Разговор:Зелена жаба

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Први поднаслов[уреди извор]

Да, траже се извори за већину тврдњи у овом чланку. Популационе структуре зелених жаба у Европи су потпуна збрка, и свако поједностављивање ми се не свиђа. Да не говорим о томе да постоји и четврта врста способна да се хибридизује са овима =) Даље, не постоји само триплоидија, него и други нивои полиплоидије... Зависно од тога, каква је структура генотипа, али и структура генома у јајним ћелијама и сперматозоидима, зависи са којом ће се родитељском врстом зелена жаба парити. Мислим, такође, да се подједнако успешно паре и мужјаци ове жабе са женкама родитељских врста. Препоручујем потрагу за референцама и детаљније објашњење ових феномена овде. Чланак на ен.вики (веома сличан овом на ср.вики) је у страни за разговор окарактерисан као „Bad article in general. Highly incomplete.“. Што се мог мишљења тиче, није лош =) али је веоооома некомплетиран. Поздрав, и срећан рад! --Wlodzimierz 19:45, 23. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Ово што сам додао у појашњењу је са немачке википедије. Они још причају о 77% генетског материјала који је измењив и.т.д. Ја нисам биолог, а нисам сигуран ни колико треба ширити причу у детаље. По мени, већ има доста објашњења.

Ове жабе не живе северније од Данске, тако да није добро помињати Северну Европу.

Да ли је „клептон“ српски термин?

Уопште јако је тешко наћи српску терминологију за животињске врсте. Нашао сам пар веб страница о заштити природе у Србији, па имам бар имена водоземаца који живе у Србији. --Јакша 20:05, 23. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Клептон је из грчког језика, тј јесте на грчком језику. Не постоји никакав превод на српски, већ се пише kl.. Што се чланка тиче, као што рекох, треба ту много дораде и објашњења. Треба додати најважније карактеристике зелених жаба, попут улоге у екосистемима (начин и врста исхране, нпр.), бројности популација, статуса угрожености и заштите (и на генералном нивоу и у Србији), и наравно дефинисати их генетички (хм, популационо генетички?). Елем, немам времена ни могућности превише сада да дорађујем, дорадићу некада у будућности =) Што се литературе на српском језику тиче, хм... да, нема је вероватно довољно, али постоје: Систематика Хордата, или само Хордати (зависи од издања), аутора Калезић М. (и Томовић, Љ.), као и издање Животиње Младинске књиге. Што се назива животиња тиче, макар у биологији се чешће користе латинска имена, јер мала велика и сл зелена жаба ни обичном народу ни биолозима скоро ништа не значе (разлика заиста није у величини!). Планирам да зато преуредим ону табелу у чланку о безрепим водоземцима (уобилајено име за све оне фамилије једноставно не постоји нити ће икад постојати у српском језику...). Поз, --Wlodzimierz 20:19, 23. септембар 2007. (CEST)[одговори]

То да чланак може бити дужи и детаљнији је без сумње тако. Ја пишем ове кратке чланке о жабама из следећих разлога:

1. То је клица (мало већа), па нека други разраде тему

2. Српска википедија има веома мало чланака о биљним и животињским врстама. Чак је хрватска много богатија, а о словеначкој да не причам.

3. Српски језик има много термина којима описује биљке и животиње. Мислим да је веома корисно направити везу између ових термина, латинског назива, и преко интервики веза са свим језицима.

Нашао сам пар имена у српском језику за врло егзотичне врсте попут Вајтове гаталинке (Litoria caerulea) или Поморника (Stercorarius skua).

--Јакша 20:42, 23. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Што се имена егзотичних врста у српском језику тиче, веома сам скептичан. То је вероватно нечији превод, а може бити слободан, неустановљен у научним круговима и сл. Тако да их избегавам, углавном — зар би неко у неком селу Балкана видевши врсту Litoria caerulea помислио да је то ишта друго, до нека тамо жаба/гаталинка у овом случају (мада, данас скоро нико више и не зна да разликује гаталинку...). Имена су битнија оним који узгајају или проучавају врсте. Елем, што се овог чланка тиче, зелена жаба живи северније од Данске (по подацима Фауне Европе живи и у Естонији, Шведској, северозападној Русији...), те немој ревертовати одмах оно што преправим. Поздрав :) и надам се да ћемо видети још чланака о животињама од тебе ускоро --Wlodzimierz 20:58, 23. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Види мапу распрострањености зелене жабе: http://www.well.org.yu/Rana%20esculenta.htm

Не би било коректно рећи да је распрострањена у северној Европи.

--Јакша 21:05, 23. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Ах, како год. На тој истој мапи нема зелене жабе јужно од Дунава, у шта баш и нисам сигуран јер смо их хватали =). На сајту одакле су покупили мапу (www.globalamphibians.org) постоје и следеће: „Because of the conservative approach taken in the GAA to mapping species, the ranges for many species are likely to be minimum estimates. A rule was followed allowing interpolation of occurrence between known locations if the ecological conditions seem appropriate, but not permitting extrapolation beyond known locations. Some species are therefore almost certain to occur much more widely than has been mapped. Because of this, some regions are recorded as having much lower amphibian diversity than will eventually prove to be the case.". Како заиста не знам много о ареалу ове врсте, а помињали смо јој генетику издашно, може остати и сев Немачка, и сев део ареала, и сев Европа... Поз, --Wlodzimierz 21:21, 23. септембар 2007. (CEST)[одговори]