Ратац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Положај рушевина манастира у односу на Сутоморе и Бар

Ратац односно самостан/манастир свете Марије Ратачке (итал. Santa Marija de Rotezo) представља рушевине великог манастирског комплекса, које се налазе на морском рту између Бара и Сутомора. Манастирски комплекс је постојао и развијао се од IX до XVI вијека, а једно вријеме је био под заштитом српских краљева. Данас се налази у рушевинама, али га и поред тога посећују верници из околине који у њима пале свеће, док се око њега се споре римокатоличка[1] и православна црква[2].

Прошлост манастира[уреди]

Ратац се први пут помиње 1247. године, али је сигурно да је и раније постојао. Почетком XIV вијека краљ Милутин (12821321) потврђује повељом дарове своје мајке, краљице Јелене манастиру. Током XIV вијека манастир се чешће помиње у Дубровачком архиву. У ово вријеме на Ратцу се највише градило, да би се 1468. године нашао на удару Млечана који су га бомбардовали са бродова. Изгледа да је манастир напуштен послије једне турске пљачке 1532. године, а разорен је 1571. године. Током Другог светског рата, Италијани су део манастира претворили у свој бункер, што је довело до додатног рушења комплекса.

Унутрашњост комплекса[уреди]

Основа и остаци цркве Ц

Унутрашњост се састоји од цркава и грађевина других намјена. Најстарија грађевина на Ратцу је црква Ц подигнута највјероватније почетком XI вијека, коју могуће да је градитељ светог Луке у Котору имао као узор. Капела А је романичка грађевина настала у другој половини XII или првој половини XIII вијека и на њој се истиче добра зидарска техника. Недовршена базилика Б, са чијим зидањем је започето средином XIV вијека, требала је да буде највећа црквена грађевина у комплексу па и ближој околини, укључујући средњовјековни Бар. Грађена је у романско-готског стилу, у јужном дијелу манастира и најприје је била посвећена светом Михаилу, а затим светој Марији (Богородици). На очуваном латинском натпису каже се да је црква заснована 1347. године, у вријеме опата Павла Руђера. Могуће је да су градитељи Дечана непосредно учествовали у подизању ове ратачке цркве, због високе клесарске технике, двобојне обраде фасада (у бијелом и црвеном камену), као и начину конструисања зидова и пиластера. Клаустар је подигнут уз цркву, у XII или XIII вијеку, са кулом Г, која је у одбрани манастира играла значајну улогу, а сам је готово уништен у Другом светском рату.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Напомена[уреди]

Спољашње везе[уреди]