Разговор:Фуријеов ред

Први поднаслов

Teško je pisati u tex-u i kombinovati tekst sa ćirilicom, zato ću sve da napišem prvo latinicom, a posle ću prebaciti u ćirilicu. A bilo bi vrlo lepo kada bi neko taj posao odradio pre mene :)

Фуријеова трансформација спрам Фуријеових редова

Чини ми се да овоме што до сада пише више одговара наслов Фуријеови редови. А Ф. ред није исто што и Ф. трансформација али су, нормално, у блиској вези. --мац 07:57, 18. фебруар 2006. (CET)

Pogledao sam - donekle jesi u pravu. Mada nije bas ni previse jasna granica izmedju redova i transformacije. Ja bih ovo ipak ostavio ovako, a lako ce se dodati.

Енглеска Википедија поставља ствари релативно ОК. Један важан начин гледања јесте да је Фуријеова трансформација веома општи поступак који ради на свакој "тополошкој групи" X. Простор функција $L^{2}(X)$ се "спектрално разлаже" тако да се свака функција $f(x)\in L^{2}(X)$ представља као "интеграл" типа $\int _{Y}{\hat {f}}(y)y(x)dm(y)$, где је Y "Понтрјагинов дуал" (такорећи, дуални простор за Фуријеову трансформацију) и састоји се од "унитарних карактера" (мултипликативних функција) на групи X, значи горе у формули $y(x)$ је такав карактер, а ${\hat {f}}(y)$ би био "Фуријеов коефицијент" од f. На тој групи Y такође постоји "природна" мера ("мера Хаара") коју сам ја означио са $dm(y)$.

Е сад ово је све тако компликовано и није му место у чланку - макар не док се не напише лепо - али мислим да добро објашњава горње питање. Ако је група $X={\mathbb {R} }$, онда је дуални простор карактера $x\mapsto e^{2\pi i(t\cdot x)}$ и значи за свако $t\in {\mathbb {R} }$ имаш по један карактер, значи $Y={\mathbb {R} }$ и "природна мера" је наравно dt, тако да онда ово горе постане непрекидна Фуријеова трансформација. Ако је група $X=[0,1](={\mathbb {R} }/{\mathbb {Z} })$, значи гледамо периодичне функције са периодом 1, онда је дуални простор карактера $x\mapsto e^{2\pi i(t\cdot x)}$ али се појављују једино $t\in {\mathbb {Z} }$ (нпр. лепо се види да је карактер периодичан са периодом 1 само ако је t цео број). Природна мера на $Y={\mathbb {Z} }$ је напросто бројачка мера (значи интеграл је просто сума реда) и ово горе постаје Дискретна Фуријеова трансформација. Значи у питању су два специјална случаја исте ствари коју зовемо "Фуријеова трансформација".

Надам се да нисам само тотално закомпликовао :)))) --Dzordzm 19:08, 19. фебруар 2006. (CET)

Јеси. У en.W постоји мали поднаслов Фуријеови редови и кратко се показује каква је веза између њих и трансформације. Зашто не преведеш то са енглеског а онда додаш оно што мислиш да треба.

Ово горе си стварно закомпликовао. Ја се годинама бавим Фуријеовом спектроскопијом (дакле, трансформацијом) а ништа ово нисам разумео. Како ће неко ко никада није чуо за Фуријеа? Можда грешим, али по мом схватању Енцикопедија је нешто где професионалци пишу за аматере. Дакле, из Енциклопедије не могу ништа да научим о физичкој хемији (професионалац) али радо читам о матеметици (аматер) биологији (аматер), елетротехници (аматер). А што пишем о физичкој хемији не пишем за физикохемичаре него за оне који то нису али желе нешто да сазнају. Ко хоће да научи више о матишу и физ.хем. нека сврати до Студентског трга на 5-6 година. Овде треба само да се обавести у мери да види да л' да иде на 4. спрат или у приземље. Укратко, енцикопедијско знање није дубоко знање па такав карактер треба да имају и чланци. Овде треба да пишеш за млађег брата, гимназијалца, који је чуо да се ФТ користи у магнетној рзонанцији или радиоастрономији а желео би да разуме.

На крају, да се разумемо овим желим:

да те охрабрим да наставиш да пишеш али да имаш у виду и нас 'обичне' смртнике.

да ти предочим да је писати за непрофесионалце мноооого теже него за колеге.

А добро је имати у виду и Орвелова правила.

Само напред, желим ти пуно успеха. --мац 19:41, 19. фебруар 2006. (CET)

Па наравно, разумем да је ово горе јако компликовано, зато га и нисам ставио у чланак. Само сам контао да су чланак писали природњаци или инжењери који обично баратају стварима типа "група", "интеграл" и сл. па сам се надао да ћу успети да разјасним. Иначе, што се енциклопедијског чланка тиче, мислим да су људи који ствар користе у практичне сврхе много позванији од математичара да напишу леп и интересантан чланак. --Dzordzm 20:15, 19. фебруар 2006. (CET)

Да кажем само да је Википедија место где би и професионалци требало да могу да се упуте. Наравно, ако говоримо о општем чланку (Фуријеове трансформације), онда он треба да буде такав да, уз читање мањег броја других чланака, свако може да се упути у њих. Са друге стране, може се унутар тог чланка или унутар неког новог описати и за професионалце. Википедија је велика енциклопедија и у њој постоји простор за врло детаљне описе свега и свачега. Није неопходно обазирати се на "ниво до ког Википедија треба да иде". Такво ограничење не постоји. --Милош Ранчић (разговор) 09:20, 23. фебруар 2006. (CET)

Rile, jesi li ti ovo pisao? Reci mi koji ti je user, ako ga imas na Vikipediji, ili mi posalji ovde odgovor, ili na mail? Sorry, nije pitanje vezano za Furijea, ako sam pogresila (ako ti nisi Marko) opet sorry!?! (Sneza84 01:03, 22. фебруар 2006. (CET))

---

Ајде да и ја (као електроинжењер) кажем коју. Фуријеова трансформација је ВЕОМА важна за анализу сигнала уопште, посебно за области као што су телекомуникације где је суштинска, међутим и при простирању сигнала кроз жицу, механичких таласа кроз тело итд. О томе има толико тога да се каже. Сад долазимо до кључног детаља: то треба објаснити обичном читаоцу. Ако усвојимо правило о лепом писању чланка тада: 1. Први пасус садржи оно што треба да зна и што може да разуме ученик средње школе са његовим елементарним знањем. 2. Следи разрада где се опет појављују две ствари. Удри по теорији или покушај да објасниш шта је то у ствари, односно где се појављује. Ја сам за то да презентер теме објашњава што више сажвакану причу. Тек на крају, ако је читалац толико упоран (и беспослен) онда га смори теоријом - ако треба и посебним чланком. Успут, мислим да Фуријеови редови треба да су посебан чланак. Ако будем нашао неку добру књижицу можда и ја будем нешто додао, али само у инжењерском делу, не и у теоретском. Поздрав. -- JustUser  JustTalk 00:15, 28. фебруар 2006. (CET)

JustUser, samo pici. Video sam da se na nemackoj vikipediji cesto ponavljaju greske ili da se notacija vrlo cesto menja, sto i iskusnije ume da zbuni. Mislim da bi neki udzbenik ili knjiga bolje posluzili kao uzor od clanka na internetu (pre svega ne bih uzimao druge vikipedije kao uzor, jer se onda greske samo dupliraju). MarkoR 00:05, 3. март 2006. (CET)