Радио-телевизија Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радио-телевизија Србије
Знак РТС-а
Тип: Национална медијска кућа
Држава: Застава Србије Србија
Доступност: ТВ: национална, сателитска, преко Интернета
Радио: национална, преко Интернета
Формат слике: 4:3 и 16:9
Настала: 1. јануар 1992. (под овим именом)
Оснивач: Република Србија
Слоган: Ваше право да знате све.
Медијски јавни сервис Србије
Гледај. Слушај. Мисли.
Добро дошли кући.
Власник: Државна телевизија
Седиште: Small Coat of Arms Belgrade.svg Београд
Важни људи: Никола Мирков, вд. генералног директора и директор Телевизије Београд
Слободан Дивјак, директор Радија Београд
Почетак
емитовања:
24. март 1929. (Радио Београд)
23. август 1958. (ТВ Београд)
Веб-сајт: www.rts.rs m.rts.rs www.radiobeograd.rs ртс.срб

Радио-телевизија Србије (РТС) је национална медијска кућа у Србији која под данашњим именом постоји од 1. јануара 1992. године.

Крајем 2005. године РТС почиње трансформацију у медијски јавни сервис Србије. Поновним увођењем претплате (укинута 2001. године) и ослобађањем од буџетског финансирања, стварају се кључни услови за њену трансформацију.

РТС је пуноправан члан Европске радиодифузне уније.

Данас РТС чине[1] десет програма (пет радијска и пет телевизијска) укључујући и сателитски програм, разграната мрежа дописништава, телетекст и интернет издање, музичка продукција (народни, забавни, џез, симфонијски оркестар и хорови и дечји хор Колибри), продукција носача звука (ПГП), издавачка делатност, истраживачка служба и документациони центар.

Кратак преглед настанка РТБ[уреди]

Радијски програм[уреди]

Стари знак РТБ

Прво емитовање радијског програма у Србији везује се за фебруар 1924. године, када је по први пут у Београду пуштен радијски сигнал који је био емитован са предајника у Раковици. Након пет година, 24. марта 1929. Радио Београд почиње са редовним емитовањем свог програма из зграде Српске Академије Наука. Касније се јавља и Краткоталасна станица Београд, која је емитовала из зграде тадашњег Министарства Шума и Руда (сада зграда Министарства спољних послова). Други светски рат је прекинуо емитовање државног радио-програма у Београду.

За време рата, у Београду је радила немачка радио-станица, која је давала и програм на српском језику.

Настанак садашњег Радио Београда је уследио после ослобођења, 10. новембра 1944. Тај дан је уједно и дан РТБ, који је преузела и РТС.

Телевизијски програм[уреди]

Први телоп ТВБ

Прва професионална демонстрација телевизијске технике на тлу Србије везује се за презентацију холандске фирме Филипс, која је у Београду, између 9. и 19 септембра 1938., представила основни систем ТВ преноса.

Поводом стоте годишњице од рођења Николе Тесле 1956. је била организована демонстрација телевизије. Пробни програм београдске телевизије је уследио након две године. 23. августа 1958.[2] Емитовање првог програма РТБ је започето најавом програма[3] и живим преносом првог ТВ Дневника у 20 сати који је водио Милоје Орловић[4].

У тренутку када је када је настала РТВ Београд своју телевизију је већ имало двадесетак земаља у свету (Енглеска, Совјетски Савез, Француска, Америка, Бразил, Холандија, Данска, Италија, Пољска, Шпанија, Канада, Немачка, Швајцарска, Чехословачка, Јапан, Белгија, Шведска, Монако, Луксембург и Аустрија)[5].

Од 29. новембра 1958. је започет заједнички експериментални програм југословенских телевизијских станица.

ТВБ је проширена оснивањем два нова програма: Другог, као првог колор-програма на овим просторима (рачунајући простор бивше Југославије), који је лансиран 1. јануара 1972, и Трећег канала, омладинског канала, који је са радом почео 1. јула 1989. и трајао до 1. маја 2006.

РТС после распада СФРЈ[уреди]

1992. – 2000.[уреди]

Радио-телевизија Србије (РТС) законски је уређена 1. јануара 1992. Тада је створено Јавно предузеће Радио-телевизија Србије које се састојало из Радио-телевизије Београд (РТБ), Радио-телевизије Нови Сад (РТНС) и Радио-телевизије Приштина (РТП). Истим законом је де факто укинута РТВ претплата и уведена такса за електрично бројило, чији је највећи износ ишао ЈП Радио-телевизија Србије. Према новом уређењу телевизијски канали су се званично звали:

  • Канали РТБ (ТВБ):
    • РТС 1
    • РТС 2
    • РТС 3 (угашен)
    • РТС Сат (латиницом: RTS SAT - започео своје емитовање 14. маја 1991. године као "TVB SAT")
  • Канали РТНС (ТВНС):
    • РТС НС (данас РТВ 1)
    • РТС НС+ (данас РТВ 2)
    • РТС НСТВ Сат (латиницом: RTS NSTV Sat)
  • Канал РТП (ТВП):
    • РTВ Приштина (угашен - де факто замењен програмима УНМИК-ове Радио-телевизије Косова)

Телетекст је уведен 22. марта 1994., а прва Интернет презентација стартовала је за време бомбардовања Србије 1999. године.

Данашње уређење[уреди]

Радио-телевизија Србије се данас дели на Радио Београд и Телевизију Београд, тако да иако се канали ТВБ-а зову РТС 1 и РТС 2 често на одјавним шпицама емисија на овим каналима можете видети натпис: производња РТС-ТВБ. Дана 18. децембра 2003. године у РТС је било 5.936 запослених, у сталном радном односу.

ТВ емитовање[уреди]

РТС емитује телевизијски програм у укупном дневном обиму од 96 часова. Радијски програми РТС емитују 96 часова програма дневно, а суботом и недељом по 108 часова. Учешће програма из сопствене продукције у укупном телевизијском емитовању је, на Првом програму 95%, на Другом 90%, на Трећем 58% (до укидања Трећег канала, 1. маја 2006.), на Сателитском 96%, а у радијском емитовању 98,8%.

Радио емитовање[уреди]

Радијски програм РТС се емитује преко УКТ ФМ мреже предајника и репетитора на 17 локација. Први програм Радија Београд се емитује на средњим таласима, преко мреже предајника на 11 локација. ЕТВ емитује ТВ програм РТС преко мреже предајника на 12 локација и мреже репетитора на 238 локација.

Дописнички центри[уреди]

Радио и ТВ програми РТС се дистрибуирају преко мреже микроталасних РР веза (44 хопа) која повезује 14 емисионих локација. У систем контрибутивних веза повезано је 22 локална дописничка центра, од којих је први отворен у Крагујевцу.

Списак дописничких центара у Србији[уреди]

Планира се отварање дописничких центара у Прокупљу, Куршумлији и Новом Саду.

Списак дописничких центара у иностранству[уреди]

Продукциони центри РТС[уреди]

Седиште РТС-а


РТС (мислећи, притом, на ТВ Београд и Радио Београд) се налази на више локација у Београду. Телевизија је смештена у два велика ТВ-центра - у центру града (комплекс зграда у Таковској 10 и Абердаревој 1 и 1а) и у Кошутњаку (у Кнеза Вишеслава 88, надомак Филмског града). Ту је и један мањи ТВ-центар, заправо историографски посматрано најважнији, на Београдском сајму. То је прва зграда српске телевизије и ту се налази један омањи студио и канцеларије појединих редакција. Међутим, ТВБ има своје зграде (делове администрације, издавачка делатности и сл.) и на другим локацијама у граду.

ТВ-центар у Абердаревој (некадашња зграда Авала филма) отворен је 1. октобра 1966, нова, тзв. плава зграда започета је 1989. а зграда у Таковској, подигнута током седамдесетих па оштећена током Петооктобаске револуције, реконструисана је и постепено усељавана током 2004. У овим зградама се данас налазе Дирекција, Центар Документације, редакције, студији, режије, техника, мастер, монтажне јединице, собе за преглед трака, Обезбеђење РТС, галерија РТС и др.

Центар у Кошутњаку, као први ТВ дом, свечано је отворен 1980. и тамо су смештени: студији са пратећим објектима, режије, техника, линк, депои, магацини и др.

Продукциони центар Радија Београд налази се у Хиландарској 2. Ту су смештени редакције, студији, техника, библиотека и други садржаји.

РТС поседује више радијских и ТВ студија, четири РЕМ јединице за монтажу, шест БЕТА монтажа, пет дигиталних монтажа и једну offline монтажу. Продукција има 35 мобилних камера са 60 KW расвете. Преносна техника РТС поседује пет репортажних кола, девет пари линковских веза и пет мобилних екипа расвете.

Возни парк обухвата 194 возила специјализоване или опште намене.

РТС поседује и лиценцу за сертификацију кабловских дистрибутивних и тзв. заједничких антенских система.


Радио Београд[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Радио Београд

Радио Београд има за циљ стварање висококвалитетних програма, ослобођених уско комерцијалних интереса и политичке пристрасности. Реч је о широкој скали понуда које треба да задовоље потребе свих грађана у области информисања, образовања и забаве и унапређењу јавних вредности.

Канали Радија Београд[уреди]

  • Београд 1
  • Београд 2
  • Београд 3П
  • Београд 202
  • Стереорама (Емитује викендом, не емитује у Београду)

Телевизија Београд[уреди]

Реклама јавног сервиса

Телевизија Београд данас има три земаљска, један сателитски и један канал у високој резолуцији (ХД).

Радио-телевизија Србије располаже са шест опремљених телевизијских студија, од којих је један дигитални (за Дневник, кратке вести на сат времена, спортске најаве, најаве емисије Трезор и специјалне политичко-информативне емисије), један виртуелни (за дечје емисије, временску прогнозу и све садржаје који захтевају интерактивне садржаје и није им потребан стандардни сет сценографије – то се надокнађује компјутерски, путем „хрома-кија“) а један за колажне емисије, попут Јутарњег програма и Београдске хронике.

Ова четири студија се, поред једног у изградњи (тренутно у финалној фази) налазе у ТВ-центру у Абердаревој. Два студија за политичке и забавне садржаје налазе се у Кошутњаку, док је један смештен у ТВ-центру на Сајму.

Поред тога, ТВБ поседује и тонске студије, тј. студије за синхронизацију.

У 2010. години Радио-телевизија Србије је од реклама остварила приход од 24,9 милиона евра[6].

Активни канали[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети РТС 1, РТС 2 и РТС Сателит
Име канала Лого канала Информације о каналу
РТС 1
RTS1.png
Прва српска телевизија, покренута 23. августа 1958. Има националну покривеност.
РТС 2
RTS2.PNG
Прва телевизија у боји у Србији и бившој Југославији, покренута 1. јануара 1972. Има националну покривеност.
РТС Сателит
RTS logo.svg
РТС сателитски програм покренут 14. маја 1991. година. Доступан широм Европе, Северне Америке и Аустралије.
РТС Digital
Rts digital.jpg
Прва српска искључиво дигитална телевизија. Покренута 28. новембра 2008. године, првобитно у DVB-T формату, а од 21. марта 2012. године земаљским путем се емитује посредством пробне DVB-T2 мреже у већем делу Србије. Широм Србије може се пратити путем IPTV телевизије и кабловске телевизије.
РТС HD
RTS-HD.jpg
Прва српска телевизија високе дефиниције (HD). Покренута 9. септембра 2009. Првобитно је била доступна само у Београду и Новом Саду, односно делу Војводине, од 21. марта 2012. године земаљским путем се емитује посредством пробне DVB-T2 мреже у већем делу Србије. Широм Србије може се пратити путем кабловске и IPTV телевизије.

Неактивни канали[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети и РТС Приштина
Име канала Лого канала Информације о каналу
3k old.gif
Омладински канал, са радом почео 1. јула 1989., емитовање завршено 1. маја 2006. предајничка мрежа је од стране РРА предата ТВ Авала.
РТС Приштина
RTS priština.png
Основан као РТВ Приштина у оквиру ЈРТ 26. новембра 1975. Емитовање је прекинуто када је КФОР дошао на КиМ 1. јуна 1999., замењен је каналом Радио-телевизија Косово (РТК).

РТС Интернет[уреди]

У складу са правилима Европске радиодифузне уније, РТС преко својих сајтова емитује свој РТС САТ програм. Такође програм Радио Београда се емитује преко интернета.

У току трајања Светског првенства у фудбалу 2010. РТС је посетиоцима из Србије понудио да гледају све утакмице на свом сајту. Посетиоци из иностранства су то могли да ураде преко сајта Евровизије.

Средином 2010. године покренута је интернет страница прилагођена за мобилне телефоне (РТС Mobile).

Интернет страница РТС је једна од првих која је регистровала ћирилични .срб домен. Домен је почео да се користи од 27. јануара 2012. године. Страницу је могуће посетити на адреси ртс.срб.

ПГП РТС[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ПГП РТС

Пун назив: Продукција грамофонских плоча Радио-телевизије Србије. Дискографска кућа у оквиру РТС основана је 1951. као „Југословенске грамофонске плоче – Југодиск“. Током свог вишедеценијског постојања, ПГП је створио фонотеку од преко 10.500 наслова (издања), преко 120.000 нумера и око 6.000 сати програма.

Музичка продукција РТС[уреди]

На националном нивоу, ова институција датира од 1937. године. Музичка продукција РТС обухвата следеће сегменте: Симфонијски оркестар, Хор, Дечји хор, Дечји хор Колибри, Џез оркестар, Народни оркестар и Народни ансамбл. Циљ постојања овог сегмента РТС је прикупљање грађе из националне и интернационалне, жанровски веома различите, музике.

Од 1950. постоји и Нототека која садржи око 30000 музичких дела најразличитијих жанрова. Концертна делатност, снимање музике за потребе програма РТС, издавачка делатност, сарадња са еминентним уметницима из целог света само су део послова којима се бави ова институција у оквиру РТС. Тренутно броји око 250 професионалних музичара.


Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Упознајте РТС, РТС, Приступљено 29. априла 2011.
  2. ^ Овако је почело (РТС, 13. новембар 2008)
  3. ^ Времеплов (23.8.2010), РТС, Приступљено 29. априла 2011.
  4. ^ Јунак првог ТВ Дневника, Вести од 19. децембра 2010. године, Приступљено 29. априла 2011.
  5. ^ Чудо звано телевизија, Вечерње новости од 4. фебруара 2011. године, Приступљено 29. априла 2011.
  6. ^ РТС: „СНС o медијској стратегији“ (12. августа 2011.), Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :