Пук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стандардни НАТО симбол за пешадијски пук.

Пук (пуковнија или регимента) (од лат. regimen) представља вишу здружену тактичку војну јединицу родова копнене војске променљивог састава. Начелно се састоји од неколико (најчешће 2-4) батаљона или дивизиона и јединица за подршку, борбено, позадинско и инжењеријско обезбеђење, командовање и везу. Некадашња кичма и ударна снага свих армија света, коњички пукови, имали су у своме саставу 4-6 коњичких ескадронаXVIII и XIX веку чак до 10). Пук се налази и делује у саставу дивизије или самостално. У модерним армијама пукови могу бити јачине бригаде и у зависности од намене, рода војске коме припадају и од државе до државе њихова величина варира од неколико стотина до пет хиљада војника. Осим у копненој војсци ваздухопловне ескадриле неких земаља такође су организоване у ваздухопловне пукове. Пуком командује најчешће официр у чину пуковника.

Порекло и историја[уреди]

Први пут у војној историји пукови се појављују у XV веку, али тактичка јединица постају тек у XVII веку, најпре у пешадији, а средином XVIII века улазе у састав дивизија. Појам пука почиње да се користи у Европи у тренутку појављивања првих армија као сталних организованих војних формација, за разлику од дотадашњих војски које су биле окупљане и предвођене витезовима и другим великашима од битке до битке, од рата до рата. У прво време и пукови, који су најчешће називани по имену пуковника који их је предводио, постојали су само током ратова, након којих би били расформирани. Пуковници су били ти који су организовали своје пукове и у њих регрутовали људство, па чак и из различитих земаља. Касније, пре свих у британској армији, пукови су почели да добијају називе према областима у којима су поницали и из којих је већински регрутовано њихово људство. Најстарији активни пук у данашње време је шведски гардијски пук, иако Французи сматрају да је њихов 1. пешадијски пук старији.

У доба шведског краља Густава Адолфа II, у првој половини XVII века, стандардни пешадијски пук у шведској армији, у то доба најјачој у Европи, бројао је око 1.200 војника сврстаних у 8 пешадијских чета. Коњички пук је имао такође 8 коњичких чета са око 1.000 коњаника. Они већ у то време почињу да бивају организовани у веће здружене војне формације што од краја XVII века постаје правило. Почетком XX века већина светских армија у свом саставу има пукове сачињене од 2-3 батаљона. Након пешадијских и коњичких појавили су се и артиљеријски пукови састава по 3-6 батерија.

Током XVIII века појавиле су се прве бригаде као сложеније здружене војне формације састављене од пешадијских, коњичких и артиљеријских јединица. Оне су биле ефективније од пукова и у многим армијама света су их и замениле.

Пуковска структура по армијама[уреди]

Британска армија и армије земаља Комонвелта[уреди]

У британској армији, једној од армија са најдужом историјом и традицијом, пук је највећа „стална“ организована војна формација. Изнад пуковског нивоа војна организација се мења у зависности од намене и постављеног задатка. С обзиром на њихову природу сталне формације, многи британски пукови имају дугу историју, која често сеже и неколико векова у прошлост. Најстарији британски пук који се још увек налази у саставу британске армије је Почасна артиљеријска чета (ен. Honourable Artillery Company), формирана још 1537. године. Краљевски шкотски пук (Royal Scots), формиран 1633. године, најстарији је активни пешадијски пук.

У британском пуковском систему армијске организације тактички пук или батаљон представљају основну функционалну јединицу и њихов заповедник има више самосталности у одлучивању него његове колеге у армијама у којима је заступљен континентални систем. То у пракси значи да команданти дивизија и бригада начелно не сарађују са својим потчињеним командантима на дневној основи. Они могу да утичу на смену команданта пука али не и да се мешају у руковођење пуком или батаљоном. У таквом систему, пуковски наредник је друга кључна фигура у пуку, одговорна команданту пука за дисциплину и понашање нижих официра.

У армијама, у којима је присутан, пуковски систем је често на удару критике као парохијалан и као систем који непотребно ствара ривалитет између појединих пукова. Истовремено поставља се питање да ли је здраво развијати такав борбени дух који војника чини лојалнијим његовом пуку него армији у целини. Међутим, са друге стране, чињенице које иду у корист постојећем систему говоре да у Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске никада, током историје, није дошло до побуне у редовима војске. Све у свему једно је сигурно, као последица пуковског система, кога многи пореде и називају „племенски“, скоро немогуће је чак и харизматичном војсковођи да задобије лојалност читаве армије. Пукови из састава армија Комонвелта доказали су своју вредност кроз историју у ратовима и кроз многа дуготрајна и веома сложена и тешка војна ангажовања широм света.

Пуковски систем се показао успешним и сврсисходним у окружењима где је основна улога пукова "полицијске" природе ниског интензитета и осигуравање политичких позиција. Ова предност показала се као мана у случајевима дуготрајних ангажовања јединица у мисијама далеко од матичних држава.

У периоду од 1950-их до 2006. године британски пуковски систем доживео је промене при чему је усвојен универзални систем „великих пукова“ у пешадији и коњици. Ове јединице објединиле до шест дотадашњих батаљона који су до тада имали пуковски статус. Само су гардијски пукови задржали свој историјски самостални идентитет.

У Великој Британији, као и у другим земљама Комонвелта постоји разлика између административних и тактичких пукова, што може довести и до забуне. Наиме, тактички пукови, поред милицијских, улазе у састав административних пукова. У ирској армији, рецимо, све артиљеријске јединице називају се пуковима. У свом саставу имају артиљеријске батерије и заједно чине артиљеријски корпус. Скоро идентична систуација је и у противваздушној одбрани Ирске. У канадској и британској армији неки административни пешадијски пукови имају само један батаљон. Осим тога британска војска у свом саставу има и тактичке пукове величине батаљона, а назива корпуса, и то: Краљевски инжењери, Краљевски сигнални корпус, Армијски ваздушни корпус, Краљевски логистички корпус, Краљевска војна полиција и сл.

Армија Сједињених Америчких Држава[уреди]

Армија САД је својевремено била организована у пукове, међутим током XX века дивизија постаје основна тактичка и административна формација. У свху регрутовања, окупљања, опремања, тренинга и коначно распоређивања великог броја мобилисаних цивила у најкраћем временском периоду с минималним улагањима у САД коришћене су технике индустријског менаџмента. Нови систем (Пуковски систем борбене готовости) заменио је стари, пуковски, и традиционалним пуковима наменио само историјску и традиционалистичку улогу. Овим, новим системом основне организационе формације дивизија и бригада постају батаљони. Сваки батаљон асоцира на одговарајући пук иако пуковска организација више не постоји.

Као и код армија земаља Комонвелта и у америчкој армији постоје изузеци. Тако, на пример, своја стара формацијска обележја задржали су пукови оклопне коњице, 3. пешадијски пук „Стара гарда“ (церемонијална јединица) и 75. пук ренџера формиран 1986. године.

У XXI веку Америчка армија започела је програм „модуларизације“ користећи као основну структурну борбену формацију бригадни борбени тим. Ова формација може деловати самостално или у групи са другим бригадним борбеним тимовима под командом заповедника дивизије.

Амерички маринци за разлику од Америчке армије и даље су подељени у пукове. Ови пукови, без обзира на свој састав, носе назив „марински“ или „пук маринца“ - никада „пешадијски“ или „стрељачки“, с обзиром да се у Корпусу америчких маринаца не користе називи пешадија и пешадинац, као ни „артиљеријски“ пук. Сви пукови америчких маринаца су у суштини пешадијске јединице осим 10, 11, 12. и резервног 14. пука маринаца који су по свом саставу артиљеријски пукови. Пуком маринаца командује пуковник маринаца и најчешће су састављени од три до пет батаљона.

Руска армија[уреди]

Оружане снаге Руске Федерације и армије које су под утицајем руске армије, у свом саставу имају пукове који су састављени од батаљона (пешадијски и оклопни пукови), артиљеријских дивизиона (артиљеријски пукови) или ескадрила (ваздухопловни пукови).

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пук