Пруга Београд—Бар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пруга Београд-Бар
електрификација
Unknown BSicon "ELC legende"
25 kV AC
ка Панчеву
Continuation backward Unknown BSicon "vKBHFa"
Београд Главна
Junction to left Unknown BSicon "vABZg+r-STR"
мост Газела
Unknown BSicon "AKRZu" Unknown BSicon "vAKRZu"
Мостарска петља
Стари железнички мост
Cross under track Unknown BSicon "vSTRgr"
Нови железнички мост
Cross under track Cross under track Continuation to left
ка Панчеву
Track turning left Junction from right
Track turning from left Junction to right
Југопетрол
Non-passenger end station Straight track
Transverse water Small bridge over water Transverse water
Топчидерска река
Station on track
Топчидер
Station on track
Кошутњак
Station on track
Раковица
Enter transverse tunnel to right Junction to right
Enter transverse tunnel to right Junction from right
Track turning from left Junction to right
Straight track Stop on track
Кијево
Straight track Enter tunnel
ка Батајници
Unknown BSicon "ABZ3lf" Unknown BSicon "tKRZ" Continuation to left
ка Нишу
Exit tunnel
Unknown BSicon "vSTRa"
Unknown BSicon "vBHF"
Ресник
Unknown BSicon "vSTRgl" Continuation to left
ка Крагујевцу
Unrestricted border on track
Граница територије града Београда
Stop on track
Бела Река
Enter tunnel
Exit tunnel
Stop on track
Барајево
Рудник угља Колубара
Non-passenger terminus from left Junction from right
Stop on track
Лазаревац
Stop on track
Лајковац
Straight track Airport
Спортски аеродром Дивци
Station on track
Ваљево
Клисура реке Градац
Unknown BSicon "STR nature reserve r"
Stop on track
Градац
Stop on track
Косјерић
Stop on track
Пожега
Junction both to and from left Continuation to left
ка Краљеву
Stop on track
Узићи
Unknown BSicon "pHST"
Злакуса
Station on track
Севојно
Non-passenger station/depot on track
Ужице Теретна
Station on track
Ужице
Stop on track
Стапари
Stop on track
Сушица
Stop on track
Бранешци
Enter tunnel
Тунел Златибор (6168 m)
Tunnel straight track
Exit tunnel
Stop on track
Златибор
Restricted border on track
Граница СРБ/БиХ
Non-passenger station/depot on track
Јабланица
Unknown BSicon "pBHF"
Штрпци
Restricted border on track
Граница СРБ/БиХ
Station on track
Прибој
Stop on track
Пољице
Stop on track
Прибојска бања
Station on track
Пријепоље
Non-passenger station/depot on track
Пријепоље теретна
Stop on track
Врбница
Stop on track
Гостун
Restricted border on track
Граница СРБ/ЦГ
Station on track
Бијело Поље
Stop on track
Мојковац
Stop on track
Колашин
1032 m
Unknown BSicon "STRSUMMITl"
Матешево
Enter tunnel
Тунел Островица (3827 m)
Exit tunnel
Stop on track
Требесица
Enter tunnel
Тунел Требесица (5122 m)
Exit tunnel
Stop on track
Братоножићи
Stop on track
Биоче
ка Никшићу
Continuation to right Unknown BSicon "vSTRg+r"
2,6
Bus station Unknown BSicon "vBHF"
Подгорица
Unknown BSicon "vÜST"
Unknown BSicon "vSTR-ABZgl" Track turning from right
Track turning from left Unknown BSicon "vABZgr-STR" Non-passenger end station
Зетатранс
Комбинат алуминијума
Non-passenger end station Unknown BSicon "vSTR"
Unknown BSicon "vSTRgl" Continuation to left
ка Скадру
Stop on track
Голубовци
Stop on track
Зета
Река Морача
Transverse water Bridge over water Transverse water
Мост Морача
Scenic interest Straight track
Лесендро
Скадарско језеро
Transverse water Bridge over water Transverse water
Мост Танки рт
Stop on track
Вирпазар
Enter tunnel
Тунел Созина (6172 m)
Tunnel straight track
Exit tunnel
Stop on track
Сутоморе
Stop on track
Шушањ
Бари, Крф
Pier Station on track
Бар
Non-passenger end station
Лука Бар


Пруга Београд-Бар је међународна железничка линија изграђена у време СФР Југославије, дужине 476 km. Повезала је главни град државе са морском луком. Изградња пруге је трајала 25. година, у периоду од 1951. до 1976. године

Изградња и први воз[уреди]

Привредни савет Владе ФНР Југославије, 20. јула 1951. године, одобрио је садашњи правац пруге Београд - Ваљево - Ужице - Титоград (данас Подгорица) - Бар, па су наредне године, 1952., почели радови на деоницама, Ресник - Ваљево и Титоград, а 1955. године и на деоници Прибој - Пријепоље. Међутим, радови на прузи су веома споро одмицали све до „Ужичког саветовања“, 1965. године, које је донекле ублажило трзавице о начину финансирања између републичких руководства. Закон о изградњи ове пруге у СФРЈ је донет 1966. године, али је већ 1971. закон укинут, а даљу изградњу су преузеле одвојено СР Србија и СР Црна Гора. Пруга је комплетирана 27. новембра 1975. године спајањем шина десетак километара јужно од Колашина. Први воз ка Бару из Београда кренуо је 30. маја 1976. године и тиме је успостављен редован саобраћај. Два дана раније, 28. маја 1976. године, пругом је прошао „Плави воз“, у коме је први путник био маршал Ј. Б. Тито са супругом, Јованком, и државним руководством свих република и Федерације. На територији Србије се налази 301 km, а на територији Црне Горе 175 km. Највиша тачка пруге је у Колашину, 1.032 m. Највећи успон је на деоници Подгорица-Бијело Поље 25 промила. Гранична станица између држава је Гостун.

Приликом градње пруге се није пуно обратило пажње на чињеницу да 9 km пруге пролази кроз територију Босне и Херцеговине, али је то касније постало прилично занимљиво. На територији Републике Српске данас постоји станица Штрпци, али ту воз не стаје већ служи само као станица за посебне ситуације.

Тунели[уреди]

Постоји 254 тунела у укупној дужини 114,4 km. Најдужи тунел је „Созина“ на деоници ПодгорицаБар од 6.170 m. Следећи тунели по дужини су „Златибор“(6.139m), „Требешница“, „Голеш“.

Највиши железнички мост у Европи[уреди]

Дуж пруге постоји 234 моста у укупној дужини од 14,6 km.

Мост изнад Мале Ријеке је један од највиших у Европи. Дужине је око 500, a висине 200 m. Радови су трајали 4 године. У стубове је уграђено 23.000 кубних метара бетона, а челична конструкција је тежине 25.000 тона.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]