Разговор о Википедији:Када наводити изворе

Припрема за актуализовање ове странице

Koristan materijal koji se može ubaciti u tekst

Када додате садржај

Ако додате било какав податак у чланак, нарочито ако је споран или је вероватно да ће бити оспорен, треба да наведете и извор. Ако не знате како да обликујете навод, други ће га средити за вас. Ви само наведите све податке које можете.

Уопштено, чак и када пишете по сећању, требало би да активно тражите меродавну референцу за навођење. Ако пишете из сопственог знања, онда би требало да знате довољно и да нађете добру референцу при којој се читалац може сам информисати о теми - ви нећете вечито бити на располагању да одговарате на питања. Основна ствар је да помогнете читаоцу и осталим уредницима.

Навођење је нарочито важно када пишете о мишљењима која постоје о одређеном питању. Избегавајте неодређене тврдње као што је „Неки људи кажу...“. Уместо тога, учините да је оно што напишете проверљиво: пронађите одређену особу или групу која има то мишљење, спомените је по имену и дајте навод из меродавне публикације у којој се то мишљење изражава. Запамтите да Википедија није место на којем треба да изражавате своје мишљење нити за оригинално истраживање.

Будући да је ово Википедија на српском језику, кад год је могуће, треба навести извор на српском језику, који би требало да увек има предност над другим језицима исте тежине. Међутим, тамо где је то прикладно, наведите и референце на другим језицима. Ако наводите из извора на другом језику, треба навести превод на српски језик уз навод на изворном језику поред њега.

Када проверавате садржај

Можете да наведете извор и за материјал који нисте ви написали ако користите извор да проверите тај материјал. Додавање извора у чланак је одличан начин да допринесете Википедији. На Википедији на енглеском можете видети и организовано спровођење овога, на странама en:Wikipedia:Forum for Encyclopedic Standards и en:Wikipedia:WikiProject Fact and Reference Check. За било коју изјаву можете навести и директне цитате, као метод за олакшавање провере чињеница.

Текст који је, или ће вероватно бити, оспорен

Оспорени текст се може одмах потпуно уклонити или преместити из чланка на страну за разговор на расправу. Ако је оспорени текст безопасан, и само сматрате да би био потребан извор, ставите шаблон {{чињеница}} на крају спорне реченице или дела реченице. Шаблон {{провера навода}} може бити користан за означавање цитата који су извађени из контекста или за друге злоупотребе цитата. Нецензурисана критика или негативни материјал из биографија живих особа се може одмах уклонити, без стављања на страну за разговор. Погледајте :en:Wikipedia:Biographies of living persons и :en:Wikipedia:Libel.

Размишљајте унапред. Покушајте да замислите да ли би људи могли да посумњају у оно што сте написали, или би им могло затребати више података. Ако оно што напишете на Википедији подупрете позивањем на јасан и поуздан извор, ваши прилози ће добити на стабилности.

Посредни извори: кажите где сте ви то нашли

Уобичајена грешка је копирање података о наводу из другог извора без навођена посредника. На пример, можете пронаћи податак на веб сајту, који тврди да је из неке књиге. Осим ако сами не проверите ту информацију у тој књизи, ваш стварни извор је тај сајт и морате га споменути. Стога сама веб страна мора бити поуздан извор. Ваш навод може да помиње само веб страну, или можете да пружите и више података на овај начин::

• <Веб страна>, која цитира <књигу>, или
• <Књига>, цитирана на <веб страни>.

Међутим, књигу не треба да наводите осим ако сте је сами прегледали. Ако сте је проверили, више нема потребе да наводите веб страну, али је и даље можете поменути ако би то читаоцима био користан податак. То можете учинити у овом облику:

• <Књига> (види још <веб страну>).

Међутим, поведите рачуна да не усмерите читаоце ка веб страни која би се могла сматрати непоузданом. Смисао овог правила је да омогући читаоцима да сами процене поузданост доказа и да им се омогући да их провере макар онолико колико сте то и ви урадили.

Како и где наводити изворе

• Када пишете нови чланак или додајете референце у постојећи чланак који нема ниједну, држите се установљене праксе у датој професији или области на коју се чланак односи (ако постоји и није спорна).
• Они који су претходно допринели чланку обично знају установљену праксу - ако је могуће, пратите њихов стил ако чланак већ има референце.
• Ако установљена пракса не постоји или је оспорена, уредници на чланку треба да одлуче о стилу за који сматрају да представља одговарајућу равнотежу између очувања читљивости текста и што веће прецизности и приступачности навода.
• Ако се уредници разилазе по питању одговарајућег стила за наводе, треба да препусте одлуку о најпогоднијем облику за приказ референци онима који доприносе највише садржаја чланку. Ако се не може постићи споразум, треба да се користи стил навода првог главног доприносиоца.

Ако нисте начисто који систем или стил треба користити, запамтите следеће: најважнија ствар је пружити све информације које су некоме потребне да идентификује и нађе извор. Ако је потребно, ставите те податке на страну за разговор, или у коментар на главној страни, или питајте друге како да их правилно обликујете за тај чланак.

Расправу о различитим стиловима навођења можете пронаћи испод.

• Водич који се лако прати, можете наћи у одељку Википедија:Навођење извора/примери стила
• Неки уредници више воле да користе шаблоне за обликовање референци; погледајте преглед шаблона за цитате; за кориснике који су упознати са поступком цитирања а којима треба референца, постоји и брзи водич.
• Лендмарк машина за цитирање (енгл. Landmark Citation Machine) је такође добра за стварање библиографија. Редовно се ажурира и ради на три одвојена сервера.
• Wikicite је бесплатан програм, тренутно у развоју, чија је сврха да помогне људима да прописно референцирају своје доприносе Википедији. Написан је у програмском окружењу Вижуал бејзик .НЕТ, те је прикладан само за кориснике оперативних система Виндоуз 2000 и Виндоуз XP. Изворни код и програм су доступни бесплатно; више детаља је доступно на корисничкој страни аутора.

Систем приказа референци у чланцима Википедије се временом може променити; јасноћа и доследност у чланцима су битнији од строгог спровођења неког одређеног система.

Запамтите: најважније је унети исцрпне податке о референци - тј. довољно података да читалац може релативно лако да пронађе првобитни (оригинални) извор.

Бројеви страна

Прецизност у коришћењу извора треба да буде испраћена прецизношћу навода. Када цитирате књиге или чланке, где год је могуће, наведите и борј стране. Бројеви страна морају бити наведени у цитату који се држи одређеног облика цитирања или који парафразира или референцира одређени одељак књиге или чланка.

• По Џесики Бенџамин, једна од слабости радикалне политике јесте да „идеализује потлачене, као да су њихови политика и култура недирнути системом доминације, као да народ не учествује у сопственом потчињавању“ (Бенџамин 1988:9).
• Џесика Бенџамин је тврдила да је радикална политика ослабљене својим необазирањем на начина на који потлачени учествују у сопственом потчињавању (Бенџамин 1988:9).

Бројеви страна нису потребни када цитат иде уз општи опис књиге или чланка, или када се књига или чланак у целини користи као пример за одређену тачку гледишта.

• У 1980-има се више феминистикиња бавило феминистичким исчитавањем психоаналитичке мисли (нпр. Галоп 1985, Хамилтон 1982, Роуз 1986, Бенџамин 1988).
• На пример, Џесика Бенџамин се позивала на фројдовске и феминистичке теорије за тврдњу да је у модерном западном друштву однос између мушкараца и жена парадигматски за разне односе доминације и потчињавања. (Бенџамин 1988).