Радисав Недељковић Раја

радисав недељковић раја
Радисав Недељковић Раја
Лични подаци
Датум рођења	(1911-05-14)14. мај 1911.
Место рођења	Грошница, код Крагујевца, Краљевина Србија
Датум смрти	22. фебруар 1996.(1996-02-22) (84 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	правник
Деловање
Члан КПЈ од	1937.
Учешће у ратовима	Априлски рат Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије 1941 — 1945.
Чин	генерал-мајор у резерви
Министар правде НР Србије
Период	1948 — 1951.
Претходник	Живан Димитријевић
Наследник	Милош Царевић
Херој
Народни херој од	6. јула 1953.
Одликовања

Радисав Недељковић Раја (Грошница, код Крагујевца, 14. мај 1911 — Београд, 22. фебруар 1996), учесник Народноослободилачке борбе, правник, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 14. маја 1911. године у селу Грошници, код Крагујевца. Потиче из земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Крагујевцу. Као ученик Прве крагујевачке гимназије, прикључио се револуционарном омладинском покрету. Године 1936, после одслужења војног рока, започео је студије права на Београдском универзитету. Током студија активно је учествовао у револуционарном студентском покрету. Био је председник Опште студентске мензе и економских организација студената, и активно радио на помоћи сиромашним студентима.

Године 1937. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Крајем 1939. године, по одлуци Партије, упућен је на партијски рад у Крагујевац. У пролеће 1940. године на Окружној партијској конференцији био је изабран у Окружни комитет КПЈ за Крагујевац. Почетком 1941. године, био је мобилисан у Југословенску војску и Априлски рат га је затекао на југословенско-бугарској граници. Избегавши заробљавање, после капитулације, успео је да се врати у Крагујевац и настави са радом на припремaњу оружаног устанка.

Народноослободилачка борба

Активно је учествовао у прикупљању оружја, муниције и другог ратног материјала, окупљању бораца и њиховом припремању. Половином јула постављен је за команданта тада формираног Крагујевачког партизанског одреда. Под његовом командом Одред је изводио акције дуж комуникација које су водиле ка Крагујевцу, а посебно на прузи Крагујевац–Краљево. У току лета 1941. године Одред је снажно нарастао, тако да је у свом састaву имао три батаљона. У току Прве непријатељске офанзиве, Одред се заједно са главнином партизанских снага повукао у Санџак, а потом у југоисточну Босну, где је 21. децембра 1941. године у Рудом ушао у састав тада формиране Прве пролетерске ударне бригаде. Он је тада постао Трећи крагујевачки батаљон, а Раја Недељковић његов командант.

У Првој пролетерској бригади, Раја Недељковић је остао све до краја 1942. године, када је одлуком Централног комитета КПЈ, постављен за руковoдиоца Политичког одељења (Политодјела) Пете пролетерске црногорске ударне бригаде. После битке на Сутјесци, јуна 1943. године, премештен је у Прву крајишку пролетерску ударну бригаду, где је обављао исту дужност. Са овом бригадом учествовао је у многим борбама у Босни, Црној Гори и Србији, током 1943. и 1944. године. Јуна 1944. године, одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, заједно са другим истакнутим војним и политичким руководиоцима из Србије, упућен је у јужну Србију, која је тада била центар Народноослободилачке борбе у Србији.

Гроб Раје Недељковића у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду

Тада је преузео дужност политичког комесара 23. српске дивизије. Са овом дивизијом учествовао је у борбама против четника у источној Србији и борбама с бугарским окупаторским јединицама. Авгсута 1944. године постављен је за политичког комесара 14. српског корпуса, с којим је учествовао у борбама у долини Тимока, после чега су се повезали с јединицама Трећег украјинског фронта Црвене армије, које су наступале у Југославију, из Румуније.

Послератни период

После Београдске операције, октобра 1944. године, Раја Недељковић је учествовао у борбама на Сремском фронту, све до почетка 1945. године, када је одлуком ЦК КПЈ повучен у Београд и упућен на политички рад у АСНО Србије. Био је министар пољопривреде у Првој влади Народне Републике Србије, министар правде у Другој влади Народне Републике Србије, а потом председник Контролне комисије НР Србије и генерални секретар Владе НР Србије. Године 1949. упућен је на политички рад у Крагујевац, где је обављао дужности — секретара Обласног комитета и председника Обласног народног одбора. Године 1952, поново је враћен у Београд, где је обављао дужности — државног секретара Савезне владе за буџет и администрацију. Биран је за народног посланика Скупштине СР Србије и Савезне скупштине СФРЈ, до 1969. године. Од 1974. године био је члан Савета федерације.

Био је активан у раду друштвено-политичких организација СР Србије — био је председник Републичког одбора СУБНОР-а Србије, од 1965. до 1969. године, члан Председништва ССРН Србије и члан Председништва Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. За члана Централног комитета Савеза комуниста Србије, биран је од 1945. године, а за члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије на Шестом и Седмом конгресу СКЈ. Имао је чин резервног генерал-мајора ЈНА.

Умро је 22. фебруара 1996. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст. Орденом народног хероја одликован је 6. јула 1953. године.

По његовој мајци Наталији зове се школа у Грошници, ОШ „Наталија Нана Недељковић” Грошница.

Литература

• Војна енциклопедија (књига шеста). Београд 1973. година.
• Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.