Ратимир (кнез)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ратимир је био кнез Јужне Паноније, наследник Људевита Посавског. Владао је у првој половини 9. века.

Владао је у време кад је порасла снага Бугара на истоку, те су завладали и Сремом. Године 827. њихов је кнез Мортаг заратио против Франака, а чини се да Ратимир у том рату суделује као бугарски вазал. Бугари тада бродовима продиру Дравом до Штајерске, а можда и Корушке. Зато је цар Лудвиг Побожни 828. сменио фурланског маркгрофа Балдерика, а марку поделио на четири нове грофовије. Будући да су Бугари у међувремену у освојеним крајевима поставили себи верне владаре, вероватно је и Ратимир владао као бугарски вазал.

Године 829. поново се спомињу бугарски бродови на Драви, а с франачке стране тада војску предводи будући цар Лудвиг Немачки. Ипак, Франци не успевају надјачати Словене, чему вероватно доприносе и поделе унутар Франачке након што су се против Лудвига Побожног подигли његови синови, док га 833. нису затворили у манастир, а земљу поделили између себе.

Потом се код Ратимира склонио некадашњи нитрански великаш Прибина, који је ушао у непријатељство са својим бившим заштитником, франачким маркгрофом Ратбодом. Овај зато тражи од Лудвига Немачког да одобри рат против Ратимира, што овај и дозвољава 838. године. Ратимир је нашао спас у бегу, а Прибина је побегао у Приморску Хрватску, па се поновно помирио са Ратбодом.

Након тога више није било франачких напада, због нових Лудвигових сукоба с оцем, а онда и са братом Лотар, а Јужном Панононијом неко ће време у име Франака владати словенски кнезови Прибина и Коцељ са подручја данашње западне Мађарске.