Равни котари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Равни котари

Равни Котари су географска целина северне Далмације у републици Хрватској (некада у саставу Републике Српске Крајине) и представљају најплоднији део далматинског приморја.

Географија[уреди]

Простиру се од Буковице, Бенковца и Новиградског мора на северу до танког приобалног појаса од Задра до Скрадина (ушћа Крке) на југу односно од залеђа Задра на западу до залеђа Скрадина на истоку. Највиша тачка области је узвишење Стандардац са 305m нмв, а једна од занимљивости целе регије је и криптодепресија са Вранским језером површине 30.1km². У Равним Котарима се налази и задарски аеродром Земуник.

Становништво[уреди]

Већинско становништво на овом подручју су до јануара 1993. године чинили Срби који су током операције Масленица протерани са тог подручја, а њихова имовина је махом уништена. Том приликом су оштећени трагови српске баштине на том подручју, какви су Кула Јанковић Стојана и црква светог Георгија у Исламу Грчком у коме је сахрањен песник Владан Десница (који је ту и рођен). Повратак Срба на овом подручју је отежан, као и у другим деловима некадашње РСК након окончања рата у Хрватској, али се чине напори у том правцу о чему сведочи и повратак српског свештенства у те крајеве 25.12.2005. године[1].

Знамените личности[уреди]

Са подручја Равних Котара је и неколико националних јунака (од којих су неки опевани и у народним епским песмама) из доба борбе против Турака који су се у XVII веку борили на страни Млетачке републике, међу којима су сердари:

као и епископ Саватије Љубибратић

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]