Ракета

Из Википедије, слободне енциклопедије
Једнонаменска ракета-носач Протон, на путу за Међународну свемирску станицу са модулом Звезда

Ракета је, по најширој дефиницији, било које возило, пројектил или ваздухоплов који се креће као последица реакције на избацивање гаса велике брзине из ракетног мотора.

Историја[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Рана кинеска ракета

Делови[уреди]

Ракета се састоји од следећих делова као минимум: ракетни мотор, горивна смеша, тело ракете и уређај за стабилизацију и вођење ракете. Ракете са ракетним моторима на течно гориво још минимално захтевају и резервоаре горива и оксиданс (уместо горивне смеше).

Кориштење[уреди]

Ракете се користе у војне и мирнодопске сврхе.

У војној намени, ракетама се називају многи пројектили са ракетним мотором и бојним главама, разних величина и домета, за нападе на копнене, морске и ваздушне циљеве. Такође, налазе употребу и за сигнализацију, евакуацију посада авиона, скраћено полетање авиона и друго.

У мирнодопске сврхе, ракете се користе за лансирање вештачких сателита, истраживање свемира, противградну одбрану, сигнализацију и друге сврхе.

Рад[уреди]

Ракета са собом носи кисеоник или други оксиданс са везаним кисеоником у посебном резервоару (ако користи ракетни мотор на течно гориво), јер је кисеоник неопходан за сагоревање, а у свемиру га нема. Ракета са мотором на чврсто гориво обично има оксиданс већ помешан са горивом у једну масу (најједноставнија смеша је црни барут), па јој није потебан посебан резервоар са оксидансом.

Сагоревањем горива уз присуство оксиданса у комори за сагоревање, долази до изласка сагорелих гасова кроз специјално профилисани део млазника (сужено грло). После проласка кроз сужено грло млазника, где је притисак гасова повећан, долази до наглог ширења млазника у виду „звона“. Нагло опада притисак, али расте брзина гасова, који излазе стварајући користан потисак.

Мотори ракете за свемирске мисије морају бити довољно снажни да би савладали силу гравитације, и ракета мора бити вишестепена да би се постигла прва космичка брзина.

Ракетна једначина Циолковског[уреди]

\Delta v\ је највећа теоријска промена у брзини ракете без утицаја гравитације или отпора ваздуха. Ова промена брзине се може израчунати из ракетне једначине Циолковског:

\Delta v\ = v_e \ln \frac {m_0} {m_1}

где је:

m_0 је укупна почетна маса, укључујући гориво у Kg
m_1 је укупна завршна маса, у Kg
v_e је брзина истицања гасова из мотора у m/s, где је V_e = I_{sp} \cdot g_0
\Delta v\ је промена брзине у m/s

Ракетни центри и агенције[уреди]

Највећи ракетни центри налазе се у САД, Казахстану и Русији. Најпознатије свемирске агенције на свету су: ESA (енгл. European Space Agency), NASA (енгл. National Aeronautics and Space Administration) и Роскосмос, (рус. Федеральное космическое агентство России).

Спољашње везе[уреди]