Радомир Дамњановић Дамњан

С Википедије, слободне енциклопедије
Радомир Дамњановић Дамњан
Лични подаци
Датум рођења(1935-12-10)10. децембар 1935.(88 год.)
Место рођењаМостар, Краљевина Југославија

Радомир Дамњановић Дамњан (Мостар, 10. децембар 1935), је српски сликар и концептуални уметник. Живи и ради у Београду и Милану.

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је Академију ликовних уметности у Београду 1957, а постдипломске студије 1959. године. Први пут је самостално излагао у Београду 1958. године, а на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству учествује од 1959. Излагао је на Документима у Каселу (1964), бијеналима у Сао Паолу (1963), Венецији (1966, 1976), Токију (1967) и Братислави (1968). Као Фулбрајтов стипендиста боравио је у Лос Анђелесу и Њујорку 19711972. Од 1974. године живи у Милану.

Уметност[уреди | уреди извор]

Бави се сликарством, цртежом, графиком, фотографијом, филмом видеом и перформансом. Током шездесетих, на почетку каријере, Дамњан се бавио сликарством симболичких, апстрактних и минималних карактеритика. Од седамдесетих користи се новим медијима - видеом, фотографијом и перформансом, док се у сликарству приближио његовој аналитичкој струји. На прелазу у девету деценију прошлог века Дамњан се тематски окреће 'мртвој природи' и '(ауто)портрету' које реализује као подне или зидне инсталације исликане у духу постмодерне цитатности 'новог поентилизма'.

Самосталне изложбе (избор)[уреди | уреди извор]

  • 1958. Галерија Графичког колектива, Београд
  • 1962. Салон Музеја савремене уметности, Београд, Студио Г, Салон Шира, Загреб
  • 1966. Галерија Сувремене умјетности, Загреб
  • 1967. Galerie Obere Zäune, Cirih
  • 1968. Galerie im Zimmertheater, Tübingen
  • 1969. Мала галерија, Љубљана
  • 1970. Салон на Музејот на современа уметност, Скопље, Салон Музеја савремене уметности, Београд, Галерија Сувремене умјетности, Загреб
  • 1973. Галерија Студентског културног центра, Београд
  • 1974. Галерија Студентског центра, Загреб, Studio Carla Ortelli, Milano
  • 1975. Galleria Multhipla, Milano, Салон Музеја савремене уметноси, Београд
  • 1976. Galleria Stefanoni, Leko
  • 1977. Studio 16/e, Torino, Galleria Civica, Modena, Galleria Performing Arts Center, Genova, Галерија Нова, Загреб
  • 1978. Galleria Pilota, Milano
  • 1979. Galleria Gastaldelli, Milano, Kunsthalle, Tübingen
  • 1981. Галерија Сувремене умјетности, Загреб
  • 1982. Art Gallery, Milano
  • 1985. Galerie Ingrid Dacić, Tübingen
  • 1986. Музеј савремене уметности, ретроспективна изложба, Београд
  • 1987. Модерна галерија, Љубљана, Музеј на современата уметност, Скопље
  • 1992. Галерија Студентског кулурног центра, Београд
  • 1996. Fondanzione Mudima, Milano
  • 1997. Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Центар за визуелну културу Златно око, Нови Сад
  • 1999. Galerie Peter Lindner, Vienna
  • 2006. Federico Bianchi Contemporary Art, Leko

Акције[уреди | уреди извор]

  • 1965. Преливање реке Саве, Београд
  • 1974. Бесплатно уметничко дело, Галерија Студентског културног центра, Београд, Дезинформације, Биоскоп Балка, Загреб
  • 1989. Plamena Piramida, Stazione di Lambrate, Milano, Piramida od kupusa, Hotel Esplanada, soba 321, Zagreb
  • 1993. Natura morta, Fondazione Mudima, Milano
  • 1995. Велика пирамида од купуса, Галерија Кућа Анкер, Београд

Перформанси[уреди | уреди извор]

  • 1973. Човек од новина или могућност комуникације, 12 мин. Галерија Студентског културног центра, Београд
  • 1975. Идентитет - деструкција књига, Маркса, Хегела и Библије, 25 мин. Тригон '75, Грац
  • 1976. Вечера са Теријем Доксејем из Лондона, 30 мин. Галерија Студентског културног центра, Београд
  • 1978. Од рада ка стваралаштву, 25 мин, Галерија Студентског културног центра, Београд, Од рада ка стваралаштву, 30 мин. Галерија Сувремене умјетности, Загреб
  • 1979. Од рада ка стваралаштву (варијанта II), 30 мин. Галерија Студентског културног центра, Београд, Dal lavora allacreatività, 25 min. Studio 16/e, Torino
  • 1982. Grande natura morta, 25 min. Il Festival Internazionale d'arte video, Lokarno, From Work to Creativeness, The 4th Biennial of Sydney, Vision in Disbelief, Sydney
  • 1986. Велика мртва природа, Априлски сусрети, Галерија Студентског културног центра, Београд
  • 1996. Chattanooga-choo choo и Велика београдска мртва природа, Die Weise stadt, Museum Modern Kunst Stiftung Ludwig, Vienna
  • 1997. Запис једног портрета - Јеша Денегри, Галерија Звоно, Београд

Филмови[уреди | уреди извор]

  • 1973. Човек из новина, 8 мм, ц/б, 3 мин.
  • 1974. Bandiera, super 8 mm, color, sound, 11 min., Per il Futuro, super 8 mm, color, 10 min.

Видео радови[уреди | уреди извор]

  • 1975. Идентитет - деструкција књига Маркса, Хегела и Библије, ц/б, 20 мин. пал, звук, Тригон '75, Грац
  • 1976. Свакодневни ритуал пијења кафе, 30 мин, ц/б, 3/4 инча, пал, звук, Читање истог текста, ц/б, 20 мин, 3/4 инча, пал, звук, Читање Маркса, Хегела и Библије уз светлост шибице, ц/б, 30 мин, 3/4 инча, пал, звук, Мрља у простору или положај јединке у друштву, ц/б, 30 мин, 3/4 инча, пал, звук, Тибинген
  • 1977. Кретање као општа потреба, 26 мин, ц/б, 3/4 инча, пал, звук, Револуција као игра мањине, 17 мин, ц/б, пал, звук, Тибинген
  • 1982. Велика мртва природа, 25 мин, боја, 3/4 инча, пал, звук, Локарно
  • 1983. Metaphysical Duchamp, Video D.C. 83, Ljubljana

Литература (избор)[уреди | уреди извор]

  • Миодраг Б. Протић, Најмлађи, Савременици II, Нолит, Београд, 1964, pp. 269-277
  • Матко Мештровић, Један поглед у југословенско сликарство последњег деценија, Од појединачног ка опћем, Младост, Загреб, 1967, pp. 131-141
  • Алекса Челебоновић, Савремено сликарство у Југославији, Југославија, Београд, 1965, pp. 45
  • Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, Нолит, Београд, 1970, pp. 518-522
  • Gillo Dorfles, Ultime Tendenze nell'arte d'oggi, Feltrinelli, Milano, 1973, s. 149
  • Achille Bonito Oliva, Europa - America, The different Avantgardes, Decco Press, Milano, 1976, s. 126
  • Gillo Dorfles, La body art, L'arte moderna, Fratelli Fabbri, Milano, 1977, s. 225
  • Ješa Denegri, 10 Years Styring Autumn, Paul Kaufman, Grac, 1978, c. 171
  • Radomir Damnjan, Niente di superfluo nello spirito, Edicija Dacić, Tübingen, 1978
  • Rafel Tous i Giner, Metrònom, Libres d'Artista/Artist's Books, Berlin, Barselona, 1981, s. 194
  • Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији, Од импресионизма до енформела, Нолит, 1982, pp. 33-34
  • Миодраг Б. Протић, Сликарство и вајарство ХХ века, Историја српске културе, Портхил, 1995
  • Јеша Денегри, Педесете: теме српске уметности, Дамњан до 1960, Светови, Нови Сад, 1993, pp. 227-231
  • Јеша Денегри: Шездесете: теме српске уметности, Од знака до чисте форме: Дамњан између 1960-1970, Светови, Нови Сад, 1995, pp. 113-124
  • Јеша Денегри: Седамдесете: теме српске уметности, Дамњан у новој уметности едамдесетих, Светови, Нови Сад, 1996, pp. 56-65
  • Јеша Денегри: Осамдесете: теме српске уметности, Дамњан у осамдесетим годинама, Светови, Нови Сад, 1997, pp. 46-50
  • Јеша Денегри: Деведесете: теме српске уметности, Дамњан на београдској уметничкој сцени деведесетих, Светови, Нови Сад, 1999, pp. 154-158
  • Јеша Денегри, Опстанак уметности у времену кризе, Cicero, Београд, 2004, pp. 112-115
  • Јеша Денегри, Разлози за другу линију: за нову уметност седамдесетих, Маринко Судац и Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2007
  • Александар М. Ђурић, Погледи, Clio, Београд, 2008
  • Лидија Мереник, Уметност и власт. Српско сликарство 1945-1968, pp. 114-116, Вујичић Колекција, Универзитет уметности, Филозофски факултет, Београд, 2010

Награде[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • Мала енциклопедија, Просвета, Београд, 1968, 1978
  • Ликовна енциклопедија Југославије, pp. 292, Југославенски лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Загреб, 1984
  • Радомир Дамњановић Дамњан, монографија, Вујичић колекција, Београд. 2010. ISBN 978-86-87869-03-5..

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović". N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.