Растворљивост

Из Википедије, слободне енциклопедије

Растворљивост је особина супстанце која се може растворити у одређеном растварачу под одређеним условима. Интеракција између молекула растварача и супстанце која се раствара назива се солватација (ако је растварач вода - хидратација).

Растворљивост супстанце се објашњава помоћу поларности. Код растварања важи емпиријско правило: Слично се раствара у сличном. Поларне супстанце (нпр. NaCl) се добро растварају у поларним растварачима (нпр. вода), а неполарне у неполарним. Код растворљивости важну улогу има и водонична веза.

Раствор који се налази у равнотежи и не може растворити више супстанце назива се засићени раствор. За тешко растворљиве супстанце растворљивост се може процијенити на основу вриједности производа растворљивости.

Многи елементи су растворљиви (у различитим количинама) али има и оних који уопште немају ову особину. Такви су, на пример, племенити метали (платина, злато, сребро, ...)

[уреди] Растворљивост у води

Способност супстанце да се раствара у води градећи хомогену смешу назива се хидратација.

Врста везе	Растворљивост супстанце у води	Пример
јонска	углавном растворљиве	види испод
метална	нераствориве	Fe
	осим ако реагују са водом	K
поларна ковалентна	растворљиве ако граде водоничну везу	глукоза
	растворљиве ако реагују са водом	HCl
	иначе нерастворљиве	етер
неполарна ковалентна	углавном нерастворљиве	бензен
	неке слабо растворљиве	O2
ковалентна у кристалу	нарастворљиве	дијамант

Овај незавршени чланак Растворљивост везан је за хемију. Користећи правила Википедије, проширите га.