Разговор:Бранковићи
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
Први поднаслов[уреди извор]
Zdravo! U članku piše: "Imali su tri ćerke Mariju (Jelaču), Jerinu i Milicu. Najstarija Marija (Jelača) bila je udata za bosanskog kralja Stjepana Tomaševića u aprilu 1459. sa ciljem da u miraz dobije srpsku despotovinu." Mene zanima kako se na kraju zvala ova najstarija? Je li bila Marija, Jelena, Mara ili Jelača? Hvala... — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.240.36.22 (разговор • доприноси)
- Марија, са надимком Јелача. Па се то Јелача негде тумачи као Јелена, а Јелена јој се уставри звала мајка. Нисам наилазио на Мара, Мара Бранковић је неко други, али могуће да се Марија скраћено користи као Мара. --Ђорђе Стакић (р) 00:52, 9. јун 2008. (CEST)
- Hvala na odgovoru! "Mara" je uglavnom zovu katolici, čini mi se, bar koliko sam našao na Googleu. Pozdrav... 92.240.36.62 (разговор) 23:26, 9. јун 2008. (CEST)
- Lažem, evo na ovom sajtu je tekst pisan ekavicom, a naziva je Marom. 92.240.36.62 (разговор) 23:37, 9. јун 2008. (CEST)
Brankovići, osnivači plemena Bratonožića[уреди извор]
Bratonožići tvrde da su potekli od loze srpskog velmože, Vuka Brankovića Mladenovića (1345-1397). Kažu da su direktni potomci Grgura Đ. Brankovića (1416-1459), sina srpskog despota Đurađa Vukovog Brankovića (1376-1457), a na internetu sam negde pročitao i da je grof Đorđe Branković (1645-1711) to tvrdio, tvrdeći i da je i njegova porodica i on lično muškom linijom direktni potomak Vuka Brankovića. Ja ipak mislim da su direktni potomci Đurađevog brata Grgura (1374-1410). To je ipak logičnije, s obzirom da raspoloživi izvori tvrde da se direktna linija Đurađa Brankovića ugasila 1516. godine. Markon Padrino (разговор) 02:15, 12. новембар 2021. (CET)