Раба (река)
| Раба | |
|---|---|
 |
|
| Дужина | 322 km |
| Висина извора | 1.200 m |
| Просечан проток | 9 m³/s |
| Површина слива | 5.841 km² |
| Извор | Алпи, Аустрија |
| Ушће | Дунав код Ђера, Мађарска |
| Земље слива |  Аустрија Мађарска |
| Слив | Црноморски |
| Градови | Хохланч, Ђер |
Раба (мађ. Rába, нем. Raab, слв. Raba), је заједничка река Аустрије и Мађарске.
Река Раба се налази на југоистоку Аустрије и на западном делу Мађарске и притокаје Дунава. Извор реке је у Аустрији неколико километара од места Брук на Мури нем. Bruck an der Mur). У доњем делу тока утиче у притоку Дунава Мошони-Дунав у северозападном делу Мађарске код мета Ђер.
Садржај |
[уреди] Пловност и насељена места
| Држава | Дужина тока |
| Аустрија: | 110,7 km |
| Мађарска: | 211,3 km |
Градови дуж тока реке су Глисдорф, Фелдбах у Аустрији и Сентготард и Керменд у Мађарској.
[уреди] Историја
Раба је још у римско доба имала економски и трговачки значај. Неколико војних утврђења (Шарвар, Рабахидвег, Керменд)ј е саграђено у средњем веку ради чувања речних прелаза и сама река је правила одбрамбену границу приликом надирања освајачких војски, нарочито Турака.
У 19. веку се ток Рабе први пут регулише и 1896. године код града Икервар се гради прва хидроцентрала у Мађарској.
[уреди] Занимљивост
Велика групација Словенаца која живи у северном делу Мађарске, има их отприлике 5-6.000, ову реку зову Словеначка Раба. Већина ове етничке групе живи у месту Сентготард (мађ. Szentgotthárd), или Моноштер на словеначком (слв. Monošter),, и у околним мањим селима.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
