Равна гора (висораван)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Равна гора (планина))
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Равна гора (вишезначна одредница).


Координате: 44° 06′ 34" СГШ, 20° 09′ 23" ИГД

Равна гора
Ravna gora1.jpg
Државе Застава Србије Србија
Равна гора (висораван) на мапи Србије

Равна Гора је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине Сувобор у Западној Србији. Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до 1941. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима Коштунића. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до 1984. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.

На Равној гори деведесетих година 20. века саграђени су неки објекти са циљем да се очува успомена на Југословенску војску у отаџбини, односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним Драгољубом Михаиловићем. Маја 1992. откривен је споменик Дражи Михаиловићу, изграђен је у бронзи, аутор је чувени вајар Драган Николић из Београда. Потом је изграђена лепа црква наспрам споменика. Камен темељац за цркву посвећену заштитнику ратника Светом Ђорђу, за покој душа свих Срба изгинулих у грађанском рату 1941—1945, освештан је и положен маја 1995. Радови су почели 1996, према пројекту архитекте др Предрага Ристића. Године 1998. завршени су црква, звонара и капија. Деветог маја те године цркву је освештао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, који је благословио почетак градње.

У исто време, 1998. године, до Равне Горе је стигао први асфалтни пут, из правца Ваљева. Године 2005. асфалтиран је и пут који до Равне Горе води из Горњег Милановца (преко села Брајићи).

Изградња равногорског спомен дома трајала је од 1998. до 2000. године, према пројекту професора архитекте Спасоја Крунића. У дому се налазе музеј, библиотека са читаоницом (за сада са преко 1.000 књига), као и сала за предавања и конгресе са 200 места. За пројекат дома Крунић је 2000. године награђен „Борбином“ наградом за архитектуру, а 2001. годишњом наградом Савеза архитеката Србије. У „Атласу савремене архитектуре света“ ("Фејдон“, Лондон), за период 1998—2003, уврштена су само три меморијална комплекса из целог света - од којих је један дом на Равној Гори. У данашње време Равна гора је позната као место на којем се у периоду од 8. до 12. маја одржавају Дани Равне горе.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Равна гора (висораван)

Литература[уреди]