Пурачић

Координате: 44° 32′ 43″ С; 18° 28′ 40″ И / 44.545303° С; 18.477807° И / 44.545303; 18.477807
С Википедије, слободне енциклопедије
Пурачић
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонТузлански кантон
ОпштинаЛукавац
Становништво
 — 2013.Пад 2.909
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 43″ С; 18° 28′ 40″ И / 44.545303° С; 18.477807° И / 44.545303; 18.477807
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Пурачић на карти Босне и Херцеговине
Пурачић
Пурачић
Пурачић на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број035

Пурачић је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Лукавац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 2.909 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Други светски рат[уреди | уреди извор]

У Пурачићу Србима се забрањује излазак из кућа пре 6 сати изјутра и после 9 сати увече.

Логор Јасеновац[уреди | уреди извор]

Негде око католичког Божића усташе су из једне бараке извеле 27 људи. Одвели на гробље и убили. Сутрадан узели су 60, по двојицу их повезали жицом и на гробљу поубијали маљевима и ножевима, трећи дан су узели 130 људи и једне убили пред бараком а друге убили на гробљу. Међу онима које су убијали пред бараком налазио се и Мирко Гаврић трговац из Пурачића коме је био само један део гркљана и врат расечен. Када је поред њега прошао Реља Вилановић замолио га је: „Реља молим те одвежи ми руке и макни ову жицу да лакше умрем“. Кад је угледао на вратима бараке др Пају Гренчевића замолио га је да му да отров да би се што пре опростио од мука. Лекар му није могао изаћи у сусрет, јер га није имао. После тога Гаврић је напрегнуо последњу снагу, окренуо очи према Рељи Билановићу и замолио га да поздрави све „код његове куће и да каже да га освете“.

Црква Светог пророка Илије[уреди | уреди извор]

У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом пророку Илији.[1] Храм је освештао митрополит Николај Мандић 14. октобра 1903. године.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Муслимани [а] 2.450 (79,49%) 2.179 (80,43%) 2.187 (84,37%)
Срби 302 (9,79%) 282 (10,40%) 305 (11,76%)
Југословени 248 (8,04%) 230 (8,49%) 41 (1,58%)
Хрвати 10 (0,32%) 12 (0,44%) 29 (1,11%)
остали и непознато 72 (2,33%) 6 (0,22%) 30 (1,15%)
Укупно 3.082 2.709 2.592 '

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Муслимани се данас углавном изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Парохија пурачићка — Пурачић”. Српска православна црква: Епархија зворничко-тузланска: Архијерејско намјесништво тузланско. 16. 2. 2007. Приступљено 16. 9. 2011. [мртва веза]
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.