Разговор:Тамњаница

Први поднаслов

Tamnjanica se nalzi izmedju Suve planine i Svrljiske planine, izmedju Nisa i Bele palanke na uzvisenju odakle se sve to vidi, prizor je prelep. najlepsi pogled iz Tamnjanice pruza se prema najvecem vrhu Suve planine, a to je Trem 1810 metara nadmorske visine gde se cak i u mesecu maju zadrzava sneg. Vazduh je fantastican priroda je netaknuta, ima Divokoza, Vukova, Divljih svinja,Lisica,Jastrebova, Orlova, Beloglavog supa,Divljih zeceva, vise vrsta sumskih zaba, Tvorova, Lasica,Puhova, itd. U podnozju protice reka Nisava koja tece prema Nisu kroz Sicevacku klisuru koju treba videti. Tamnjanica je bogata sumama koju lokalno stanovnistvo nemilosrdno sece i unistava zarad svoje koristi a tudje stete. Stanovnistvo se bavi stocarstvom i zemljoradnjom. Nekad je bila preplavljena vinogradima koji su se zadrzali po negde i sve manje se odrzavaju, vino koje se pravi od tog grozdja je sladje od vode. Postoji legenda da je selo dobilo ime Tamnjanica po grozdju Tamnjanika cije se vino izvozilo u Francusku, takodje postoji i varijanta koja je realnija da se u nekadasnjem selu koje se nalazilo pored carskog druma u obliznjoj crkvi proizvodio tamnjan. Kada se u vremenu Turske okupacije desio jedan dogadjaj koji je doprineo imenovanju sela, a desilo se sledece. Stanovnistvo koje je zivelo u tadasnjem selu napalo je Turski karavan koji je prolazio carskim drumom i pobilo svo ljudstvo, zatim se ispostavilo da je u pitanju bio veoma bogat i u Turskoj cenjen aga, Turci su u znak odmazde zapalili selo i crkvu u kojoj se proizvodio tamnjan. Stanovnistvo je pobeglo u vinograde gde turci nisu smeli da zadju. Danima se u vazduhu osecao miris tamnjana i po tome su ljudi tom delu dali ime Tamnjanica. Narod toga sela je dugo ziveo u zemunicama u vinogradima gde su kasnije napravili novo selo koje je i do dan danas zadrzalo isto ime. Crkvu nemaju ali se zna gde je ona bila. To zemljiste je u privatnom posedu a deo se zove crkva, gde se prilikom obradjivanja zemljista pojavljivao po neki temelj i grob sa grncarijom sto je sigurno negde zabelezeno i stoji u nekoj arhivi. U delu gde se sada nalazi Tamnjanica prilikom kopanja temelja i bunara nailazeno je na kruzne temelje to su ostaci zemunica iz turskog ropstva. Danas se do sela stize asfaltiranim putem iy naselja Dolac i nekadasnjim drumom koji je takodje asfaltiran dok u selu ne postoje asfaltirane ulice. U selu postoji nekadasnja skola koja se polako urusava, postoji spomenik rodoljujbima iz drugog svetskog rata i cesma koja je sazidana 1961 godine , a sazidao je poznati zidar u tom selu Dusan Igic. U selu postoji preko 250 kuca od kojih je veci deo sazidan od kovanica,slame, i blata. Grede koje su koriscene u izgradnji su uglavnom hrastove i rucne su proizvodnje, a niko ih bolje nije mogao napraviti od najboljeg tesara u tom dobu Pejce Igica. Inace familija Igic je bila najbrojnija u selu dok ih i danas ima u velikom broju ali u rasejanju. Priroda u Tamnjanici se polako unistava treba je sacuvati i zastititi kao prirodnu celinu u kojoj ima i biljnog i zivotinskog sveta jedinstvenog u svetu.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.222.101 (разговор • доприноси) | 21:49, 13. септембар 2010

Istorijski podaci o Tamnjanici

U starim istorijsko-geografskim izvorima, Tamnjanica se spominje dva puta. Prvi put u jednom zapisu iz 17. veka, zapisano u manastiru Sveti Đorđe u Temskoj pre 1699. godine, kao pirotsko selo Tamnjanica. Drugi put 1699. godine, kada je u tom velikom selu koje se naziva "Damnjanica" konačio austijski poslanik Volfgang Etingenski. Verovatno je u to doba Bela Palanka bila porušena od strane Austrougarske. Selo Tamnjanica je poznato iz ranih vremena, iz 1443. godine. U velikoj bici na Kunovici, koja se vodila u zapadnom delu Belopalanačke kotline u kojoj je despot Đurađ Branković žestoko potukao Turke. Jedan bliski rođak sultanov i hiljade palih muslimana sahranjeno je u Tamnjanici. Tragovi tog srednjovekovnog groblja nalaze se u ataru sela Tamnjanica na mestu zvanom Klepalo. Na Nišavskom drumu, kojim su sve do izgradnje železnice saobraćali kiridžiski karavani prema Sofiji i Carigradu u Belopalanačkoj kotlini postojali su više hanova. Takav je bio jedan na mestu Albesanka u Tamnjaničkom ataru. Kozeljokuš karaula na Ploči. Karaula je bila podignuta na granici teritorije nekadašnje Pirotske i Niške nahije. Ploča se nalazi na granici zapadnog dela atara Tamnjanice. Starinska sela u kojima živi isključivo starinsko stanovništvo su: Telovac, Tamnjanica, Klenje i Gradište.

Geografski institut "Jovan Cvijić", dr Mihajlo Kostić, Belopalanačka kotlina - društveno geografska proučavanja - 1970 god.--212.178.225.6 (разговор) 21:23, 25. октобар 2014. (CEST)