Птице

Из Википедије, слободне енциклопедије
птице
Историја групе: касна Јура - данас
Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus
Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus
фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену
фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
подтип: Vertebrata
класа: Aves
Linnaeus, 1758
редови

видети у тексту чланка

Екологија таксона

Птице (класа Aves) су двоножни кичмењаци које карактеришу перје и шупље кости. Поред слепих мишева, оне су једини кичмењаци који активно лете. Настале су од тероподних диносауруса током Јуре, а као прва птица најчешће се наводи род Archaeopteryx. Величина тела савремених птица креће се у распону од неколико центиметара (колибри) до величине великих птица нелетачица (нпр, величина мужјака ноја је до 3 метра). Бројност класе птица се процењује на око 10.000 савремених врста.

Карактеристике птица[уреди]

Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје.

Распрострањење птица[уреди]

Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима)[1]. Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 километара удаљене од обала овог континента) [2]. Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[3]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.

Морфологија и анатомија птица[уреди]

Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Морфологија и анатомија птица

У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.

Редови птица[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Систематика птица

Референце[уреди]

  1. ^ Weir J, Schulter D. 2007. The Latitudinal Gradient in Recent Speciation and Extinction Rates of Birds and Mammals. Science 315(5818): 1574-1576
  2. ^ Brooke M. 2004. Albatrosses And Petrels Across The World: Procellariidae. Oxford University Press: Oxford, UK. ISBN 0-19-850125-0
  3. ^ Schreiber EA, Burger J. 2001. Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-9882-7

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :