Расизам
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Расизам се односи на веровања и праксу код којих се сматра да постоје урођене и карактеристичне разлике између одређених група људских бића које се могу мерити хијерархијски. Последица расизма је социјална, политичка и економска предност једне групе људи у односу на другу.
Расизам одваја групе људи на основу њихове расе, са намером сагледавања једне расе као важније и боље од других. Веровање да су особине и карактер појединаца повезани са њиховом расом, није обавезно расизам, јер то не значи да се једна раса сматра бољом од других. Чим постоји веровање да је једна раса супериорна над осталим расама, такво понашање се може назвати расизмом. Давање или одузимање привилегија на основу расе се зове расна дискриминација.
Историја [уреди]
Сама мисао да цивилизација мора да брани свој интегритет играла је улогу и у античкој Грчкој и Риму. Например римски песник Клаудиус Клаудианус написао је да из разлога очувања цивилизације не сме да дође до сједињавања Римљана и афричких барбара и да ће обојено копиле упрљати кољевку. Оријенталиста и дипломат Жозеф Артур Гобино тврдио је да помешани односи води ка неспособности да се одржи развој и просперитет јер постоје тзв. расе више и ниже. За њега највиша раса била је раса бела а најнижа раса јеврејска. На мисли Жозефа Артура Гобина надовезује и књига Основи 19. века чији је аутор у немачкој живећи енглески песник и филозоф Хустон Стиуарт Чемберлен (Houston Stewart Chamberlain 1855- 1927).
