Путо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Путо који спава, Леон Базиле, 1882.г.
Путо на таваници

Путо (итал. putto дијете) или пути (итал. putti дјеца), лик малог, нагог или лако обученог дјечака у сликарству, вајарству и као умјетнички украс на грађевинама, чесмама и сл.[1][2] Купидон представљен кроз лик пута назива се аморино (итал. amorino).

Етимологија[уреди]

Облик putti је множина италијанске речи putto. Италијанска рiјеч putto потиче од латинске рiјечи putus, што значи дијете. У данашњем италијанском језику putto означаva бебу крилатих анђела или, ређе, тек проходалог дјечака.

Историјат[уреди]

Пути потичу од античких ликовних приказа Ероса, Амора и генија (зидна слике у Помпеји). Класични мотиви пута пронађени су на саркофазима из 2. века у приказима плеса, баханалских обреда и спорта. У хришћанској иконографији представља анђела. Спорадично се јавља у XIV вијеку, а чешће у доба ренесансе. У доба барока и рококоа појављује се као редован декоративни реквизит у митолошким и сакралним композицијама.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Вујаклија М, Речник страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  2. ^ а б Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.