Раст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Раст (вишезначна одредница).

Раст је постепено повећање масе тела и једно је од одлика живих бића.[1] Процес који је најсличнији растењу је развиће. Наука која проучава растење је ауксологија.[2]

Механизам раста[уреди]

Шема раста (и деобе) биљних ћелија.

Да би живо биће могло да расте, неопходне су му градивне супстанце које добија кроз храну. Храна обезбеђује и неопходну енергију ћелијама које се деле. Наиме, организми расту тако што се повећава број њихових ћелија. Ћелије се најпре издужују, односно увећавају, а потом поделе.[3]

У регулисању раста важну улогу имају хормони. Ово својство се користи на пример у хортикултури ради стварања патуљастих врста биљака које у природи израсту као дрвеће просечне висине (тзв. бонсаи). Код људи, раст регулише хипофиза која ствара хормон раста. Уколико настане поремећај у раду те жлезде, настају патуљасти или џиновски раст или болест акромегалија.[3] Осим хипофизе, на брзину раста утичу и штитна, грудна и полне жлезде. Од рођења, када је беба дуга у просеку од 48 до 50 цм, човек расте отприлике до своје двадесет и пете године. До тада жене у просеку израсту око 160, а мушкарци око 175 цм. Ово је више у односу на ранија времена због бољих услова живота, мада не за све становнике планете. Сам раст је условљен генетским предиспозицијама и условима у којима човек живи, са тим да можда редовне вежбе истезања могу да допринесу.[2]

Брзина и дужина трајања раста[уреди]

Брзина раста зависи од врсте, а детерминисана је генима. Неке врсте расту брже, неке спорије, а не расту ни сви органи подједнаком брзином; код људских беба, брже ће расти труп и удови него глава.[3] Биљка која расте најспорије је Dioon edule која у току године порасте 0,76 мм, што значи да за отприлике 12 година достигне висину од једног дециметра.[4]

По правилу дуже време до пуног раста је потребно оним врстама које су веће (орка расте 10 година, а волухарица пет недеља). Опет, ни поједини органи не морају да расту једнако дуго; ово посебно важи за биљке. Наиме, цвет и лист код биљака углавном имају ограничен раст, што значи да расту до неке одређене величине. Корен и стабло код неких врста могу условно расти неограничено дуго.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
  2. ^ а б Политикин забавник број 3106. Датум: 19.8.2011. Рубрика: „Ја волим ПТТ“, стр. 62/63. Издаје и штампа: Политика АД, Београд.
  3. ^ а б в г Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. ISBN 978-86-7712-201-0.
  4. ^ Политикин забавник број 3020. Датум: 25.12.2009. Рубрика: „Ја волим ПТТ“, стр. 64. Издаје и штампа: Политика АД, Београд.