Ратари (Смедеревска Паланка)
-
- Друга значења су пописана у чланку Ратари (вишезначна одредница).
| Ратари |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2035 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 169 m |
 Ратари
Ратари на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11411 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Координате: 44° 21′ 07" СГШ, 20° 49′ 28" ИГД Ратари је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 2035 становника (према попису из 1991. било је 2351 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
Ратари се налази југозападно од Паланке. Судећи по траговима прошлости може се рећи да је овде постојало неко старо насеље. У близини извора Латковца је место Црквине, где је, по предању, била некада црква. Прича се да се ова црква звала Ратари, па је по њој и село добило име.
Ратари се помињу у харачким тефтерима и имали су 1818. г. 43 а 1822. г. 58 кућа. Године 1846.село је имало 113 кућа, а по попису из 1921. г. Ратари су, заједно са засеоком Ватошевом имали 2877 становника.
Село је раније било у Селишту, у долини Шиљаковца, где се и сада налази на трагове насеља. Предање вели да су се из тога старог села преместили на данашње место „због куге која је свет сатирала“. У Селишту су становале ове породице: Луковићи, Марковићи, Радишићи, Исаковићи, Весићи и Станишићи. Све ове породице су велике и разгранате. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија [уреди]
У насељу Ратари живи 1669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 596 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.967 | 96,65% | ||
| Црногорци | 4 | 0,19% | ||
| Македонци | 4 | 0,19% | ||
| Мађари | 1 | 0,04% | ||
| Југословени | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 55 | 2,70% | ||
| м | ж | |||
| ? | 6 | 6 | ||
| 80+ | 26 | 30 | ||
| 75-79 | 44 | 65 | ||
| 70-74 | 73 | 99 | ||
| 65-69 | 74 | 89 | ||
| 60-64 | 52 | 57 | ||
| 55-59 | 49 | 38 | ||
| 50-54 | 75 | 69 | ||
| 45-49 | 103 | 83 | ||
| 40-44 | 80 | 64 | ||
| 35-39 | 49 | 50 | ||
| 30-34 | 62 | 40 | ||
| 25-29 | 60 | 61 | ||
| 20-24 | 69 | 63 | ||
| 15-19 | 44 | 47 | ||
| 10-14 | 65 | 53 | ||
| 5-9 | 39 | 66 | ||
| 0-4 | 34 | 51 | ||
| просек | 43.2 | 44.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 866 | 215 | 566 | 67 | 15 | 3 |
| Женски | 861 | 105 | 557 | 183 | 12 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 494 | 125 | - | - | 79 | 4 | 15 | 12 | 2 | 210 |
| Женски | 238 | 141 | - | - | 19 | - | 1 | 10 | 1 | 28 |
| Оба | 732 | 266 | - | - | 98 | 4 | 16 | 22 | 3 | 238 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 3 | 22 | 7 | 11 | 3 | - | - | 1 | |
| Женски | - | 3 | - | 9 | 25 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | 6 | 22 | 16 | 36 | 3 | - | - | 2 |
Спорт [уреди]
- ФК Будућност Ратари, фудбалски клуб основан 1948. године.
Референце [уреди]
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Коришћена Литература [уреди]
- Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Смедеревска Паланка |
|---|
|
Азања • Баничина • Бачинац • Башин • Влашки До • Водице • Глибовац • Голобок • Грчац • Кусадак • Мала Плана • Мраморац • Придворице • Ратари • Селевац • Смедеревска Паланка • Стојачак • Церовац |
