Такозвани трасирајући пројектили садрже баријум-хидроксид који ствара пламен. У запаљивим пројектилима се налази бели фосфор.
  • Пројектили за ловачке пушке садрже оловну сачму различите величине.
Муниција и пројектили ручног оружја
Пушчана муниција
Пројектили
Ловачка сачма
Пиштољска муниција
Cartridge Sample 2.jpg 792jack4.JPG LeadPlombs contenu 1 cartouche.jpg Cartridges.jpg

Видови дејстава пројектила на тело[уреди]

Према Попову пројектили испољавају четири вида дејстава на тело када се њихова кинетичка енергија претвори у рад:

  • Пробојно дејство, које настаје када је енергија пројектила велика. Услед пробојног дејства делићи ткива на који пројектил наилази бива избијен и потпуно уништен, тако да на том месту заостане рупаст дефект.
  • Дејство у виду клина, настаје када је енергија пројектила смањена, и тада ткива бивају једноставно размакнута или расцепљена.
  • Дејство у виду удара, ако је енергија пројектила толико мала да не може да савлада отпор ткива, он делује као тупина замахнутог механичког оруђа.
  • Разорно дејство, настаје од пројектила велике кинетичке енергије, затим када долази до изражаја хидродинамичко дејство, код оштећене кошуљице и деформисаног пројектила и код извртања пројектила.

Извори[уреди]

  1. ^ Piščević S., Đuknić M., Arneri V.: Ratne povrede, U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1980; 49-69
  2. ^ Nikolić D. Ratne povrede ekstremiteta, U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod- Beograd 2001; 208-217.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пројектил