Рамбо 3

Рамбо 3
Рамбо 3
	Филмски постер
Жанр	акција
Режија	Питер Макдоналд
Сценарио	ликови:; Дејвид Морел; сценарио:; Силвестер Сталоне; Шелдон Летиш
Продуцент	Баз Фајтсханс
Главне улоге	Силвестер Сталоне ; Ричард Крена ; Кертвуд Смит
Музика	Џери Голдсмит
Продуцентска; кућа	TriStar Pictures
Година	1988.
Трајање	101 минута
Земља	САД
Језик	енглески
Буџет	58 милиона долара
Зарада	189 милиона долара
Претходни	Рамбо 2
Следећи	Рамбо 4
	IMDb веза

Рамбо 3 (енгл. Rambo III) је акциони филм из 1988. године и трећи део серијала о Џону Рамбу, вијетнамском ветерану којег глуми Силвестер Сталоне.

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм почиње када се поручник Траутман враћа на Тајланд, како би још једном тражио помоћ од Рамба. Након што присуствује мечу, где Рамбо побеђује у борби са штаповима, Траутман посећује градилиште храма, где Рамбо помаже у изградњи и пита га да ли би се придружио у мисији у Авганистану. Мисија подразумева дотурање оружја авганистанским побуњеницима, муџахединима, који се боре у совјетско-авганистанском рату. Рамбо одбија да учествује у овоме и Траутман одлучује да пође сам.

У Авганистану, Траутман упада у заседу совјета и бива ухапшен. Заробљен је у тврђави која сада служи као совјетска база. Траутмана испитује главнокомандујући поручник Зајсен. Рамбо сазнаје за Траутмана од представника америчке амбасаде Роберта Григса, и убеђује га да га поведе у незваничну операцију. Рамбо стиже у Пакистан и сусреће се са Мусом, добављачем оружја који се слаже да га одведе у село, дубоко у Авганистанској пустињи, у близини совјетске базе где је Траутман заробљен. Мештани села у почетку желе да помогну Рамбу, али након напада совјетских хеликоптера одбијају даљу помоћ. Са Мусом и дечаком Хамидом, Рамбо креће ка тврђави како би ослободио Траутмана. Први покушај је био неуспешан и резултовао је рањавањем Хамида у ногу, а Рамба је том приликом закачио шрапнел. Након повлачења Рамбо превија Хамидове ране и шаље њега и Мусу на сигурно.

Наредног дана, Рамбо се враћа у базу на време да спасе Траутмана од новог мучења. Нако што спаси и неколико других заробљеника, Рамбо краде хеликоптер и бежи из базе. Међутим, хеликоптер се убрзо руши па су Рамбо и Траутман приморани да наставе пешке. Након сукоба у пећини, где Рамбо и Траутман елиминишу неколико совјетских командоса Спецназа, наилазе на целу армију тенкова које предводи Зајсен. Убрзо у помоћ стижу муџахедини на коњима и нападају совјете. У одсудном моменту, Рамбо успева да убије Зајсена у судару тенка и хеликоптера, и успева да преживи експлозију. По завршетку борбе Рамбо и Траутман се опраштају од муџахедина и крећу кући.

Продукција[уреди | уреди извор]

Совјетску ратну технику у филму чине амерички полугусеничар/оклопни транспортер M3 из Другог светског рата, оклопна возила Алвис FV603 Сарацен, БРДМ-2, БТР-60, извиђачка кола УАЗ-469 и Дајмлер Ферет MkII, војни камиони ЗИЛ-157, GMC M-135, AIL M-325, самоходно противавионско оруђе ЗСУ-23-4, тенк Т-55, као и неидентификовани тенк који подсећаа на амерички тенк М26 Першинг. На граници са Пакистаном, улогу совјетских авиона који патролирају преузели су авиони F-15. Хеликоптери совјетске армије долазе у две варијанте, средњој и тешкој, и оба су француске производње. Транспортни хеликоптер Аероспасјал SA 330 Puma је модификован додавањем бочних крила тако да подсећа на Ми-24. Други хеликоптер је исто тако измењени SA 342 Газела. На пушке АКС и АКМ су инсталирани амерички бацачи граната M203 и оптички нишани. У једној сцени, совјетски митраљезац пуца из британског митраљеза Луис из 1916. године. Својевремено је био најскупљи и најнасилнији филм икада снимљен.

Улоге[уреди | уреди извор]

Силвестер Сталоне : Џон Рамбо
Ричард Крена : Пуковник Самјуел Траутман
Марк Де Јонг : Пуковник Заисин
Кертвуд Смит : Роберт Григс
Спирос Фокас : Масуд
Сасон Габаи : Муса Гани
Доуди Шоуа : Хамид
Ренди Рејни : Нaредник Куров
Маркус Гилберт : Томаск
Алон Абутбул : Нисем
Махмуд Асадолахи : Рахим
Џозеф Шилоак : Халид

Грешке[уреди | уреди извор]

У сцени финалног обрачуна, Рамбо и муџахедини погађају совјетски тенк (који би требало да представља совјетски тенк Т-72) молотовљевим коктелима и мином од 50 mm, после чега се трочлана посада евакуише из оштећеног тенка. После тога, у тенк, као да се ништа није догодило, седа Рамбо и сам наставља борбу. Међутим, није могуће да тенк Т-72 вози једна особа и истовремено пуца из њега, пошто су места возача и тобџије превише удаљена.

Реакције на филм[уреди | уреди извор]

Филм је добро примљен од стране млађе публике у Америци, али је добио лоше оцене од многих филмских критичара. Неки критичари су истицали лоше време премијере филма, 10 дана после почетка совјетског повлачења из Авганистана и са његовим наглашеним антисовјетским тоном, који је игнорисао отварање Совјетског Савеза према западу за време Михаила Горбачова, што је знатно променило слику о Совјетском Савезу у време кад је филм сниман.^[1] Филм због тога није приказиван у Совјетском Савезу.

У оригиналном верзији, филм се завршава цитатом: „Овај филм је посвећен храбрим авганистанским муџахединима“. После напада 11. септембра 2001. године и рата у Авганистану, цитат је промењен у „Овај филм је посвећен племенитом авганистанском народу“ и додат је цитат: „Ја сам попут метка, напуњен оловом и створен да убијам“.