Разговор:Гринсборо

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Први поднаслов[уреди извор]

Гринзборо? --Dzordzm (разговор) 01:44, 3. јул 2009. (CEST)[одговори]

Јесте: ИПА: /ˈgrinzˌbɜroʊ, -ˌbʌroʊ/ Уколико није неки изузетак (ако јесте, онда би то требало да пише код Прћића), овде треба Гринзборо. Кад дођем кући ће да вирнем у ћитап. --Јагода испеци па реци 12:47, 3. јул 2009. (CEST)[одговори]


По Прћићу је ипак Гринсборо. Ради се о обезвучавању сугласника.

--Sly-ah (разговор) 18:28, 3. јул 2009. (CEST)[одговори]

Нећу да се противим, али ме интересује како то тачно функционише? Јел' има неко опште правило? Ево гледам на Једначење сугласника по звучности#Обезвучавање и не могу да схватим како се овај случај уклапа. --Dzordzm (разговор) 18:51, 3. јул 2009. (CEST)[одговори]

Vala, Slaje, ni meni nije jasno sta si hteo reci s tim obezvucavanjem. Grinsboro mi je jasan, pise kod Prcica, tako da tu nema dileme. Ali nema tu nikakvog obezvucavanja, jer Z je zvucno, i B je zvucno, dakle nema zasto da se bilo sta obezvucava. Do jednacenja suglasnika po zvucnosti dolazi kad su nejednaki - jedan zvucan drugi bezvucan, pa se prvi uvek adaptira prema drugom - ako je drugi bezvucan, onda i prvi postaje zvucan, tj. prelazi u svog zvucnog parnjaka i obrnuto. Ovde se prosto radi o izuzetku i to bi bilo to. --Јагода испеци па реци 20:38, 3. јул 2009. (CEST)[одговори]



Опет излећеш. У Речнику географских имена уз Гринсборо не стоји никаква ознака која би указивала да се ради о изузетку. Нашао сам аналоган случај (вероватно не и једини) - Middlesbrough који се изговара као /ˈmɪdlzbrə/, а транскрибује као Мидлсбро (стр. 94 Речника географских имена). Даље, на страни 17-19 тог истог речника, у одељку Сугласници, у фусноти 3. објашњено је зашто се "глас представљен словом s, на крају и унутар речи, а иза сугласника, преноси као "с", а не као "з". Видећеш да се и ту помиње обезвучавање.

--Sly-ah (разговор) 21:44, 3. јул 2009. (CEST)[одговори]


A ti si po obicaju, nedorecen i potrebno je izvlaciti ti objasnjenja klestima, kao i uvek. Kad kazes da se radi o obezvucavanju, i ne objasnis nista dalje, normalno je da se pomisli na jednacenje po zvucnosti. Evo, ja cu da objasnim, kad je tebi vec toliko mrsko.

Iza samoglasnika i unutar reci, predstravljen slovom S ovaj glas ima punu zvucnost pa bi ga uvek trebalo prenositi kao /Z/, a ne prema slovu kao /s/. Izuzetak cine polozaji iza suglasnika na kraju reci, usled obezvucavanja u izvornom govoru, te analogno polozaji iza suglasnika unutar reci kad se prenosi kao /s/.

Dakle, prema ovome, S iza suglasnika unutar reci cita bezvucno, tj. kao S, pa se samim tim i prenosi kao S. Dakle, ne radi se ovde o obezvucavanju prema pravilima jednacenja po zvucnosti, vec ima veze sa obezvucavanjem u izvornom govoru. --Јагода испеци па реци 00:14, 4. јул 2009. (CEST)[одговори]



А што ти прво ниси прочитала шта пише код Прћића па тек онда изнела суд о чему се ради? Мислим да је овде битно да се не ради ни о каквом изузетку (како си ти то са сигурношћи закључила), а да ли је обезвучавање у изворном говору или нешто друго - то је мање битно. На крају крајева, договорено је да се не улази превише у објашњења зашто је код Прћића, Клајна или у Правопису овако, а не онако јер тако нешто по правилу доводи до дуготрајних и непотребних дискусија и свађа. И није ми јасно зашто је нормално, кад се ради о обезвучавању, да се помисли на једначење по звучности? Овде се говори о транскрипцији и нормално је (барем мени) да се помисли на обезвучавање у изворном говору. С друге стране, једначење по звучности се врло ретко користи при транскрипцији са енглеског и то је Прћић јасно навео.

--Sly-ah (разговор) 07:39, 4. јул 2009. (CEST)[одговори]