Пужеви

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пужеви
Историја групе: касна камбријум - данас
Cepaea vindobonensis
Систематика
царство: Животиње
тип: мекушци
класа: Gastropoda
Cuvier, 1797
Екологија таксона

Пужеви (Gastropoda) су најбројнија класа мекушаца са око 45.000 врста[1]. Постоји око 30.000 савремених врста, као и око 15.000 изумрлих. Фосилна историја групе је веома богата и дуга - најранији налази потичу из касног камбријума (ранокамбријски родови попут Helcionella и Scenella више се не сматрају припадницима ове класе), а филогенију пужева карактерише интензивна адаптивна радијација.

Данас су пужеви присутни у скоро свим типовима станишта и екосистема (и воденим и сувоземним), и ако се овај податак узме у обзир могу се с пуним правом назвати најуспешнијом класом мекушаца. Морски пужеви (више од две трећине врста) су се прилагодили животу на свим типовима дна, а постоје и успешни пелагични облици, населили су слатке воде, док су Pulmonata и још неке мање групе населиле копно захваљујући анатомским адаптацијама.

Познати представници ове класе су :

Грађа[уреди]

Виноградски пуж: глава, стопало, љуштура
Виноградски пуж - доња страна
Глава пужа: тентакуле са оцелама
Пуж на кори дрвета, види се слузав траг који остаје иза њега
Копулација
Пужеви
Схема грађе пужа из групе Prosobranchia
светло жуто - тело; смеђе - љуштура и оперкулум; зелено - дигестивни систем; светло љубичасто - шкрге; црвено - срце
1. стопало 2. плеурална ганглија 3. pneumostom (спиракулум, сифон) 4. горња комисура 5. osphradium 6. шкрге 7. инфрапаријетална ганглија 8. преткомора 9. висцерална ганглија 10. комора 11. стопало 12. оперкулум 13. церебрална ганглија 14. усни отвор 15. оптичка тентакула 16. око 17. сензорна тентакула 18. окождрелни нерви 19. стопаона ганглија 20. доња комисура 21. ? 22. плаштана (респираторна) дупља 23. супрапаријетална ганглија 24. анални отвор 25. hepatopancreas 26. vas deferens 27. rectum 28. нефридије

На телу пужева разликују се сви телесни региони карактеристични за мекушце. У односу на генерализован модел претка мекушаца, еволуцију пужева и њихову садашњу морфологију/анатомију карактеришу четири велике промене:

  1. постанак главе
  2. дорзовентрално издуживање тела
  3. преобликовање љуштуре
  4. торзија

Глава пужа је јасно одвојена од стопала и на њој се налазе:

Стопало и љуштура су претрпели процес спиралног увијања (торзија) услед чега су пужеви изгубили билатералну симетрију. Стопало је мускулозни локомоторни део тела пужева и омогућава различите видове кретања - од пузања до пливања. Задебљали задњи део стопала - оперкулум, служи за затварање отвора љуштуре приликом увлачења стопала у њу.

Пужеви се хране биљном, животињском храном, детритусом, а постоје и врсте које се хране филтрирајућим начином. Дигестивни систем код пужева почиње устима у којима се налази радула (која је својом грађом прилагођена типу исхране). Постоји једна велика акцесорна жлезда - хепатопанкреас (која врши функције и јетре и панкреаса), као и низ мањих акцесорних жлезди.

Крвни систем је отвореног типа. Срце се састоји од преткоморе (atrium) и коморе (ventriculum).

Респираторни органи водених група су шкрге. Код копнених пужева су уместо шкрга развијена плућа. Плаштана дупља има улогу респираторне дупље код свих пужева.

Нервни систем је ганглионеран, са ганглијама распоређеним по целом телу. У најпримитивнијем ступњу развоја нервног система пужева, присутне су (у пару) букалне (уснене), церебралне, плеуралне, педалне, паријеталне (супрапаријетална и инфрапаријетална) и висцералне ганглије. Током филогеније долази до концентрисања нервних маса.

Пужеви су хермафродити, а полне улоге су временски раздвојене. Стога се оплођење врши између различитих јединки (види слику копулације пужева). Развиће морских пужева одвија се метаморфозом преко трохофоре и велигер ларве. Љуштура ларви назива се протоконх. Код копнених група развиће је директно.

Значај пужева[уреди]

Пужеви су као храна месоједим организмима веома значајна карика у ланцу исхране. Понегде се користе и у људској исхрани и са тим циљем гаје (хеликокултура). Неке врсте голаћа су важни опрашивачи биљака.

Морски пужеви рода Murex су се од давнина користили за добијање пупурне боје (којом су се, нпр, означавале сенаторске тоге у Старом Риму). Оперкулуми неких врста, као и читаве љуштуре, су се у Океанији користили као средство плаћања.

Већина пољопривредника сматра пужеве штетним услед њихове исхране баштенским биљкама.

Макрокласификација класе Gastropoda[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Класификација пужева

По традиционалним системима класификације[2], класа се дели на четири поткласе:

  • Prosobranchia - пужеви са шкргама испред срца
  • Opisthobranchia - шкрге се налазе десно и иза срца
  • Gymnomorpha - не поседују љуштуру
  • Pulmonata - пужеви са плућима

По новијим системима [3], који се базирају на монофилетским групама, класа се дели на две поткласе:

  • поткласа Eogastropoda
  • поткласа Orthogastropoda

Пужеви у уметности[уреди]

Од самих почетака људске уметности, инспирација за многобројне орнаменте је пронађена у љуштурама пужева, а и сам мотив пужа је цењен и чест у римским мозаицима [4]. Пужеви у уметности често представљају и симбол неког спорог догађаја, или спорог доношења одлука.

Референце[уреди]

  1. ^ Ruppert, E., Barnes, R. 1994. Invertebrate Zoology (sixth edition). Saunders College Publishing.
  2. ^ Крунић, М. 1977. Зоологија инвертебрата 1. Научна књига: Београд.
  3. ^ Ponder & Lindberg. 1997. Towards a phylogeny of gastropod molluscs; an analysis using morphological characters. Zoological Journal of the Linnean Society 119:83-2651.
  4. ^ http://www.arnobrosi.com/art2.html

Литература[уреди]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :