Радовиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радовиш, Радовиште
мк. Радовиш

Средиште Радовишта
Средиште Радовишта

Грб
Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Македонија
Општина Радовиште
Становништво
Становништво (2002) 16.223
Положај
Координате 41°38′18″N 22°27′53″E / 41.6383, 22.4647
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 380 m
Радовиш, Радовиште на мапи Републике Македоније
{{{alt}}}
Радовиш, Радовиште
Радовиш, Радовиште на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 2420
Позивни број (+389) 032
Регистарска ознака RA


Координате: 41° 38′ 18" СГШ, 22° 27′ 53" ИГД

Радовиш или Радовиште (мк. Радовиш) је град у Републици Македонији, у источном делу државе, подно планине Плачковице. Радовиште је седиште истоимене општине Радовиште.

Природни услови[уреди]

Град Радовиште је смештен у источном делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Струмице град је удаљен 30 км северно, а од главног града Скопља 125 км југоисточно.

Рељеф: Радовиште се налази у историјској области Струмица. Насеље је положено у тзв. Струмичко-Радовишкој котлини, на приближно 380 метара надморске висине. Северно од града издижу се планина Плачковица, а источно Малешевске планине, док се на југу диже планина Смрдеш.

Клима у Радовишту је блажи облик континенталне климе услед утицаја са Егеја (жарка лета).

Воде: Кроз Радовиште протиче Стара Река, која дели град на западни и источни део. 10 километара јужно од града Стара река гради реку Струмицу.

Историја[уреди]

Иако је подручје града било насељено у време праисторије и активно за време антике први помен данашњег насеља везан је средњи век. У 11. веку град се први пут помиње као насеље Радовистон у оквиру Охридске архиепископије.

Цар Урош Нејаки даровао је 1366. године Радовиште са 14 околних села манастиру Хиландару.

Током отоманске владавине Радовиште добија одлике типичне турске касабе. Крајем 19. века Радовиште је седиште општине (казе) у оквиру Солунског санџака. Насеље је било етнички мешовито, са турском већином и словенском мањином.

Првим балканским ратом 1912. године Радовиште је прикључено Бугарској, али је већ 1913. године, након Другог балканског рата, припојено Краљевини Србији. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, град су окупирали Бугари. Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас.

За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Радовиште су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Радовиште зими

Радовиште је према последњем попису из 2002. године имало 16.223 становника. Ово је 2,5 пута више него почетком 20. века.

Етнички састав: Током отоманског раздобља Радовиште је било етнички мешовито. Крајем 19. века насеље је бројало око 6 хиљада становника, са турском већином (65%), словенском мањином (30%) и нешто Цигана.

По последњем попису из 2002. године етнички састав био је следећи:

Националност Укупно
Македонци 13.991 (86,2%)
Турци 1.927 (11,9%)
Роми 181 (1,1%)
Срби 60
Власи 20
Албанци 1
Бошњаци 1
остали 42

Вероисповест: Већинска вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Привреда[уреди]

Поглед на Радовиште

Радовиште је привредно средиште источног дела Македоније. Насеље је познато по руднику Бучим, где се вади бакар, злато и сребро. У граду је присутна и „мала привреда“, а околина је познат пољопривредни крај.

Збирка слика[уреди]

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]