Раде Булат

Из Википедије, слободне енциклопедије
РАДЕ БУЛАТ
Раде Булат
Раде Булат
Датум рођења 28. август 1920.
Место рођења Вргинмост,
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти 26. јануар 2013. (93 год.)
Место смрти Загреб, Застава Хрватске Хрватска
Супруга Милка Куфрин
Професија војно лице

Члан КПЈ од 1934.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чин генерал-пуковник

Народни херој од 24. јула 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден заслуга за народ
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Раде Булат (Вргинмост, 28. август 1920Загреб, 26. јануар 2013), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 28. августa 1920. године у Вргинмосту. Потиче из земљорадничке породице. Основну школу завршио је у Вргинмосту, а гимназију у Сиску, Градишки и Загребу.

Године 1936. постаје члан Савеза комунистичке омладине Југославије и руководио је скојевском организацијом у гимназији у Сиску, Градишки и Загребу. Због револуционарне делатности, више пута је хапшен и удаљаван из школе. Године 1939. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. У исто време уписао је Технички факултет у Загребу, где се активно укључио у рад скојевске организације, и постао члан руководства. Повремено је одлазио и у родни крај, где је помагао стварању првих партијских организација у селима око Вргинмоста. По одлуци, КП Хрватске, 29. марта 1941. године прешао је у Вргинмост и преузео дужност секретара Котарског комитета.

Народноослободилачка борба[уреди]

После Априлског рата и окупације Краљевина Југославије, 1941. године, активно је радио на организовању устанка на Кордуну. Када је 27. јула 1941. године избио устанак у Хрватској. Раде је заједно с Мирком Поштићем, народним херојем, разоружава једног усташу у селу Перна. А истог дана предводи групу бораца на рушењу железничке пруге између Вргинмоста и Топуског, код села Блатуше. Одмах после ове акције, с Јовицом Булатом напада групу Италијана код села Подгорје, и растерује их.

У фебруару 1942. године, као истакнути организатор устанка на Кордуну, одлази у Главни штаб НОП одреда Хрватске, који га шаље као делегата у поједине крајеве и партизанске одреде Хрватске. У улози официра Главног штаба учествује, с банијском пролетерском четом и Николом Демоњом, у борбама у Славонији. Као командант батаљонаБуде Борјан“, у северној Далмацији води низ успешних борби против Италијана, усташа и домобрана. Посебно се истиче у борби с Италијанима код Борије, затим у селу Нунић, код Кистања, где заједно са Слободаном Мацуром разоружава италијанску посаду од тридесет карабинијера, а већ у следећој акцији са својим батаљоном избацује из строја више од 200 италијанских војника. Тада су заробљена три минобацача, четири митраљеза и велики број пушака. Заједно са својим батаљоном био је на планини Промина, код Дрниша, 29. јуна 1942. године, окружен с 5.000 италијана и четника. Два дана је успешно води борбу и успео батаљон извући из обруча с незнатним губицима.

Као командант Тринаесте пролетерске ударне бригадеРаде Кончар“, Булат је водио непрекидне борбе на Жумберку, у околини Загреба и Карловца. У бици у Новом Селу наноси тешке поразе усташама, а у Сухору Италијанима и белогардејцима. Командовао је и ослобођењем Крашића, 2. јануара 1942. године, када су после жестоких борби, уништене три усташке бојне с више од 900 војника. У мају 1943. године, као начелник штаба Друге оперативне зоне у Мославини, Раде реорганизује партизанске одреде. Приликом преласка реке Саве, води борбу против усташа и Немаца, и заробљава више од 40 непријатељских војника. Његова вештина командовања долази до изражаја јула 1943. године, када се с десет бораца успешно извлачи из усташког окружења. У ослобођењу Вараждинских Топлица непосредно је руководио јуришом на гестапово упориште, где заробљава 100 немачких жандара.

Руководио је оснивањем Прве загорске бригаде, са којом је водио непрекидне борбе у Загорју, код Доње Коњшћине, код Златара, Миховљана, Вараждинских Топлица, села Свибовец. Командант 32. загорске дивизије постао је 6. јуна 1944. године и с њом уништио снажни усташко-домобрански гарнизон у Трговишћу, Храшчини, водио тешку борбу на Калнику, Билогори и Подравини, где уништава усташко-домобранске снаге. У сарадњи с јединицама Седме банијске дивизије и Шестог славонског корпуса, учествује у ослобођењу Подравине од Вировитице до Копривнице. Крај рата га је затекао на месту начелник Штаба Десетог загребачког корпуса.

Послератна каријера[уреди]

После ослобођења, завршио је курс за усавршавање официра пешадије на Војној академији „Ворошилов“ у Совјетском Савезу, Вишу војну акдемију ЈНА, Командно-генералштабну школу у Сједињеним америчким државама и дипломирао је на Електротехничком факултету у Загребу. У Југословенској народној армији вршио је дужности: команданта дивизије, начелника оперативне управе Војне области, заменика начелника Треће управе генералштаба ЈНА, начелника Управе АБХ одбране ЈНА, помоћника команданта за позадину Армијске области и команданта војног подручја. Био је посланик у Сабору Социјалистичке Републике Хрватске и члан Централног комитета Савеза комуниста Хрватске. Године 1968. био је председник Шаховског савеза Југославије.

У току Народноослободилачке борба, погинула му је марта 1942. година на Петровој гори, сестра Драгица која је била студент медицине. Радетова супруга Милка Куфрин, такође је била учесница НОБ-а и проглашена је за народног хероја.

Умро је 26. јануара 2013. године у Загребу. Сахрањен је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој 31. јануара.

Оптужба за ратни злочин[уреди]

Раде Булат је 2011. у Републици Хрватској оптужен за ратне злочине против цивила и ратних заробљеника током и након Другога светског рата.[1] Оптужен је да је заједно са Јосипом Манолићем и Јосипом Бољковцем наређивао убиства и лично учествовао у мучењима, злостављањима и убиствима заробљених цивила у шуми Луг код Бјеловара јуна 1945. године.[1] Хрватске власти против ове тројице воде истрагу за ратне злочине од 2007.[1] Раде Булат се са поменутом двојицом терети да је мучио заробљене цивиле тако што им је резао уши, прсте и носеве, а након тога убијао.[1]

Признања[уреди]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 24. јула 1953. године.

На традиционалном пријему Српског народног вијећа у Загребу 4. јануара 2012. године, Ради Булату и Јосипу Бољковцу уручена је награда „Гојко Николиш“ за промовисање антифашизма.[2]

Булат је такође и почасни грађанин словеначког града Метлике, како би се на тај начин изразила захвалност за његово учешће као команданта Тринаесте пролетерске бригаде у борби против фашизма и ослобађању места.[3]

Публикације[уреди]

  • „Жумберак и Покупље у Народноослободилачкој борби“, Загреб 1951.
  • „Свједочанства из Петрове горе“, Загреб 1980.
  • „Десети корпус „Загребачки“ НОВ и ПОЈ“, Загреб, Београд 1985.
  • „Милка Куфрин - народни херој“, Загреб 2008.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]