Радмила Бакочевић
| Радмила Бакочевић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 5. 1. 1933. |
| Место рођења | Гуча (Краљевина Југославија) |
| Жанр | Опера |
Радмила Бакочевић (Вича код Гуче, 5. јануар 1933) је српски оперски сопран.
Садржај |
Биографија [уреди]
Родила се у селу Вича код Гуче 5. јануара 1933. године. Школовала се у Гучи и Чачку а учитељску школу завршила у Ужицу. Пошто је њен талент за песму рано откривен живот ју је усмерио на ту страну тако да је уместо учитељског позива у Тутину продужила школовање у средњој музичкој школи у Београду. Музичку академију у Београду завршила је 1956. године у класи професора Николе Цвејића. Магистрирала је такође на Музичкој академији у Београду а даље усавршавање соло певања је обавила у миланској Скали.
Каријера [уреди]
Имала је значајну међународну каријеру која је почела 1955. године и која се завршила са њеним пензионисањем са сцене 1982. године. Током своје каријере певала је у готово свим важним оперским кућама широм света, укључујући извођења широм Европе, Северне Америке и Јужне Америке. Учврстила је дугогодишње партнерство током своје каријере са две оперске куће, а то су: Народно позориште у Београду и Бечка државна опера.
Бакочевићева је певала широк репертоар који је обухватао дела од 17. преко 20. века. Посебно је добро приказивала Пучинијеве и Вердијеве хероине, а веома су поштоване и њене улоге у операма Рихарда Штрауса и Рихарда Вагнера. Такође је певала и у бројним операма од руских и чешких композитора као што су Николај Римски-Корсаков, Сметана, и Чајковски. Занимљиво, певала је само две улоге на француском, Жулијету у Жак Офенбаховој Les Contes d'Hoffmann и Маргариту у Шарл Гуноовом Фаусту. Имала је доста прилагодљив гласа па је могла да пева дела композитора као што су Винченцо Белини и Гаетано Доницети.
Након пензионисања са сцене, Радмила Бакочевић је радила као професор певања на неколико универзитета. Тренутно је члан Музичке академије на Универзитету уметности у Београду где је и радила као ректор од 1998. до 2000. године.
Била је супруга политичара Александра Бакочевића, имају ћерку Маргарету.
Награде [уреди]
За уметничка остварења добила је више домаћих и иностраних признања:
- Октобарску награду града Београда (1960),
- Седмојулску награду (1970),
- Награду АВНОЈ-а (1979),
- Награду УМУС-а (1987),
- Вукову награду (1991) и
- Италијанску награду Targo d oro за креацију Норме В. Белинија у (1976/77)
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Јокановић, Слободан (1999.) (на ((sr))). Радмила Бакочевић: примадона ассолута. YU-Београд: Верзалпрес. стр. 443 страна. ISBN.
