Пуза

Armillaria mellea
Научна класификација
Царство:	Fungi
Тип:	Basidiomycota
Класа:	Basidiomycetes
Поткласа:	Agaricomycetidae
Ред:	Agaricales
Породица:	Marasmiaceae
Род:	Armillaria
Биномно име
	Armillaria mellea; (Vahl) P. Kumm., (1871)
Синоними
	Agaricus melleus Vahl, (1790); Agaricus sulphureus Weinm.; Armillaria mellea var. glabra Gillet, (1874); Armillaria mellea var. maxima Barla, (1887); Armillaria mellea var. minor Barla, (1887); Armillaria mellea var. sulphurea (Weinm.) Fr., (1879); Armillariella mellea (Vahl) P. Karst., (1881); Clitocybe mellea (Vahl) Ricken, (1915); Lepiota mellea (Vahl) J.E. Lange, (1915)

Пуза или медењача (Armillaria mellea) је врста печурке. Спада у лигниколне гљиве беле трулежи. Паразитира на разним стаблима листопадног дрвећа, а затим на пањевима наставља животну стратегију као сапрофит. ^[1]

Станиште[уреди | уреди извор]

Расте у „букетима“ при дну трулог дрвећа у влажним летњим месецима и у јесен (од јула до октобра).^[2] Честа је у храстовим шумама.

Опис[уреди | уреди извор]

Шешир јој је полулоптаст, пречника до 6cm и смеђе боје. Дршка је танка, бледосмеђе боје.^[2]

Употреба[уреди | уреди извор]

Пријатног је укуса, помало горка, тако да може да се једе, али треба бити опрезан јер пузе имају више подврста. Треба је кувати до 15 минута, потом одлити воду и добро испрати.^[2] Конзервише се у уљу или сирћету, а може и да се суши, мада то треба урадити темељно како је не би напали инсекти. Ова гљива има и антибактеријско дејство против врста Staphyloccocus aureus, Bacillus cereus и B. subtilis. Наиме, експерименти су показали да је веома активна против грам-позитивних бактерија, односно армиларична киселина коју садржи. Такође садржи и полипептид декстран који делује против тумора. Експерименти на животињама су показали још неке ефекте ове врсте; повећава доток кисеоника у мозак, не мењајући крвни притисак, делује као седатив против грчева, а полисахариди изоловани из ње могу да заштите од последица јонизујућег зрачења. Користи се у кинеској традиционалној медицини против многих тегоба, а од њеног мицелијума се праве таблете које делују на нервни систем и умирују болове. Користи се и за сузбијање офталмије и кокошјег слепила, вероватно због витамина А који садржи у знатној количини.^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Novakovic A.(2015). BIOPOTENCIJAL AUTOHTONIH GLJIVA. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Departman za biologiju i ekologiju.
^ ^а ^б ^в Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак. ISBN 978-86-7784-049-5.}-
^ „Лековита својства гљива: Armillaria mellea - медењача“. Приредила: Весна Хаџић, pp. 13. и 14. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. август 2016) Свет гљива, година -{VIII, бр. 15. Миколошко друштво Србије. Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Novakovic A.(2015). BIOPOTENCIJAL AUTOHTONIH GLJIVA. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Departman za biologiju i ekologiju.

[наше-2] а ^б ^в Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак. ISBN 978-86-7784-049-5.}-

[3] „Лековита својства гљива: Armillaria mellea - медењача“. Приредила: Весна Хаџић, pp. 13. и 14. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. август 2016) Свет гљива, година -{VIII, бр. 15. Миколошко друштво Србије. Београд.

[1]

[2]

[3]