Публије Корнелије Сципион Емилијан

Из Википедије, слободне енциклопедије

Публије Корнелије Сципион Емилијан Африканац Нумантинац (лат. Publius Cornelius Scipio Aemilianus Africanus; 185. п. н. е.-129. п. н. е.), познат је и као Сципион Емилијан и Сципион Африканац Млађи. Син је Луција Емилија Паула, касније га је усвојио Публије Корнелије Сципион, старији син Публија Корнелија Сципиона Африканца.

Први помен Сципиона Емилијана у изворима односи се на 168. годину п. н. е. када је приликом битке код Пидне учествовао у победи свог рођеног оца Луција Емилија над македонским краљем Персејем. У Риму је упознао хеленског историчара Полибија који се ту нашао, после сукоба код Пидне, као један од грчких талаца. Полибије ће се у свом делу Историје врло повољно изразити о младом Публију, представљајући га као благог и умереног младића. Војну службу наставио је у поприлично немирној Хиспанији. Ућествоваће и у Трећем пунском рату, где ће римске снаге под његовим заповедништвом 146. п. н. е. заузети Картагину. Дејствујући на захтев сената, град је након похаре разорио и анатемисао. Његова је војна делатност доживела врхунац у Хиспанији, у којој је буктао устанак месних племена са средиштем у граду Нуманцији. У релативно кратком року у ред је довео растројене и малодушне римске трупе, на чијем је челу устанак угушио а Нуманцију освојио 133. п. н. е.

У унутрашњој политици заступао је умерено конзервативне ставове, тако да се и супротстављао реформама Тиберија Граха. Преминуо је 129. године п. н. е. под неразјашњеним околностима, дан пре него што је требало да говори против популара, за шта су били оптужени Гај Грах и његова сестра Семпронија, Емилијанова супруга.

У очима савременика био је представник традиционалне нити римских врлина, што га није спречило да истовремено образује неку врсту филхеленског кружока. Цицерон га је видео као савршеног републиканца, и његов лик је користити у својим дијалозима.

Литература[уреди]

  • Oxford Classical Dictionary, (Edd.) S. Hornblower, A. Spaworth, Oxford 1996, s.v. Cornelius Scipio Aemilianus Africanus (Numantinus), Publius
  • М. Cary, H. H. Scullard, A History of Rome Down to the Reign of Constantine, London 1974.