Равно огледало

Из Википедије, слободне енциклопедије
Равно огледало

Равно огледало је углачана равна површина која одбија највећи део упадних зрака. Такве углачане површине могу бити огледало, стакло, мирна површина воде.[1]

Формирани лик равног огледала је нестваран, јер се не добија помоћу стварних зракова. Предмет и лик се налазе на истој нормали.[2]

Једначина равног огледала је: p = l

Закривљена огледала[уреди]

Огледала која нису равна, могу бити конвексна или конкавна. Конвексна огледала се још називају и испупчена, а конкавна огледала издубљена. Сферно огледало може бити и конкавно и конвексно.

Сферно огледало је део углачане сферне површи са рефлексионим слојем.[3]

Једначина огледала даје везу између жижине даљине и даљине лика и предмета. За сферно огледало, једначина огледала је:

 \frac{1}{p} + \frac{1}{l} = \frac{1}{f}

Принцип рада[уреди]

Ако је дато равно огледало и светли тачкасти предмет, сви светлостни зраци из тачкастог предмета који падају на огледало одбиће се према закону одбијања. Сви зраци су после одбијања дивергентни и то тако као да долазе из замишљене тачке која се налази иза огледала и назива се лик тачкастог предмета. Положај лика је симетричан са положајем предмета у односу на огледало. Пошто се у замишљеној тачки која представља лик не секу одбијени зраци него њихови геометријски продужеци, такав лик се назива имагинаран или замишљен. Тај лик је на истом растојању од огледала као и предмет. Знајући како се добија лик тачке можемо наћи и лик било ког предмета. Довољно је узети зраке карактеристичних тачака предмета и наћи њихове ликове. Величина лика биће једнака величини предмета али ће лик бити обрнут (на пример десну руку видимо као леву).[4]

Примена[уреди]

Перископ

Равно огледало је у свакодневној употреби. Примењује се у науци и техници код разних оптичких инструмената када је потребно променити правац светлосног зрака.

  • Примена равног огледала је у перископима који се користе у подморницама за посматрање кретања бродова по порвршини мора, служи да се виде аутомобили иза великих кривина и слично. Састоји се од цеви на чијим крајевима се налазе два равна огледала постављена под углом од 45°. Светлосни зраци се два пута одбијају док не дођу у око посматрача.[5]

Занимљивости[уреди]

  • Да се све површине око нас имају особине равних огледала, не бисмо могли да видимо предмете око нас. Сунчеви зраци падају паралелно на равно огледало и тако се одбијају. Нпр. на неравној површини снега Сунчеви зраци се дифузно одбијају (у свим правцима) и та појава нам омогућује свакодневно гледање предмета.

Референце[уреди]

Види још[уреди]