Пјешивци

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пјешивци су српско племе из Старе Херцеговине, данас Црне Горе[1]. Чине га бројна братства које имају заједничко порекло.

Први помен Пјешиваца забележен је 1455. године у уговору између Стефана Црнојевића и народа Горње Зете са Млечанима (Плесунзи). Историјат Пјешивачког племена и његових братстава може се озбиљније пратити од половине 16. века, од периода када имамо и прве детаљне писане изворе

Богдан је засигурно родоначелник тог племена и по предању и по подацима из турских дефтера. Рођен је око 1430. године и реконструкцијом догађаја, предања и турских дефтера утврђено је да се његов отац звао Богавац али се не зна да ли је и он, као Богдан био војвода код Ивана Црнојевића. Богдан је пореклом из старе Србије (из Бањске).

По писању Петра Шобајића, Богдан је био кнез или војвода и да се са братом Грујицом а после Косова населио у Црну Гору.

После одласка Црнојевића са чела Црне Горе и Пјешивци потпадају под турску управу. Али они остају дуже под Турцима, више него остали делови Црне Горе због неповољног географског положаја.

На почетку 17. века када се на састанку племенских главара одлучило да се пружи отпор Турцима. Племе је било заједно са својом српском браћом. Пјешивце је на том скупу у Кучама 1614. године предводио кнез Андрија. Међутим за време црногорског устанка 1684-1685. године Пјешивци су остали неутрални (као што се каже у млетачким извештајима).

Пјешивци су у оквир Катунске нахије потпали око 1780.[2] када се кнез Вук Вукићев одвојио од брдских племена и припојио Катунској нахији. Он је то учинио због личних размирица са једним Турчином. Вук Вукићев је, према непотврђеним информацијама, кнежевску титулу добио од султана.

Братства[уреди]

Пјешивце чине братства са презименима:

Познати Пјешивци[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Др Јован Ердељановић: Стара Црна Гора, 1910.
  2. ^ Др Јован Ердељановић: Стара Црна Гора, 1910.