Равни Котари

С Википедије, слободне енциклопедије
Равни котари

Равни Котари су географска целина северне Далмације у Републици Хрватској и представљају најплоднији део далматинског приморја.

Географија[уреди | уреди извор]

Простиру се од Буковице, Бенковца и Новиградског мора на северу до танког приобалног појаса од Задра до Скрадина (ушћа Крке) на југу односно од залеђа Задра на западу до залеђа Скрадина на истоку. Највиша тачка области је узвишење Стандардац са 305 m нмв, а једна од занимљивости целе регије је и криптодепресија са Вранским језером површине 30,1 km². У Равним Котарима се налази и задарски аеродром Земуник.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Већинско становништво на овом подручју су до грађанског рата 1990-их године чинили Срби који су током операција Масленица и Олуја протерани са тог подручја, а њихова имовина је уништена. Том приликом су оштећени трагови српске баштине на том подручју, какви су Кула Јанковић Стојана и црква Светог Георгија у Исламу Грчком у коме је сахрањен песник Владан Десница. Повратак Срба на овом подручју је отежан, као и у другим деловима некадашње РСК након окончања рата, али се чине напори у том правцу о чему сведочи и повратак српског свештенства у те крајеве 25. децембра 2005. године.[2]

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Са подручја Равних Котара је и неколико националних јунака (од којих су неки опевани и у српским народним епским песмама) из доба борбе против Турака који су се у XVII веку борили на страни Млетачке републике, међу којима су сердари:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ravni kotari | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2023-02-04. 
  2. ^ Равни Котари добили свог свештеника (www.spc.yu) Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2021), Приступљено 24. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]