Растислалићи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Растислалић је била српска племићка породица која је држала поседе Браничевског округа у средњовековној Србији током 14. века. Седиште им је било у Браничеву и Кучеву.

Током владавине Стефана Уроша IV Душана (1331-1355), Бранко Растислалић († 1352) преузео је контролу над Браничевским округом. Био је у сукобу са породицом Косача.[1] Војвода Вук Косача га је убио током лова. Вукови рођаци су касније осветили његову смрт 1359. године убивши Вука, иако су се породице формално измириле. Сукоб између ове две породице се након тога наставио и касније. Током рата краља Стефана Уроша V са узурпатором Симеоном I, Растислалићи су прешли на другу страну Дунава, где је власт држао мађарски Бан Горјански Никола. Мађарски бан је дао помоћ Растислалићима за одбрану од непријатеља у Браничеву, а они су заузврат постали вазали Краљевине Мађарске. [2]

Породица Растислалића нестала је у сукобима Између Кнеза Лазара и Жупана Николе Алтомановића. Након пропасти моћног Жупана Николе, Растислалићи су се нашли на удару Кнеза Лазара, који их је, по сведочењу Мавра Орбина, потчинио својој власти.

Радич Бранковић је био последњи феудални господар из породице Растислалића. 1379. године он је протеран од стране кнеза Лазара.[3]

Чланови[уреди]

  • Бранко Растислалић, господар Подунавља (у. 1352)
  • Радич Бранковић, господар Браничево -1379, у оквиру мађарске круне
  • Брајко, племић
  • Раосав, племић

Извори[уреди]

  1. ^ Археолошко друштво Југославије, 1968, Археолошки преглед, Томови 10-11, стр. 96
  2. ^ Сима М- Ћирковић, Срби, pp. 80
  3. ^ Thomas Emmert, Prologue to Kosovo: The Era of Prince Lazar