Рафал (авион)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рафал
Armée de l'Air Rafale.jpg

Авион Рафал

Опште
Намена вишенаменска
Посада један члан
Произвођач Марсел Дасо
Први лет 4. јула 1986.
Почетак производње 2. мај 2001.
Димензије
Дужина 15,30 m
Размах крила 10,90 m
Висина 5,34 m
Површина крила 46 m²
Маса
Празан 9.060 kg
Нормална полетна 23.700 kg
Макс. тежина при узлетању 24.500 kg
Макс. спољни терет 9.500 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × М88-2 Снекма
Потисак ТММ 2 × 75,6 / 2 × 50 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.390 km/h
Макс. брзина на H=0 1.290 km/h
Тактички радијус кретања 1.850 km
Плафон лета 16.800 m
Брзина пењања 18.600 m/min
Портал:Ваздухопловство

Рафал (фр. Rafale) је француски вишенаменски двомоторни борбени авион четврте генерације. Развио га је и производи Марсел Дасо, заједно са својим традиционалним кооперантима. Концепцијски, овај авион се заснива на аеродинамичкој шеми делта крила, блиско спрегнутог са канаром (фр. canard).

Рафал треба да буде ослонац француског националног ваздухопловства и ратне морнарице, као и иностраних традиционалних корисника борбених авиона Марсел Дасо, за дејства са копна и мора, у периоду до 2040. године. Намењен је да равноправно извршава задатке противваздухопловне одбране, премоћи у ваздушном простору и дејства ваздух-земља и ваздух-море.[1]

У периоду највеће интеграције свих европских ресурса, па и ваздухопловних технологија, француска ваздухопловна индустрија је у духу своје традиције, сачувала аутономност над развојем и производњом авиона Рафал и поред највећег кооперацијског програма свих времена Јурофајтер тајфуна. За разлику од шведског грипена, Рафал је потпуно национални програм. Француска одлука о програму Рафала је била заснована на интересу да самостално интегришу своје нове технологије у напредни авион, који ће им у наредном периоду заменити постојеће Мираж F-1, Супер етандар, Мираж 2000, F-8 крусејдер и Јагуар. Програм је почео са интеграцијом нових технологија у експериментални авион, тзв. демонстратор нових технологија (ACX). Из њега је произашао прототипски развој и серијска производња авиона Рафала, у више варијанти.

Рафал је способан да достигне максималну брзину адекватну Маховом броју од 1,8, а са 6 пројектила MICA6 постиже надзвучну брзину адекватну Маховом броју од 1,4. Његова максимална носивост је 9.500 kg, што га чини јединим ловцем на свету, који је у стању да обавља мисију при ношењу 1,5 пута већи терет од своје сопствене тежине. Може обављати више задатака са веома различитим профилима лета истовремено, што му даје високе вишенаменске карактеристике.[2]

Многа ваздухопловна опрема и функције, као што су директно управљање гласом, радар RBE2 AA са активним електронским скенирањем и предњи оптоелектронски инфра-црвени сензор за претраживање и праћење циљева су домаћи развој и производ, намењени за Рафалов програм.

Уведен је у оперативну употребу у Француској, а озбиљно разматрају Индија и неколико других држава да га га уведу у своја ваздухопловства.

Рафал је 28. марта и 1. априла 2007. године, имао ватрено крштење у борбеној примени, у оквиру НАТО операција у Авганистану, затим је учествовао у Војној интервенцији у Либији и сада у Исламској Држави.[3][4][5][6]

Захтеви и развој[уреди]

Лого програма Рафал

Рафал је настао из потребе француске војске да у одређеном временском периоду замени постојеће копнене и морнаричке јуришне и ловачке авионе са савременијим решењима. Планирано је да вишенаменски Рафал, у будућности, сам преузме већину задатака из намене постојећих авиона SEPECAT јагуар, F-8 крусејдер и Мираж 2000. Такву концепцију су Французи поставили, као задатак, пред своје истраживачко–развојне и производне институције.[1] Француски ослонац на властите снаге, науку, ваздухопловну индустрију и технологију је традиционално и стратегијско опредељење, које је устројено још од времена председника Шарла де Гола. То није могла пореметити ни велика приврженост европским интеграцијама. Французи су се одупрели искушењу и остали изван кооперацијског програма Јурофајтер тајфуна, иако је он био показни модел сарадње и интеграције европских држава. Французи су желели да авион Рафал буде престижан и потпуно национални програм, с максималном применом властите технологије и производа. То је био велики изазов и признање њиховој целукупној ваздухопловној индустрији, а посебно Марсел Дасоу, Снекми, Томсону, Матри, Сержу Дасоу и другима. При програмирању се рачунало на традиционални извоз и повратак финансијских средстава уложених у развој нових технологија, интегрисаних у Рафала. Према своме искуству, Французи су тежили да покрију потребе светског тржишта са двомоторном и јефтинијом једномоторном верзијом истог типа авиона (Миражи 2000 и 4000), до сада то није реализовано.[a]

Марсел Дасо је добио, од своје владе, писмо о намерама 30. октобра 1978. године, за проучавање будућег авиона за противваздухопловну одбрану од потенцијалног напада из ваздуха. Томе захтеву су касније прикључене потребе и захтеви морнарице. Институт ОНЕРА је, на основу тих захтева, отпочео детаљна истраживања и испитивања у аеротунелима. Пажљиво су изучена решења у тадашњим, напредним програмима у свету. Са посебном пажњом је изучавана аеродинамика авиона F-22 раптор.

Дефинисан је задатак, за развој сопственог вишенаменског авиона велике агилности, коју омогућава делта крило, блиско спрегнуто с канаром и са полубочним уводницима ваздуха са фиксном геометријом. Захтевано је обезбеђење смањене електро–магнетне и инфрацрвене уочљивости, повећања заштите од нуклеарног зрачења и електролучног и магнетног пражњења.

Рафал А

Такви захтеви се значајно разликују у односу на захтеве претходне генерације француских борбених авиона. Одлучено је да се све припремљене нове технологије за авион Рафал провере кроз интеграцију на експерименталном авиону, а истовремено, да он буде и основа за прототипски развој варијанти авиона у серијској производњи. Тај експериментални авион се описно називао демонстратор нових технологија. Због чињенице да је мотор M88-2 Снекма још увек био у развоју, Марсел Дасо је био приморан да дефинише демонстратор нових технологија употребом америчких мотора Џенерал електрик F-404. У почетку су била уграђена оба мотора F404. Касније је један од њих замењен новим мотором M88-2 Снекма, с циљем да се исти испита и верификује у лету. На томе авиону су први пут заједно и у функционалној целини, интегрисане и потврђене многе нове технологије. Демонстратор нових технологија је добио назив ACX, а полетео је 4. јула 1986. године. Био је то 92. експериментални авион фирме Дасо, за 40 година њеног постојања. ACX је имао 460 летова у функцији испитивања и мерења, у временском периоду од јула 1986. до јула 1989. године. Касније је преименован у Рафал A, а кроз његова испитивања у лету је потпуно потврђена примењивост планираних нових технологија и изводљивост концепције вишенаменског авиона. Потврђена је рационална концепција двомоторног авиона четврте генерације, великих могућности, за свега 1.360 kg веће масе од једномоторног F-16 фалкон (празни опремљени), а чак 4.535 kg више при полетању, с максималним теретом.[3][5][6][9]

Прототипски развој варијанти Рафала[уреди]

На основу резултата испитивања и искуства стеченог на демонстратору нових технологија (ACX), развијена су четири прототипа, у функцији дефинисања стандарда варијанти серијског Рафала. Одлука о развоју прототипова је донета 26. јануара 1988. године. Стандард сваке варијанте Рафала, имао је свој прототипски развој:

  • Прототип за ваздухопловство, Рафал C 01 је уговорен 21. априла 1988, а полетео је 19. маја 1991. године.
Три пројекције Рафала C 01.
  • Прототипови за морнарицу, Рафал M 01 и M 02 су подешени да користе палубу брода, носача авиона, за полетно–слетну стазу. Ови прототипови су уговорени 6. децембра 1988, а полетели су 12. децембра 1991. и 8. новембра 1993. године.[b]
  • Прототип двоседа намењен за ваздухопловство, Рафал B 01, је полетео 30. априла 1993. године. Прототип, B 02, је отказан у јесен 1991. године, а прототип MB за ратну морнарицу је отказан 22. септембра 2004. године, због рационализације расположивог буџета. Касније је усвојен серијски стандард за морнарички двосед под ознаком N, на основу прототипова M 01 и B 01.

Интеграција опреме и наоружања на серијским авионима Рафал се одвијала сукцесивно, по фазама под ознаком F и бројем у индексу. Тако, да се ознаке односе на ниво развоја уграђене опреме и наоружања:

  • F1 је стандард, опремљен оружјем само за дејство ваздух-ваздух и са основним пакетом за електронску борбу.
  • F2 је стандард, опремљен оружјем за дејство ваздух–земља, укључујући и Апач, са сензорима за детекцију радарских и топлотних зрачења, интегрисан је нападно–навигацијски систем са Линком 16 и повећан му је избор спољних резервоара горива, за подвешавање.
  • F3 је стандард, са имплементацијом свих предвиђених режима рада РБЕ2 радара, интеграцијом нуклеарног оружја и против–бродске ракете Ексоцет. Интегрисана је кацига са приказивачем у визиру, као и резервоари горива, аеродинамички профилисани и прилепљени на горње бокове трупа.
  • F4 је још увек у процесу разматрања и дефинисања.

Сви авиони се ретроактивно ажурирају на последње постигнуто стање интеграције опреме и наоружања.[3][5][10]

Трошкови и буџет[уреди]

Прорачун трошкова програма Рафал у 2005. години, за укупан развој и производњу 294 авиона, износио је 33,3 милијарде евра. Овај износ је ревидиран 2008. године на 39,6 милијарди евра. Просечна цена авиона (рачунајући све верзије) је процењена на по 138,5 милиона евра, без трошкова оперативне употребе авиона. Пошто је број наручених авиона смањен на 286 примерака, цена по примерку је порасла на 140 милиона евра. Јединична цена, наведена у доњој збирној табели, је дефинисана за далеко већи број примерака авиона у серијској производњи у односу на само француску поруџбину, те је вероватно и из тих разлога и нижа.[c]

Француско министарство одбране је у функцији расподеле буџета и усклађења броја наручених авиона, умањило планирани укупни налет авиона Рафал са 35.000 на 10.000 сати, а за морнаричку варијанту на 7.000 сати лета до краја 2012. године.[11][12][13]

Серијски стандард[уреди]

Серијски стандард Рафала се мало разликује у односу на ACX (Рафал A-). Задржано је делта крило, један вертикални реп, целообртни канари на предњем делу трупа и специфично утапање полубочних усисника у контуру трупа. Серијски стандард је нешто мањих и компактнијих димензија. Облик му је дотеран у функцији интеграције мотора М-88-2 уместо F-404. Умањена му је уочљивост са већом применом материјала који упијају радарске зраке и са редукцијом зрачења сопствених сензора. Површина канара је повећана, а његов корени део је интегрисан са конзолним вратилом, које излази из структуре трупа авиона. Корени део крила је издужен унапред, дуж спољашњег зида уводника ваздуха, у облику и са доприносом стрејка. Задржана је кабина капљастог облика, с тим што јој је унутрашњост дорађена. Седиште пилота је нагнуто уназад, под углом од 29 степени, што је смањење у односу на вредност од 32 степена на Рафалу A. Ово је последица оптимизације положаја главе пилота за услове слетања. Илустрација разлике између силуете Рафала A и серијског авиона Рафала C је дата на доњој слици.

Упоређење.jpg
Илустрација разлике општег изгледа Демонстратора нових технологија и серијског Рафала.

Притисак у хидрауличким система је повећан са 280 на 350 бара, са чиме су повећане могуће максималне силе хидропокретача командних површина. Серијски Рафал је оспособљен за пријем горива у току лета. При слетању, после спуштања носне ноге на земљу, канари се користе као аеродинамичке кочнице. Рафал A је имао аеродинамичке кочнице уграђене на леђима, задњег дела трупа.[3][5][10][14][15]

Аеродинамика[уреди]

Илустрација интегрисаних полубочних уводника ваздуха на Рафалу.

Аеродинамика делта крила је карарактеристична по малом таласном отпору и ниској вредности максималног коефицијента узгона (C_{z_{max}}). Те карактеристике одређују боље перформансе авиона на крозвучним и надзвучним брзинама лета и високе вредности минималних брзина, што значи лошије карактеристике у полетању и слетању. У циљу смањења брзине полетања и слетања Рафала, са делта крилом, извршена је блиска интеграција крило–канар. Остварена спрега делта крила са канаром ствара затворен (каналисан) слој струјања ваздуха, сличног ефекта као кроз процеп закрилца. То аеродинамичко решење обезбеђује стабилност узгона у целој анвелопи лета, са значајним повећањем његове максималне вредности, што значи осетно смањење минималне брзине и добар маневар у распону од + 9g и – 3g. У изузетним случајевима се може остварити вертикално убрзање, чак и до + 11g. Остварено аеродинамичко решење обезбеђује мале брзине полетања и слетања и стационарни хоризонтални заокрет малог полупречника. Интеграција полубочних уводника ваздуха, са улазним делом испод канара, даје допунски аеродинамички допринос у побољшању опструјавања канара и кореног дела крила. Настрешница уводника је утопљена у прелаз трупа и у корени део крила авиона, што је повећало ефекат угла стреле нападне ивице (на томе делу), а то се манифестује у ефекат стрејка и трисоничног крила. У раној фази развоја се разматрала концепција трисоничног крила са ломљеном стрелом нападне ивице, као код Тајфуна. Од тога се одустало с постизањем жељеног ефекта са блиско спрегнутим канаром и утопљеним уводницима ваздуха, пошто ломљење стреле нападне ивице крила значи и повећање масе структуре.

Код Рафала су успешно уравнотежене перформансе лета на малим и великим, брзинама. Нису пеналисане његове перформансе у условима борбе ваздух–ваздух, због испуњења захтева за полетање и слетање са смањеном брзином, условљеном и са бродском палубом.

На режимима великих коефицијената узгона се обара нападна и излазна ивица, дуж целог размаха крила Рафала. То су дводелна обарајућа преткрилца и дводелни елевони. Реализована је заједничка функција закрилаца и крилаца за оба сегмента излазне ивице, у функцију елевона. То значи, да се оба сегмента излазне ивице крила могу отклањати на доле и на горе диференцијално, то јест у функцији повећавања укупног коефицијента узгона и прављења његове разлике на левом и десном полукрилу, то јест стварање момента ротације авиона око уздужне осе. Такво решење је традиција за борбене авионе Марсел Дасоа.

Марсел Дасо је на Рафалу оптимално применио своје вишедеценијско искуство с делта крилима, канарима уместо хоризонталног репа и у интеграцији закрилаца и крилаца у елевоне. Код Рафала је превазиђена последица класичне примене делта крила на пораст минималне брзине, док то није случај код његових ранијих авиона Мираж III и Мираж 2000.

Полубочни уводници ваздуха су добар компромис, у међусобном измирењу предности и мана подтрупног и бочних. Ово усвојено решење на Рафалу, обезбеђује подједнако добро напајање мотора с ваздухом у свим положајима авиона, у току његовог маневрисања. Пошто су полубочни уводници ваздуха спуштени према доњем делу трупа, постигнуто је да носни део трупа скреће струјање ваздуха у канале према моторима и при великим нападним угловима лета авиона. Са тим положајем уводника је спуштена доња линија централног дела трупа, па су и главне ноге стајних органа краће, што значи и да им је и мања маса, а и простор за подвешавање наоружања под труп није угрожен с путањом увлачења дугачких ногу. Уводници ваздуха су једноставне конструкције, фиксне геометрије, што авиону не деградира борбене перформансе.

За скраћење стазе протрчавања, после слетања, користи се кочећи падобран, који је уграђен у контејнер у кореном делу вертикалног репа. За морнаричку варијанту је примењен систем куке и еластичног ужета, затегнутог попречно по палуби носача авиона.[3][5][15][16][17][18]

Структура, технологија и материјали[уреди]

Структура авиона Рафал је интрегралне конструкције, с применом напредних материјала и савремених технологија. Велики технолошки подсклопови су јединствене целине, међусобно спојени везивним елементима.

Употребом напредних материјала, у изради структуре Рафала, смањена је његова маса за приближно 1.000 kg, у односу на случај потпуне употребе класичних алуминијумских легура. Процењује се да је око 35% структуре авиона Рафала израђено од напредних материјала, уз примену нових технологија и то од композита са угљеничним влакнима, кевлара, легура алуминијум–литијума и титанијума с применом суперпластичног обликовања и дифузног заваривања. Од укупне структуре Рафала, 24% је од композитног материјала или 70% од укупне оквашене површине змаја авиона (површине у додиру с ваздушном струјом). Титан и његове легуре се првенствено користе за израду окова за пренос великих специфичних оптерећења, за делове сложеног облика, за делове с глатком површином, нападне ивице узгонских површина мале дебљине и за специјалне металне премазе. Алумијинијум–литијумска легура је оптималан избор за израду подсклопова трупа авиона. У серијској производњи делова и подсклопова Рафала, значајна је примена технологије суперпластичног обликовања и дифузног заваривања титана. Те технологије су примењене за израду окова и нападних ивица крила и канара.

Сва структура крила је од композитних материјала, изузев окова за везу с трупом и окова за везе преткрилаца и елевона са кесонским делом крила. Структура елевона је такође од композитних материјала. Нападна ивица крила, односно преткрилца су израђена са суперпластичним обликовањем титана. Нападна ивица канара је такође израђена са суперпластичним обликовањем титана, а задњи део од композита. Вратило је технолошки интегрисано у део структуре канара, израђеног од титана. Вертикални реп и крмило правца су направљени од композита а нападна ивица од алуминијум–литијума. Његови окови су од титана и легура челика. Структура полукрила је кесонског принципа, а представља јединствен склоп. Јединственост склопа (интегрална структура) је остварена поступком полимеризације између појединачних, претходно припремљених подсклопова и делова од композита. Кесонски простор крила је уједно и резервоар за гориво. Са посебним премазима је обезбеђен хемијски пасиван однос, у додиру керозина и зидова резервоара од композита.

Илустрација употребе материјала у конструкцији структуре Рафала.

За одлуку о серијској производњи авиона од композитних полимеризованих структура примарне носивости, неопходно је велико знање, искуство и поседовање детаљних повратних информација из производње и експлоатације за подешавање примењених матрица за смоле и угљенична влакна. У сегменту примене композита, авион Рафал је далеко искорачио испред шведског грипена.

При избору материјала за Рафал, пажљиво су вредноване предности и мане у погледу:

  • уштеде у маси, односно у добитку у перформансама,
  • статичког и динамичког замора,
  • модула еластичности,
  • отпорности на корозију,
  • загревања,
  • електро и електромагнетног понашања,
  • понашања на околину и суседне подсклопове,
  • погодности имплементације у производњи,
  • понашања у експлоатацији и
  • могућности оправки при оштећењу.[5][15][16][18][19][20]

Погон[уреди]

Рафал покрећу два двопроточна мотора М88-2, француске фирме Снекма. [d] Мотор М88-2 је савремене концепције са применом напредних технологија. Примењене су еколошке коморе сагоревања, монокристалне лопатице турбине и металургија праха за израду њеног диска. Лопатице турбине се хладе с ваздухом. Са мотором се управља с дигиталним електронским уређајем FADEC.

Мотор М88-2 је са два вратила и састоји се из 21 модула, који се одржавају према стању, а приликом замене се не калибришу нити балансирају. Већи број делова се може замењивати без скидања целог мотора са авиона.

На мотору М88 је примењен принцип смањења инфрацрвеног одраза. Остварен је висок однос потиска и масе од 9,4 N / kg, са карактеристикама брзог прелаза с једног на други режим рада. Поседује значајну перспективу даљег развоја. Све те каракеристике га стављају на челну позицију, у поређењу с осталим моторима из те класе.

У циљу смањења специфичне потрошње горива (за 2–4%), развијена је нова верзија М88–2Е4. Овај стандард је уведен у серијску производњу од 2004. године.

Salon du Bourget 20090619 246.jpg M88-2 Engine.JPG Salon du Bourget 20090619 046.jpg
Изглед снекминог мотора М88.
М88Y, био је програмиран и за
НА, са ознаком „y“, за Југославију.
Поглед на издувне цеви Рафала и задње
делове мотора, на салону у Буржеу, 2009.
Врста   
Дужина   
Пречник уводника   
Маса с флуидом   
Потисак   
Степен сабијања   
Степен двопротчности   
спесифична потрошња СДС   
спесифична потрошња БДС   
Процентуалан пораст потиска при укључењу ДС   
Однос потиска и масе   
Степен сабијња ваздуха   
Број степени притиска компресора   
Масени проток ваздуха   
Температура испред турбине   
Број степени притиска турбине   
Степен ширења млазника   

Следећи корак у развоју је мотор М88–3, с потиском од 90 kN са допунским сагоревањем, он ће захтевати веће уводнике ваздуха. Овај мотор ће имати нови компресор ниског притиска, већег пречника и протока ваздуха. Имаће улазне статорске лопатице променљивог корака, због оптималнијег улаза ваздуха и мањих губитака и потрошње горива. Крајња перспектива развоја се цени да је до постизања потиска од 105 kN.[5][15][23][24][25][26]

Опрема[уреди]

Кабина[уреди]

Изабрано решење за кабину, заједно са избором типа и нагиба пилотског седишта, доминантно утиче на:

  • чеони профил трупа и на укупни отпор авиона,
  • избор показивачко–управљачког система и његовог размештаја,
  • радне услове пилота и
  • ефикасност у борби.

Рафал је препознатљив по нагнутом (заваљеном) седишту пилота под углом од 29 степени. Нагнуто седиште омогућује пилоту радни полулежећи положај. У полулежећем положају, пилот лакше подноси оптерећења „g“, у току борбе. Уз помоћ анти „g“ одела, пилот може дуго да маневрише близу граничних оптерећења од 9g, избегавајући противничке ракете, а за лансирање својих може да бира погодан положај и тренутак. Краткотрајно може прећи и до 11g. Притисак у каналима (цевима) анти „g“ одела се регулише преко сигнала из система управљања са авионом. У заваљеном полулежећем положају, по вертикали се смањује растојање од пилотовог мозга до срца, што му ублажава негативни утицај оптерећења „g“ на крвоток.

Овакво решење условљава премештање пилотове командне палице удесно, са истовременим смањењем њене величине. На овај начин се ослобађа цео визуелни простор испред пилотових очију до показивача на инструменталној табли. Са леве стране је мала палица за управљање моторима M88-2. Мале командне ручице (палице) имају ергономски подешене рукохвате, за шаке леве и десне руке, а пилотове подлактице имају одговарајуће наслоне на бочним странама седишта. На рукохватима су распоређени командни прекидачи, за управљање са системима опреме и наоружањем у реалном времену. Пилот, током лета и током вођења борбе, држи обе руке на палицама и управља авионом, његовим системима опреме и оружјем. Реч је о такозваном систему HOTAS (енгл. hands on throtle and stick). У њега је интегрисан и систем за управљање говором, са неким секундарним радњама и функцијама. У пакету тих радњи за управљање говором су и избор радио-фрекфенције, управљање наоружањем, избор режима управљања авионом и позив појединих општих информација за приказ на показивачу. Пилот једноставним притиском на командно дугме укључи у рад функцију управљања говором. Систем поседује речник до 300 речи, препознаје меморисани глас пилота и укључује изговорене радње. Одзив система је изузетно брз, свега неколико милисекунди. Пилот, као потврду, на показивачу уједно има и графички приказ говором захтеваних радњи. Међусобно интегрисани системи HOTAS и управљање говором, се заједно скраћено називају VTAS (енгл. Voice, Throttle and Stick). Систем управљања говором има и додатну функцију, а то је да упозорава пилота о појединим кваровима на авиону.

Избор заваљеног пилотског седишта за Рафал, је условио нови развој његовог стандарда, у британској фирми Мартин Бекер (енгл. Martin-Baker), под ознаком МК16F, оспособљеног за спашавање при нултој брзини и висини лета („0–0“ ).[27] За разлику од других класичних седишта, код овога се подешавање врши у правцу вертикалне осе, а не дуж равни његовог наслона. Такво класично подешавање би овде угрозило комфор приступа командама и показивачима на инструменталној табли, пошто би удаљавало пилота од њих. Ово се нарочито односи на случај када је пилот ниског раста.

Кабина је опремљена уређајем за самосталну производњу кисеоника, што авиону повећава аутономију и чини погодност и предност у експлоатацији.

Визуелизација служи пилоту за увид у функције и стање свих авионских система и за комуникацију с њима. На Рафалу је реализована с применом нових технологија. Горњи показивач (HUD) је са видним пољем од 30×22°. На њему се приказује тактичка ситуација, у функцији задатака напада и нишањења циља. Испод њега је уграђен доњи (HLD), у висини пилотове главе. Оба су фокусирана у бесконачности, тако да пилот може лако с њих очитавати податке, са олакшаним прилагођавањем очију. Систем потпомаже прилагођавање пилота на измене на слици и на разлику између слике и спољњег света. Ово значајно смањује умор и забуну пилота, а и убрзава његову адаптацију на визуелне промене. На доњем показивачу се приказују ТВ и термовизијска слика. На њему се приказује и географска карта. На бочним странама централне инструменталне табле се налазе два вишенаменска показивача у боји, а у средини, између колена пилота, је резервни показивач с течним кристалом. Бочни показивачи служе за приказ података о авиону (стање оружја, горива, и осталих система). Они су потпуно заменљиви у раду, када је један у квару, други у потпуности преузима све функције. На централном делу инструменталне табле се налази вишенаменска тастатура, за избор режима навигације, радио–комуникације и идентификације. Пилот може остварити интеракцију са системом и преко додира слике. За ту сврху пилот носи специјалне рукавице, преко којих с додиром слике бира информацију на показивачима.

Поред ових показивача Рафал омогућава интеграцију специјалне кациге пилота, на чији визир се преноси слика с горњег нишанског приказивача. На овај начин пилот нема потребу да усмерава главу и поглед према унутрашњости кабине и да тражи слику на горњем показивачу, већ то све види у визиру у тренутном положају главе и да тако продужи да прати спољну ситуацију. Задржава положај главе, због истог разлога што му се глава и затекла у томе положају. Тај систем се назива Топсајт (енгл. Topsight). Топсајт обезбеђује предност у борби ваздух–ваздух, над противником који га нема. Пилот може направити и одржавати визуелни контакт с противником без окретања главе према нишанском показивачу и без потребе да усмерава авион према циљу да бих га гледао кроз нишанску главу. То су карактеристике због којих пилот не губи време пред напад, то јест пред лансирање својих ракета и при избегавању противничких. То је велика предност, ако се искористи и одлучујуће је за исход борбе. У будућности ће Топсајт у потпуности заменити горњи нишански показивач на Рафалу, као што је сличан систем то учинио код америчког новог ловца F-35 лајтнинг II.[4][14][15][26][28]

Нападно навигацијски систем[уреди]

Нападно–навигацијски систем (ННС) је, преко магистрале података,[29] интегрисан са осталим системима авиона и с њима комуницира, то јест измењује податке у реалном времену. Обезбеђује обраду података, препознавање и идентификацију летелица и приказивање комплетне ситуације за време трајања борбе у ваздуху. Са становишта прикупљања (аквизиције) података, простор око авиона Рафала је подељен на утицајне зоне. Сваком циљу, у зони око Рафала, нападно-навигацијски систем додељује одређену симбологију и приоритет. Важнији циљеви се пилоту приказују на листи приоритета и он има опцију да исту прихвати или измени. У случају сагласности пилота, систем сам одређује почетне услове и време када треба лансирати одређено средство од оружја. Овај систем дејствује и изван зоне визуелног домета.

При своме активном раду ННС битно смањује емисију сопственог зрачења и тако смањује електромагнетни одраз за откривање и праћење од стране противничких летелица и земаљских система. Детектује и упозорава на уочене сигнале о својој примећености и о осветљености с непријатељским сензорима.

Подсистеми ННС су:

  • Радар RBE2 .
  • Талес SPECTRA, систем за електронску борбу.
  • Сажем OSF (фр. SAGEM) Талес је систем за инфрацрвено и ТВ откривање, снимање и праћење.
  • Рачунар задатака (мисија).
  • Инерцијална платформа с ласерским жироскопима, давачима глобалног положаја и позиције авиона у простору.
  • Управљање гласом.[30]
  • Заштита говорне комуникације и везе са датотеком тактичких података, преко Линка 16.[4][5][26]
Радар RBE2[уреди]

RBE2 је вишережимски радар, што значи да има више начина рада, за различите потребе. Може електронски да мења правац снопа (угао), према удаљеним циљевима и до 100 km (скенира), при томе може истовремено пратити и до 40 циљева, од којих осам обрађује и ажурира за лансирање нпр ракете ваздух–ваздух Мика. То је први оперативни радар на борбеном авиону у Европи, с антеном са електронским скенирањем (софтверски се електронски скенира, без физичког отклањања антене) и са могућношћу рада на доле (игнорише одраз тла) и на горе.

Радар RBE2 се заснива на сасвим новом концепту уз коришћење искустава из претходних решења. Код претходних радара је било незамисливо откривати, пратити и обрађивати податке о већем броју циљева и истовремено радити у више различитих режима. Та могућност је на Рафаловом радару реализована. Радар RBE2 истовремено може:

Радар RBE2 се налази у носном делу трупа, прекривен је видљивим радомом.
  • откривати и пратити више циљева према доле и према горе, на кратким и дугачким удаљеностима, по свим временским и метео условима,
  • у реалном времену генерише тродимензионалне мапе за праћење терена и
  • у реалном времену генерише слику, високе резолуције, земаљске мапе за навигацију и за гађање циљева.

У задацима ваздух–ваздух радар RBE2 има следеће режиме:

  • претраживање у гледању на доле и на горе у угаоном опсегу +/– 60°,
  • идентификација циља у смислу пријатељ или непријатељ,
  • аутоматско праћење више циљева и
  • блиска ваздушна борба.

У задацима ваздух–земља радар RBE2 има следеће режиме:

  • аутоматско праћење терена (избегавање препрека у ниском лету),
  • мапирање терена у високој резолуцији,
  • проналажење стационарних циљева,
  • проналажење и праћење покретних циљева и
  • мерење висине (висиномер).

Изнад мора, радар омогућава детекцију површинских циљева на великим удаљеностима, њихово раздвајање и препознавање у условима њихове концентрације у групи.

У условима подршке авиона AWACS, овај радар потпуно задовољава француске потребе. Међутим, потенцијални купци траже веће могућности у аутономним условима рада. Из тих разлога је развијен нови радар под истим називом RBE2, са повећаним даљинама откривања циљева.

Радар RBE2 је модуларан, састоји се од пријемника, предајника и процесорске јединице. Сваки модул ради аутономно за себе, са самосталним извором зрачења и са различитом учесталошћу. Код класичног радара су сви модули на истој учесталости и са једним извором зрачења. Из ових је разлога тешко открити и ометати зрачење радара RBE2.[4][15][26][31] [32][33][34][35]

Елементи система SPECTRA.
Талес SPECTRA[уреди]

Талес SPECTRA је систем за електронску борбу. Пружа висок ниво заштите од претње из ваздушног простора и са земље. Састоји се од скупа више сензора (давача) за детекцију електромагнетних сигнала широког опсега фреквенција и система за активно и пасивно ометање уочених претњи. Систем је високог степена аутоматизације, а комуницира са пријатељским авионима и командним центрима. Укључује радарску, ласерску и инфрацрвену детекцију за откривање претњи од захвата непријатељских сензора и пројектила. Електронски детектује и региструје податке и информације, врши класификацију и анализу њихових извора и карактеристика. Резултат тога је, што је у комбинацији с подацима из других авионских и радарских система, пилоту преко показивача доступна комплетна могућност презентације тактичке ситуације.

Контејнер за смештај сензора система SPECTRA.

Већи део система је физички уграђен на горњем делу вертикалног стабилизатора, у контејнер постављен у правцу лета, а остали су размештени по осталим деловима авиона. Две антене за детекцију радарског зрачења су уграђене на уводницима ваздуха, док је трећа смештена у контејнеру на вертикалном репу. Свака антена покрива 120° по азимуту, са распоном фреквенције од 2 до 40 GHz. Заједно могу да детектују сигнале и до удаљености преко 200 km, са грешком од 1° по азимуту. Поред наведеног, ове антене обезбеђују податке за гађање земаљских радарских циљева с противрадарским ракетама, као и прикупљање података о њима и о другим уређајима са електромагнетним емисијама. Антене за активно ометање непријатељских радара су уграђене у корену канара и вертикалног репа.

Детекција лансирања непријатељских ракета се врши са инфрацрвеним (IC) сензорима, смештеним на бочним странама контејнера SPECTRA, на вертикалном репу (види се на слици горе, десно). Они обезбеђују детекцију у целом кружном опсегу од 360°.

Рафал је опремљен и са три ласерска детектора, пошто већина противавионских система користе ласерске даљиномере. Два детектора се налазе на трупу, а један у задњем делу SPECTRA контејнера, на вертикалном репу.

За пасивно ометање IC вођених ракета уграђена су 4 лансера бакљи (IC мамаца), на делу трупа код излазне ивице крила, а противрадарски дипол–мамци се избацују из задњег дела трупа.

Систем FLIR интегрисан у подвесни контејнер DAMOCLES.

Систем SPECTRA производе фирме Дасо Електроника, Томсон и Матра. За мисије, које захтева Рафал, користиће се и електронско–оптички ласерски систем DAMOCLES смештен у подвесни контејнер, чија ће камера бити способна да функционише дању и ноћу, са ласерским обележавањем циљева и навођењем бомби на њих.

Сви сензори су међусобно увезани тако је између њих потпуна размена информација у реалном времену. На овај начин је могуће открити и пратити циљ, пре него што он постане свестан о присуству Рафала. Све ове информације се измењују са другим авионима, бродовима и системима на копну, преко Линка 16 по НАТО стандарду. [e][4][15][26][35][36]

Сажем OSF[уреди]

Сажем OSF је систем који сачињавају подсистеми пасивних оптоелектронских сензора. Са својим радним могућностима допуњава улогу радара. Способан је да открије непријатељске авионе и без укључивања радара и без сопственог компромитовања са електромагнетним зрачењем. Постављен је испред ветробранског стакла кабине пилота и осматра предњу полусферу. Инфрацрвени трагач је смештен у сферном кућишту са десне стране, а ТВ камере су спрегнуте са ласерским даљиномером и налазе се у кућишту са леве стране. OSF функционише у оптичком и инфрацрвеном таласном опсегу. Поседује могућност широког угла инфрацрвеног претраживања и праћења, а с ТВ камерама и са ласерским даљинским детектором обавља борбену идентификацију. Комплетан систем открива и прати циљеве у ваздушном простору и на тлу (земља и море). Инфрацрвени сензор је веома ефикасан у откривању циљева и у условима смањене оптичке видљивости. ТВ камере обезбеђују праћење, аутоматску идентификацију и тродимензионалну аквизицију циља уз помоћ ласерског даљиномера, у функцији дефинисања параметара за вођене ракете у припреми за напад.

Систем прати циљ у режиму аутоматског одређивања приоритета, с приказивањем на горњем приказивачу.[4][15][26]

Рачунар задатака[уреди]

Рачунар задатака, је моћан модуларни процесор, заснован на комерцијалним компонентама. Састоји се од 18 заменљивих модула. Сваки модул понаособ је 50 пута моћнији од целог рачунара авиона Мираж 2000-5. Сматра се да ће му актуелност трајати до 2030. године.

Веома брзо и лако ажурира податке, велике је пропусне моћи. Интегрисано управља с информацијама и са свим авионским системима, преко магистрале података.

Суштински концепт спроведен на Рафалу је „фузија“ мултисензорских података. Оно што Рафала одваја од претходних авиона је то што се на њему сигнали сензора оплемењују с процесорском реализацијом континуалне њихове фузије у тактичку ситуацију, сервирану пилоту на препознатљив начин. Тај процес спроводи и реализује Рачунар задатака, а поред тога надгледа све авионске системе и исправност целог авиона, фигуративно речено, надгледа његово здравствено стање.

У случају када је пилот принуђен да промени намену авиона, према наметнутим новим околностима и приоритетом задатка у току лета, може брзо и лако да изврши реконфигурацију рачунара, сагласно новом задатку.[15][37][38]

Команде лета[уреди]

Спрегнуто делта крило–канар, реализовано на Рафалу, је аеродинамичка конфигурација код које се мање помера неутрална тачка са изменом нападног угла и Маховог броја у лету, што олакшава испуњавање критеријума стабилности и управљивости.

Серијски Рафал поседује 11 покретних аеродинамичких површина у функцији управљања с њим у лету. Од тога су 4 елевона, 4 секције преткрилаца, два канара и једно крмило правца. Ове командне површине се померају под дејством хидро–покретача на основу електричног сигнала, пристиглог из рачунара у њихове серво вентиле. Изражену жељу пилота (са померањем палице) и сигнале измерене са сензорима положаја авиона (вектор стања), рачунар обрађује са оптимизацијом по пројектованим (задатим) законима управљања и трансформише их у управљачки сигнал. Тај дефинисани сигнал управљања, рачунар шаље у серво вентил одговарајућег хидрауличког покретача, са којим се сагласно помера командна површина. Могући ход клипа хидрауличких покретача, услед електричног сигнала, је у целом распону његовог хода, између два крајња положаја. Значи, потпуни је ауторитет електричног сигнала за померање командне површине, без мешања било каквог другог улаза (команде). Овај систем се назива електричне команде лета (енгл. fly-by-wire), а дефинише се као систем команди лета са потпуним ауторитетом. На Рафалу је изведен у концепцији три паралелна, међусобно независна, дигитална канала и један резервни у аналогној технологији. На овај начин је обезбеђена висока поузданост његовог рада. Ова концепција система команди лета је развијена за француски ловачки авион Мираж 2000, а усавршена је за авион Рафал. Истраживачко-развојна испитивања, за дефинисање стандарда за Рафал, су реализована на авионима лабораторијама SEPECAT Јагуар (Јагуар fly-by-wire ) и на Мираж III Нова генерација.

Авион Рафал је, у уздужном кретању, природно аеродинамички статички нестабилан. У рачунару је меморисан модел његових динамичких карактеристика. На основу те динамике, улазних сигнала од пилота и пристиглих сигнала из сензора, софтверски се одређује управљачки сигнал (излаз) за оптимални одговор авиона у циљу анулирања одступања између вредности жељеног и тренутно оствареног вектора стања (положаја авиона). При томе пилот не мора водити рачуна о никаквим ограничавајућим параметрима лета авиона. На основу тренутно измерених компоненти вектора стања са сензорима, рачунар ограничава излазни–командни сигнал, са чиме је обезбеђен лет авиона до границе његове анвелопе, без икакве резерве и ризика пилота. Закони управљања, у рачунару система команди лета, су моделирани према високим захтевима оптимизације понашања авиона у току извршавања задатака. Важна карактеристика система команди лета, је брз одзив без кашњења, од тренутка изражене жеље пилота и поремећаја авиона, до његовог одговора на изазвани командни сигнал из рачунара.

Принцип међусобне независности између канала, представља основу поузданости система. Циљ је да се избегну фаталне истовремене грешке у каналима. Ако се и појави грешка у неком од канала, са надгласавањем сигнала у каналима, тај се различит сигнал одбацује, пошто је у мањини. Висока поузданост је доказана у физичкој симулацији у лабораторији од милион сати лета с електричним командама, при искљученим механичким компонентама. У процесу, од милион сати лета, није се појавила ни једна грешка у сигналу управљања.

Електричне команде лета доприносе:

  • Оптимизацији аеродинамичких конфигурација за убрзање авиона и повољан однос узгона и отпора у надзвучном лету.
  • Реализацији задате (жељене) статичке и динамичке стабилности, у целој анвелопи лета авиона, што омогућава и лет са тежиштем иза неутралне тачке (недопустива статичка нестабилност у класичној аеродинамици авиона), што побољшава перформансе авиона.
  • Оптималном моделирању одговора авиона на пилотову команду (изражену жељу са померањем палице).
  • Интеграцији аутопилота, широког спектра функција.
  • Реализацији лаке, поуздане и благовремене размене података са системом за навигацију.
  • Развоју система команди лета, пошто се лако и у раној фази укључује и пилот у тај процес, преко симулатора лета, који почиње да функционише од самог почетка развоја авиона.[15][18][39]

Смањена уочљивост[уреди]

Рафал се дефинише као дискретан авион, за разлику од Раптора, који се дефинише као прикривен (тајни). Ове карактеристике Рафала су остварене кроз врхунско аеродинамичко обликовање, приоритетну примену композитних материјала и са смањењем електромагнетног зрачења сензора и других електронских уређаја. Ефекти ових мера су деградирани са спољним подвешавањем наоружања (повећан радарски одраз) и са немогућношћу остварења надзвучног лета без допунског сагоревања мотора (суперкрстарења), што изазива повећано топлотно зрачење.[15][40]

Карактеристике[уреди]

Силуета Рафала.
Двосед Рафал B на полетању.
Рафал B на Париској изложби 2007. године.
Збирне карактеристике авиона Рафал[15][26][40][41][42]
Врста   
Дужина   
Распон крила   
Површина   
Виткост крила   
Специфично оптерећење крила   
Висина   
Маса празног   
Номинална маса   
Максимална маса   
Количина горива   
Гранично оптерећење структуре »g«   
Гранична брзина ваљања   
Гранична брзина лета   
Максимална брзина хоризонталног лета   
Минимална брзина хоризонталног лета   
Плафон лета   
Максимална брзина пењања   
Дужина стазе за слетање   
Радијус   
Аутономија лета   
Посада   
Максимална спољна носивост   
Погон   
Потисак   
Однос потисак/маса (средња вредност)   
Давачи   
Стално наоружање   
Цена [f]   

Наоружање[уреди]

Рафал је наоружан према НАТО стандарду, у оквиру чега су садржана средства:

  • Топ GIAT 30 је фиксно уграђен у структуру авиона, у пределу десног усисника (преко свога носача) и заједно с бојевим комплетом (БК) од 125 граната представља стално наоружање авиона Рафал. Почетна брзина гранате је 1.025 m/sec, а каденца му је 2.500 граната у минути.
  • Остало оружје се подвешава споља на авион, до 9.500 kg укупне носивости масе, на 14 везних тачака (приказано у наредној табели), у могућој комбинацији с 5 резервоара горива (код варијанте „М“ је искључена могућност за централни).[3][4][6][15][40]

Подвесни терети[уреди]

Поред две тачке на крајевима крила за подвешавање, под крилом се налазе два пута по три тачке, предње и задње са обе стране трупа и предња и задња испод централног дела трупа. У табели су дате варијанте подвешавања истородних средстава по носећим тачкама за разне врсте ракета ваздух–ваздух, ваздух–земља, бомбе са слободним падом, с убрзавањем с погоном, за резервоаре с горивом, за контејнере са спољним топовима и за контејнере за за разну опрему за извиђање, ласерско означавање циљева на земљи, електронско ратовање и ноћно откривање и снимање.[15][42]

Текст.jpg
Д Д Д Д Д Д Ц Л Л Л Л Л Л
Маџик
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Мика
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Rakete P3.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Сајдвиндер
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
ASRAAM
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
AMRAAM
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Ексоцет
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Пенгун 3
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Харпун
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
AS 30L
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Апач
Raketa Apach.svg
Raketa Apach.svg
Raketa Apach.svg
ALARM
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
Raketa P2.svg
HARM
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Raketa P4.svg
Маверик
Raketa maverik.svg
Raketa maverik.svg
Raketa maverik.svg
Raketa maverik.svg
1.000 kg
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
400 kg
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
GBU 12
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
GBU 10
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
Bomba 1000kg.png
250 kg/Mk 82
Bomba 250kg.svg
Bomba 250-Mk82.svg
Bomba Mk82.svg
Bomba Mk82.svg
Bomba 250-Mk82.svg
Bomba Mk82.svg
Bomba Mk82.svg
Bomba 250-Mk82.svg
Bomba 250kg.svg
400 kg/Mk 83
Bomba Mk82.svg
Bomba 250kg.svg
Bomba 250-Mk82.svg
Bomba 250kg.svg
Bomba Mk82.svg
Белуга
Beluga.svg
Beluga 2.svg
Beluga 3.svg
Beluga 2.svg
Beluga.svg
Bap 100
Lanser Var 100.svg
Lanser Var 100.svg
Lanser Var 100.svg
Дурандал
Durandal.svg
Durandal.svg
Durandal 2.svg
Durandal.svg
Durandal.svg
Лансери
Lanser.png
Lanser.png
Lanser.png
Lanser.png
2.000 lit
Rezervoar.png
Rezervoar.png
Rezervoar.png
3.000 lit
Rezervoar.png
1.250 lit
Rezervoar 2.png
Rezervoar 2.png
Rezervoar 2.png
Rezervoar 2.png
1.250 lit
Rezervoar 2.png
PDLCT-TV
El oprema TV1.svg
FLIR
El oprema FLIR.svg
Ометач
El oprema ECM.svg
El oprema ECM.svg
El oprema ECM.svg
IC детектор
El oprema IC1.svg
El oprema IC2.svg
Извиђачка опрема
El oprema SLAR.svg
Ласерски означивач
El oprema HOROLD.svg
Уређај за претакање

горива у лету

El oprema BBuddy.svg
Контејнер с два топа
El oprema 2 topa.svg
Dassault Rafale weaponry DSC04186.JPG
Илустрација подвешавања на изложби у Буржеу, 2009. године. Слева на десно, на крају крила ракета Мика,
крстарећа ракета енгл. Storm Shadow, 3 вођене бомбе, спољни резервоар горива и ласерски означавач циља.

Спољашње гориво[уреди]

Двосед Рафал B током допуне горива у ваздуху.

Рафал, као вишенаменски авион, има сет различитих спољних резервоара за гориво. Резервоари су развијани у три фазе, заједно са авионима, пратећи њихове наменске потребе. Развијени и интегрисани резервоари су:

  • 1 до 5 од по 1.250 литара горива;
  • 1 до 3 од по 2.000 литара горива;
  • 1 од 3.000 литара горива и
  • два посебно обликована за приљубљену уградњу на леђа трупа авиона од по 1 150 литара горива.

Са леђним резервоарима се повећава долет, без заузимања линија за подвешавање наоружања и уз значајно смањење отпора авиона, у односу на случај са подвешенима.

Рафал је такође опремљен системом за пуњење горивом у току лета, из авиона цистерне, као и подвесним системом за претакање горива у лету из авиона у авион.[44]

Профили борбеног лета, у оквиру намене Рафала[уреди]

У оквиру дефиниције вишенаменске функције Рафала, може се типизирати неколико карактеристичних профила лета, којима одговарају одређене варијанте ношења спољних терета. Типичне варијанте подвешавања терета, за намене и одговарајуће профиле лета Рафала су:

  • Ловачка намена
    • 2 до 6 самовођених ракета Мика + један резервоар горива или
    • 4 ракете Мика + 2 Маџик + један резервоар горива
  • Блиска подршка
    • 2 ракете Маџик + 2 до 6 вођених бомби AASM + три резервоара горива
  • Продор у непријатељску територију
    • 2 ракете Мика + 2 крстареће ракете + три резервоара горива
  • Бомбардовање на мору
    • 4 ракете Мика + 2 ракете Ексоцет + два резервоара горива
  • Нуклеарни удар
    • 2 до 4 ракете Мика + вођене ракете ASMP (са нуклеарном главом) + два резервоара горива.[15][45]

Одржавање[уреди]

Саставни део тактичко–техничких захтева су и критеријуми о логистичкој подршци, који важе за читав период Рафалове оперативне употребе, у току његовог предвиђеног века од 25–30 година. Ти захтеви су испуњени и они су имали значајан утицај на развој решења, тако да се конфигурација за једну врсту задатка постави у току 15 минута, замена једног мотора за 60 минута, пуњење горивом траје 6–7 минута, а провера команди лета се обави за један минут. Аутоматизовано је и надгледање наоружања, које се на показивачу приказује у реалном времену. Обезбеђен је лак приступ тачкама подвешавања спољњег терета, топу, лансерима и опреми. Одржавање авиона и мотора се врши према стању, које се стално прати. На овај начин је значајно смањено потребно време за одржавање, трошкови и неопходни кадрови.[15]

Варијанте[уреди]

Рафал је произашао из експерименталног демонстратора технологија (Рафал А), који је уједно био претеча развоју варијанти авиона. Варијанте су, са својим специфичностима, из њега развијене преко одговарајућих прототипова.[26][42][46]

Рафал А[уреди]

Рафал В у лету.
Варијанте Рафала.

Рафал A је демонстратор планираних нових технологија и концепта вишенаменског борбеног авиона. Због изнуђених разлога, у почетку је био опремљен моторима F-404. Послужио је као експериментални авион и основа за прототипски развој Рафала. Полетео је 1986. године. Њиме су решаване и истраживачко–развојне интеграције различитог наоружања за нове варијанте авиона, све до полетања прототипова C 01, M 01, M 02 и B 01.[3][42][47]

Рафал B[уреди]

Рафал B је двоседа варијанта основног авиона за ваздухопловне снаге. Његов прототип је полетео априла 1993. године. Основна намена му је прелазна, тренажна и борбена обука. На основу искуства у Авганистану, као и из искустава са вежби, испоставило се да је погоднији за задатке бомбардовања и извиђања од једноседа. Узимајући то у обзир, повећана је његова производња у наоружаној опцији и измењена структура поруџбине за француско ратно ваздухопловство, тако да су више од половине поручених авиона, двоседи. Морнарица је такође променила структуру своје поруџбине науштрб једноседа.[3][42][48]

Рафал C[уреди]

Рафал C је једносед намењен за ратно ваздухопловство. Овај стандард се развио кроз прототип Рафал C 01. Био је планиран и други C 02, али се од њега одустало. Рафал C 01 је полетео у децембру 1991. године.[3][42]

Рафал D[уреди]

Рафал D је једносед, и дефинисан је као авион са смањеном уочљивошћу. Почетком 1990. године је почео његов развој, на основу стандардне варијанте, са додацима властите стелт технологије. Циљ развоја је био допунско смањење уочљивости, у смеру приближавања стелт карактеристикама авиона F-22 Раптора. Допунски му је умањена визуелна, радарска, електронска, топлотна и звучна упадљивост и одраз, тј. смањена је могућност његовог откривања. У периоду раних деведесетих година прошлог века, рекламиран је као авион смањене уочљивости.[3][40]

Рафал M[уреди]

Рафал M је једносед, и дефинисан је за оперативну употребу у ратној морнарици. Полетео је децембра 1993. године. Због унификације производње и олакшања одржавања, код авиона Рафал M се не склапају крила.[g] Рафал M је ојачан, робусније је структуре због тежих услова слетања на палубу брода, у односу на аеродромску стазу. Последица тога је да има већу масу за 500 kg у односу на варијанту „C“. По спољашњем изгледу су веома слични.

Рафал M слеће на палубу брода, носача авиона.
Рафал M полеће са палубе брода, носача авиона.

Варијанта „M“ је настала са модификацијама:

  • Ојачани су стајни органи, због већих брзина пропадања и јачег удара о тло, при слетању. Код авиона за слетање на палубе бродова носача је пропис да се узима, као улазни параметар за прорачун стајних органа, вертикална брзина пропадања од 6,5 m/sec. За ојачавање стајних органа су коришћени материјали титан и специјални челик.
  • Носна нога је продужена због повећања поставног, односно нападног угла авиона, у залету. Већем нападном углу одговара и већи коефицијент узгона, што је потребно у тренутку пред напуштање палубе брода носача, при полетању авиона. На предњу ногу је уграђена веза, за њено забрављивање с катапултом за убрзавање авиона, за полетање. Веза се остварује преко конзолне полуге уграђене на механизам маказа амортизера ноге. Конзолна полуга се закрене на доле и тада се њен предњи део забрави у катапулт. При томе се маказе склопе, а носна нога се принудно скрати, са сабијањем амортизера. Са тако скраћеном предњом ногом, Рафал се убрзава на нападном углу коме одговара минимални чеони отпор. Са смањеним отпором, авион постиже већу брзину на крају затрчавања, пред тренутак силаска с катапулта и пред полетање с палубе брода. При крају палубе се предња нога одбрављује и напушта навоз катапулта. У томе тренутку, после одбрављиваља, услед притиска хидро–уља у амортизеру, нога се враћа (издужује) у свој равнотежни положај. У томе равнотежном положају предње ноге, носни део се уздигне и повећа се поставни, односно нападни угао авиона. Са таквим скоком вредности нападног угла и са раније постигнутом брзином затрчавања, нагло нарасте и вредност силе узгона, довољне величине за уравнотежење тежине авиона, за узлетање са палубе. На слици носне ноге и на филму (на видеу) је ово уочљиво. Постоје и другачија решења за олакашавање полетања с палубе, као што је стаза, слична скијашкој скакаоници.
  • Укинут је централни подвесни резервоар, због потребног већег простора за смештај дуже носне ноге и ослобађања простора испред куке.
  • Уграђена је кука, на средини задњег дела трупа, за закачињање ужета за успоравање и заустављање авиона при слетању на палубу носача авиона.
  • Уграђене су телескопске мердевине за улазак у кабину и излазак из ње.
  • Уграђена су два авионска акумулатора, уместо једног.
  • У пилотској опреми за спашавање на мору, уграђен је мешовити (инерцијални и инфра-црвени) уређај за лоцирање Телемир, фирме Сажем.[9][42][49]

Рафал N[уреди]

Рафал N је имао првобитни назив Рафал BM, а био је планиран као двосед за морнарицу. Раније се од њега било одустало, због повећања трошкова. Међутим, касније је поруџбина репрограмирана, те се од укупно 58 уговорених авиона, тренутно тражи њих 40.[50]

Оперативна употреба[уреди]

Рафал на носачу авиона.

Изнад територија Авганистана, 14. марта 2007. године, Рафал је извршио први оперативно–борбени лет. Био је наоружан са четири бомбе GBU-12, а мисија му је укупно трајала четири часа и није борбено дејствовао. Неколико дана касније, 28. марта, Рафал из ескадрона 12F, са носача авиона Шарл де Гол, је први који је борбено дејствовао бомбама. Операција је била у функцији подршке холандским војним снагама у одбрани од напада Талибана. Рафал је са GBU-12, 1. априла, дејствовао против непријатељских циљева, по пећинама у региону Хелманда, за које се веровало да су скровишта Талибана. Ове две операције су означене као његово ватрено крштење. Рафал је учествовао у више мултинационалних и НАТО вежби.[41][51]

Војна интервенција у Либији[уреди]

Инострана војна интервенција у Либији је почела 19. марта 2011. године, под окриљем алијансе НАТО.[52] У почетном делу интервенције је учествовало осам Рафала. Званично НАТО интервенција у Либији је војна интервенција међународних коалиционих снага у грађанском рату у Либији 2011. Резолуцијом 1973 Савета безбедности УН, усвојеном 17. марта 2011. године, промовисана је војна акција заштите цивила, као основни циљ, са овлашћењем да се уништи либијска противваздухопловна одбрана, која је била препрека савезничким ваздухоплобним снагама. Војна операција је трајала од 19. марта 2011. до 31. октобра 2011. године, у којој је Француска била један од активнијих учесника.[53] Циљ операције, као и Резолуције 1973 одобрен је од стране међународног права, са задатком успостављања забране летења и предузимање свих мера за успостављање заштите цивилног становништва. Те задатке су такође подржале и побуњеничке, опозиционе снаге.

Од 19. марта, 2011. године, Рафали и Миражи 2000 са копна и поморска авијација Француске заједно су учествовали у операцији ваздухопловне интервенције у Либији у оквиру Резолуције 1973 Савета безбедности Уједињених нација, чији је био циљ је заштита цивила од снага пуковника Гадафија и примена забрањеног летења либијских авиона у зони изнад Либије. Од 22. марта 2011. године, интервенцију је подржавала 12. ловачка ескадрила са носача авиона Шарл де Гол.[54] Носач авиона је 6. априла ојачан још са још десетак „Рафала“ М. У оквиру француских снага ратног ваздухопловства, осам Рафала верзије C и B пресељени су у ваздухопловну базу Солензар (фр. Solenzara), на југу Француске, у близини града Порто. Ваздухопловна база је добила надимак „Рафалетовн“. Тако су „Рафали“ још ближе пришли Либији, посебно су то спровели са сицилијанском авио базом Сигонела, али само са припремом без реализације. До краја маја, одред „Рафала“ је направио око 2.200 часова лета и више од 1.500 операција пуњења са горивом у ваздуху.[6]

Одговорност како Рафала ратног ваздухопловства, тако и морнаричке авијације су биле извиђачке мисије над Либијом, у циљу контроле спровођења одлуке о забрани летења ваздухопловства Либије. Авиони су патролирали наорузани са ракетама ваздух-ваздух „Мика“, увек спремни да оборе прекршиоца забране летења од стране либијских авиона. Према информацијама француског Министарства одбране у тим операцијама је уништен један Г-2 галеб, југословенског порекла. Такође су превентивно уништавани сиријски системи противваздухопловне одбране. Да би се испунили услови и извршили задаци заштите становништва, према Резолуцији Савета безбедности УН, дејствовано је по Гадафијевим снагама на земљи са оружјем ваздух-земља. У оквиру тога оружја ваздух-земља, коришћене су прецизно навођене суперсоничне нуклеарне тактичке ракете, за доктрину „упозоравајућег дејства“ пре него што се употреби најјаче постојеће стратешко нуклеарно оружје, Аир-сол мојен порти (енгл. Armement Air-Sol Modulaire) (AASM). Такође, први пут је употребљена и крстареће ракете Скалп-EG. Према подацима фирме Дасо бомбе AASM се наводе и поуздано уништавају циљеве до раздаљина од 57 km, што представља нови рекорд. Због великих удаљености до циљева, често је „Рафал“ носио два спољна резервоара са горивом од по 2.000 литара. У зависности од мисије понекад је носио два или три резервоара горива
од по 1.250 литара.[55]

Војна интервенција у Исламској Држави[уреди]

У септембру 2014. године, француски авиони су почели са извиђачким летовима изнад Ирака као део међународног напора за борбу против милитантне Исламске Државе. Стационирање авијације је у Уједињеним Арапским Емиратима, а почетни задатак им је да идентификују позицију у подршци америчким ваздушним ударима. Већ 15. септембра Рафали су извршили прве задатке извиђања. Покренута су четири напада у близини северног ирачког града Зумар, када је уништена логистика и том приликом је убијено на десетине исламских екстремиста. Почетком октобра, извршена су још три напада, а број авиона је је у бази повећан.[56][57][58][59][60]

Корисници[уреди]

Застава Француске Француска
Укупно је 180 примерака уговорено, од планираних 286, са опцијом за још допунских 9.[61] Потврђено да ће бити испоручено око 150 примерака, до 2019. године.[62][63] До јула 2014. године, испоручена су 131 примерак.[64][h]
Vazd. znak.jpg
Ваздухопловство – 91 примерака
Mornar. znak.jpg
Авијација у ратној морнарици – 40 примерака.

Извоз[уреди]

До краја 2009. године, нису реализована настојања да се уговори извоз, без обзира што је цели политички и привредни систем државе ангажован на том питању. Чак су и Председници Републике Француске, у свим приликама обављања редовних државничких међународних послова, веома активни промотери преговора о извозу Рафала.

Упркос добрим извозним резултатима серије Миража и одабраним промотивним наступима и повољним условима, за Рафал нису реализоване никакве извозне поруџбине. Међутим, у јануару 2012. године, Марсел Дасо је ушао у ексклузивне завршне преговоре за 126 примерака авиона за индијску војску, након елиминисања Јурофајтер тајфуна, којем је понуђена цена била виша за 22-26%, остали конкуренти F-16 фајтинг фалкон, F/A-18 хорнет, JAS 39 грипен и МиГ-35, елиминисани су из техничких разлога.[65]

Потенцијални наручиоци[уреди]

Застава Индије Индија

Почетком 2012. године, било је веома близу да се потпише први уговор о извозу Рафала.[66] За 126 авиона да се обезбеди 12 милијарди долара за Индијско ратно ваздухопловство, као реализација програма MRCA. Сви првобитни конкуренти су били отпали. Томе је била доста допринела и тренутна политика и међународни односи.[67] После упоредних испитивања Рафала и Јурофајтер тајфуна, индијска влада је објавила 31. јануара 2012. године, да прихваћена француска понуда.[68] Отпочели су завршни ексклузивни преговори са француским произвођачима авиона, а ангажован је и министар одбране Жерар Лонге, у фебруару 2012. године, који је оптимистички изјавио да фирма има 80% шансе да добије уговор.[69] У марту 2012. године, индијска влада је обавестила свој парламент да ће износ за куповину Рафала износити 20 милијарди долара, а да ће преговори са француском фирмом бити завршени до средине 2013. године. Прва оперативна ескадрила, од 18 Рафала је планирана да буде оперативна у 2016. години.[70]

Flag of the United Arab Emirates.svg Уједињени Арапски Емирати

Уједињени Арапски Емирати и званично су отпочели преговоре 19. јуна 2009. године.[71] Званично су саопштили 16. новембра 2011. године, да се понуда Дасоа, сматра неконкурентна за замену својих Миража 2000, са 63 Рафала. У међувремену, 19. априла 2013. године, потписан је уговор са Локид Мартином за куповину 25 примерака F-16E/F блок 60,[72] стим да се замена авиона Мираж 2000 одлаже. БАЕ системс је објавио, 19. децембра 2013. године, да је Јурофајтер тајфуна искључен из даљих преговора, остављајући само Рафала у конкуренцији.[73]

Будући разговори[уреди]

Рафал на Боуржеу 2011. године.
Застава Канаде Канада

Дасо је понудио и Канади Рафале, пошто канадско Министарство одбране планира да набави 65 примерака савремених авиона. У јулу 2010. године, Канадска влада је најавила куповину 65 примерака америчких авиона F-35 лајтнинг II, ову намеру је критиковало неколико странака у опозицији, те су одговорни обећали да ће одустати од те намере. Крајем 2012. године, Влада је коначно разматрала тендер са аспекта укупних трошкова за F-35 лајтнинг II.[74]

Flag of Malaysia.svg Малезија

Рафал је, према Малезијским средствима информисања, на путу за нови уговор за 18 авиона, као замену својих МиГ-29Н. Малезијско ваздухопловство би у 2015. години требало да изврши избор између F/A-18E/F супер хорнета, Јурофајтер тајфуна и JAS 39 грипена. Међутим, Рафала тренутно фаворизују малезијске власти на основу својих оперативних способности.[75][76]

Flag of Qatar.svg Катар

Катар је такође започео техничку процену апликација, укључујући, поред Рафала, F-15 игла, F/A-18E/F супер хорнета, [[JAS 39 Грипен|JAS 39 грипена], F-35 лајтнинг II и Јурофајтер тајфуна, за набавку 24 до 36 примерака авиона. Коначну одлуку треба донети, али је још увек нема.[77]

Flag of Kuwait.svg Кувајт

Кувајт, попут Катара, чека одлуку Уједињених Арапских Емирата да би отпочео расправу о могућој куповини 18-22 примерака савремених авиона.[78]

Застава Пољске Пољска

Пољска предвиђа набавку 64 вишенаменска борбена авиона, до 2021. године, као део модернизације својих оружаних снага. Ови авиони ће заменити старе Сухој Су-17 и МиГ-29. Рафал је један од потенцијалних, као и сви његови традиционални такмичари, F-35 лајтнинг II, [[JAS 39 Грипен|JAS 39 грипена] (у својим верзијама Е и F),F/A-18E/F супер хорнет и најновија верзија Јурофајтер тајфуна.[79][80][81]

Застава Белгије Белгија

Белгија је покренута, почетком јуна 2014. године, захтев за понуде од пет произвођача да би заменили своје старе F-16 Фајтинг Фалкон. То ће бити реализовано куповином око 40 савремених борбених авиона. Међу кандидатима су Рафал, која има добре шансе. Поред својих карактеритика, има предност и традиција у сарадњи између француских и белгијских ваздушних снага, а као важна чињеница је и „индустријска компензација“, могу да се промовишу као филијала Дасо групације, SABCA је тренутно један од драгуља белгијске ваздухопловне индустрије. Међутим, неки тврде да су личне амбиције актуелног белгијског министра одбране, могу да превагну у корист F-35 лајтнинг II.[82]

Пропали разговори[уреди]

Застава Бразила Бразил
Рафал B заснован на извознм захтевима.

Бразил је отворио конкурс за набавку 36 авиона, 1. октобра 2008. године. У конкуренцији су били Рафал,F/A-18E/F супер хорнет,JAS 39 грипен, након повлачења Су-35. Рафал је био подржан од стране председника Луис Инасио Лула да Силве, након споразума са Французима, уз присуство смањења цене и укупног преноса технологије, укључујући и рачунарске кодове Рафала, што је срце његове „памети“, остали такмичари нису били вољни да одобре своје технологије.[83] Али Рафал је оштро критикован од стране Бразилске војске, наводећи да је сувише скуп и предимензионисан за потребе земље и повољнији им је JAS 39 грипен и F-18Е / F супер хорнет. Металопрерађивачи такође подржавају шведски пројекат, рекавши да ће створити 5.000 до 6.000 директних нових радних места у Бразилу, са тим избором. Међутим, избор Рафала од стране Индије мења положај Бразила. Коначно, 18. децембра 2013. године, бразилско Министарство одбране најављује да ће остати при опредељењу за JAS 39 грипен. То је још један корак уназад за француског произвођача авиона да отпадају велике наде за раализацију овог уговора.[84][85][86]

Застава Јужне Кореје Јужна Кореја

Јужна Кореја је коначно изабрала авион F-15 игл, у априлу 2002. године.[87]

Flag of the United Arab Emirates.svg Уједињени Арапски Емирати

Уједињени Арапски Емирати су, у 1999. години, коначно изабрали прилагођену ултра софистицирану верзију F-16 (Блок 60).[88]

Застава Марока Мароко

Мароко је, у октобру 2007. године, коначно купио F-16.[89][i]

Холандија Холандија

Холандија, на крају се придружила програму F-35 лајтнинг II.

Flag of Singapore.svg Сингапур

Сингапур се, у августу 2005. године, такође одлучио за F-35 лајтнинг II, елиминишући Рафала у последњем тренутку, иако је изгледало да фаворит за коначан избор.

Застава Швајцарске Швајцарска

Швајцарска се определила, 30. новембра 2011. године, за JAS 39 грипена (на рачун Рафала и Јурофајтер тајфуна), по програму делимичне замене постојеће флоте F-5Е тигар II.[90][91]

Након те најаве, швајцарске новине Ле Матин су објавиле документ ваздухопловства, у новембру 2009. године, да је Рафал био њихов фаворит, а избор Грипена, од стране владе, је сматран гори од Рафала, посебно за полицијске мисије из ваздуха, али да је њихов избор и F/A-18C хорнет. Носивост Рафала је 15.000 kg, више од максималне тежине Грипена NG (16.500 kg), при полетању.[92]

Међутим, 18. маја 2014. године, швајцарски гласачи су одбацили план финансирања за куповину 22 Грипена у износу од 3.126 милијарде швајцарских франака.[93]

Удеси[уреди]

  • Рафал B № 316, полетео је из BA 113 Сен Дизиер (фр. Saint-Dizier) (Француска) и срушио се у шумовитој области општине Неувиц (фр. Neuvic) (Француска), између 18 и 20 часова 6. децембра 2007. године, за време тренажног лета. Авион је припадао Ловачкој ескадрили 1 / 7 Провенце100 (фр. Provence). је Рафал двосед, летео је на висини од 4.000 m и нестао је с екрана радара на висини од 1.500 m. У авиону је био само један пилот, који се није катапултирао и погинуо је. Рафал B је летео без оружја и то ноћу по кишном времену. Први резултати истраге удеса сугеришу губитак просторне оријентацију пилота.[94]
  • Рафал М № 16, из 12. ловачке ескадриле, у поморској ваздухопловној бази је 22. маја 2008. године, по кишном времену погрешно је ишао на слетање. При слетању је био „дугачак“ и са нагибом. Авион се разбио, а пилот се безбедно катапултирао. Авион је убрзо поправљен и враћен у оперативну употребу. Удес је настао услед грешке особља.[95]
  • Два авиона француске морнарице Рафал М, 24. септембра 2009. године, у повраку на носач авиона „Шарл де Гол“, сударили су се у ваздуху око 30 километара од града Перпињан (фр. Perpignan) у југозападној Француској. Један пробни пилот, идентификован као капетан фрегате Френсис Дуфлот, погинуо је у овој несрећи, док се други успешно спасао.[96][97]
  • Рафал М № 18, са носача „Шарл де Гол“ 12. ловачке ескадриле, пао је у Арапско море, 28. новембра 2010. године. Овај авион је био подршка савезничким операцијама у Авганистану. Пилот се катапултирао и безбедно је враћен са хеликоптером. У каснијим извештајима, речено је да су мотори остали без горива, пошто је пилот погрешио у руковању са горивним системом.[98][99]
  • У раним поподневним часовима 2. јула 2012. године, за време тренаже борбе са америчким F-18, изнан шпанске обале Медитерана, Рафал М № 24 12. флотиле поморске авијације, срушио се. француски пилот се катапултирао, пребачен је америчким хеликоптером на француски носач авиона „Шарл де Гол“, где је збринут од стране медицинског особља.[100]

Напомене[уреди]

  1. ^ Принцип везивања развоја авиона са два и с једним мотором је био планиран и у програму Рафал. Развој Југословенског једномоторног Новог авиона се временски одвијао иза Рафала, на бази преноса француске технологије. Технолошка подршка, на бази Рафала, је била условљена са ангажовањем француске ваздухопловне индустрије на његовој производњи и извозу. На тај начин је био планиран извоз технологије Рафала и кроз реализацију извоза једномоторног Новог авиона. Програм Новог авиона ће касније, због распада Југославије, бити прекинут. На тај начин је простор на тржишту и потребу са једномоторним авионом те категорије, потпуно самостално заузео шведски JAS 39 Грипен.[7][8]
  2. ^ Рафал M 01 је транспортован у САД, у Њу Џерзи, у морнарички полигон за испитивање палубних авиона. Такав упоредив објекат не постоји у Европи, за испитивање полетања морнаричких авиона с катапултом. Тада је Рафал M 01 испитан на катапулту за иницијално убрзање у полетању, а уједно је тада и први пут слетео на носач авиона Фош (фр. FOCH), у априлу 1993.
  3. ^ Подаци о трошковима и ценама, у појединим изворима се међусобно доста разликују. Негде је цена постављена само за авион, а на другим местима са борбеним комплетом оружја. У трошковима развоја није јасно одвојено на шта се односи, да ли је на пример у питању и развој намењеног наоружања? Према томе, податке о трошковима треба прихватати условно и само као оријентацију.
  4. ^ Тај мотор је био подешен и за једномоторни авион, под ознаком М88Y, намењен за »YU« Нови авион. Ознака »y« је означавала државу носиоца развоја авиона. М88Y се разликовао од Рафалових мотора М88-2 у опремању с агрегатима, на основу прописа и разлика у захтевима, за једномоторни и двомоторни авион.[21][8]
  5. ^ Захваљујући начину интеграције сензора и увезаности Рафала са системом AWACS и са Линком 16, може се открити и уништити циљ и без укључења радара и без чињења електромагнетног одраза. То је демонстрирано 11. јуна 2007. године. На спектакуларан начин је Рафал гађао мету у ваздушном простору, која је била иза њега, без учешћа сопственог радара, захваљујући подацима добијеним преко Линка 16, од других авиона. Мета је уништена са ракетом Мика са активним радарским самонавођењем и са управљањем вектором потиска, тако да је иста после лансирања врло брзо променила правац за око 180°, пресрела је и уништила циљ, који се појавио из задње полусфере Рафала.
  6. ^ Јединична извозна цена, садржи трошкове производње и део развоја, без пореза на извозни промет. [43]
  7. ^ Код морнаричких авиона је заступљен принцип склапања крила, због стационирања у релативно малом простору на броду носачу. Традиција је код Француза различита. Сви њихови морнарички авиони су индентичног пројекта крила, као и они у ваздухопловним снагама.
  8. ^ Велика финансијска улагања у развој нових технологија, интегрисаних у авион Рафал, развој самог авиона, његове опреме и наоружања, може се једино повратити са већом серијском производњом. То се свакако не може одговарајуће реализовати само са количинама нарученим за француско ваздухопловство и морнарицу. Из тих разлога се чине велики напори за проналажење партнера за извоз Рафала, кроз подмиривање потреба и других земаља са таквим авионом и обезбеђење расподеле средстава уложена у развој, на већи број серијски произведених јединица.[6]
  9. ^ Колико је америчка војна и дипломатска моћ је успела и у Војном извозу, толико, продаја од 12 до 18 авиона Рафал у Мароко, иако је изгледала сигурна, пошто делимично финансира Саудијска Арабија, није успела због недостатка координације између DGA с једне стране, Дасоа с друге и Генералштаба француске авијације.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Omnirole dès l'origine“ (на ((fr))). wayback.archive. Приступљено 26. 9. 2014.. „Omnirole dès l'origine“ 
  2. ^ „Essais réussis pour un Rafale « très lourdement armé »“ (на ((en))). opex360.. 23-01-2014. Приступљено 8. 10. 2014.. „Essais réussis pour un Rafale « très lourdement armé »“ 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и „RAFALE ORIGINS“ (на ((en))). airvectors.. 01 mar 14 Приступљено 26. 9. 2014.. „RAFALE ORIGINS“ 
  4. ^ а б в г д ђ е „Rafale Multirole Combat Fighter, France“ (на ((en))). airforce-technology. Приступљено 26. 9. 2014.. „Rafale Multirole Combat Fighter, France“ 
  5. ^ а б в г д ђ е ж „Rafale“ (на ((ru))). airwar. Приступљено 26. 9. 2014.. „Rafale“ 
  6. ^ а б в г д Craig Hoyle (14 Jun 2011.). „France's Rafale fighter proves its 'omnirole' skills“ (на ((en))). wayback.archive. Приступљено 26. 9. 2014.. „France's Rafale fighter proves its 'omnirole' skills“ 
  7. ^ Krila Armije, 27 decembar 1989.g., "nas intervju", pp. 7, General armije Jean Fleury nacelnik generalstaba RV Republike Francuske prilikom posete RV i PVO SFRJ, Rodoljub Matovic
  8. ^ а б INTERAVIA 1/1988.g. intervju Predsednika (vlasnika) firme, Serge Dassault
  9. ^ а б „Rafale M“ (на ((en))). deagel. Приступљено 26. 9. 2014.. „Rafale M“ 
  10. ^ а б „HISTORIQUE“ (на ((en))). archive.wikiwix. Приступљено 26. 9. 2014.. „HISTORIQUE“ 
  11. ^ „Projet de loi de finances pour 2009 : Défense - Equipement des forces“ (на ((fr))). senat. Приступљено 28. 9. 2014.. „Projet de loi de finances pour 2009 : Défense - Equipement des forces“ 
  12. ^ PAR M. Jérôme RIVIÈRE (2006). „DÉFENSE ÉQUIPEMENT DES FORCES“ (на ((fr))). assemblee-nationale. Приступљено 28. 9. 2014.. „DÉFENSE ÉQUIPEMENT DES FORCES“ 
  13. ^ „Le maintien en condition opérationnelle des matériels des armées“ (на ((fr))) (pdf). archive.wikiwix.. DÉCEMBRE 2004. Приступљено 28. 9. 2014.. „Le maintien en condition opérationnelle des matériels des armées“ 
  14. ^ а б „RAFALE“ (на ((en))). wayback.archive.. June 12th, 2005. Приступљено 29. 9. 2014.. „RAFALE“ 
  15. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ „Rafale's mini encyclopedia.“ (на ((en))). indiandefence.. Mar 6, 2012. Приступљено 3. 10. 2014.. „Rafale's mini encyclopedia.“ 
  16. ^ а б „RAFALE INTERNATIONAL“ (на ((en))). archive. Приступљено 28. 9. 2014.. „RAFALE INTERNATIONAL“ 
  17. ^ „Wings ofchange“ (на ((en))). flightglobal.. 9 Jun 1999. Приступљено 29. 9. 2014.. „Wings ofchange“ 
  18. ^ а б в „Structure et aérodynamique“ (на ((fr))). tpe-rafale.e-monsite. Приступљено 2. 10. 2014.. „Structure et aérodynamique“ 
  19. ^ „Composite for the RAFALE“ (на ((en))) (pdf). dassaultfalcon.. pp. 9 Приступљено 28. 9. 2014.. „Composite for the RAFALE“ 
  20. ^ „Les composites dans l'aéronautique“ (на ((fr))) (pdf). uimm3340.. 2007. Приступљено 29. 9. 2014.. „Les composites dans l'aéronautique“ 
  21. ^ Krila Armije, 27 decembar 1989.g., "nas intervju", pp. 7, General armije Jean Fleury nacelnik generalstaba RV Republike Francuske prilikom posete RV i PVO SFRJ, Rodoljub Matovic
  22. ^ Desclaux, Jacques and Jacques Serre (2003). M88 – 2 E4: Advanced New Gengeration Engine for Rafale Multirole Fighter. AIAA/ICAS International Air and Space Symposium and Exposition: The Next 100 Years. 14–17 July 2003, Dayton, Ohio. AIAA 2003-2610.
  23. ^ „M88-2 Rafale“ (на ((en))). safran-group. Приступљено 29. 9. 2014.. „M88-2 Rafale“ 
  24. ^ „M88“ (на ((en))) Приступљено 29. 9. 2014.. „M88“ 
  25. ^ „M88 engines by Snecma (Safran): delivering full operability for the Rafale“ (на ((en))). lebourget.safran-group. Приступљено 29. 9. 2014.. „M88 engines by Snecma (Safran)“ 
  26. ^ а б в г д ђ е ж „RAFALE DESCRIBED“ (на ((en))). airvectors.. 01 mar 14 Приступљено 30. 9. 2014.. „RAFALE DESCRIBED“ 
  27. ^ „MK16 EJECTION SEAT RANGE“ (на ((en))). martin-baker. Приступљено 30. 9. 2014.. „MK16 EJECTION SEAT RANGE“ 
  28. ^ Peter Collins (9 Nov 2009.). „Dassault Rafale - Rampant Rafale“ (на ((en))). wayback.archive. Приступљено 30. 9. 2014.. „Dassault Rafale - Rampant Rafale“ 
  29. ^ „Where is MIL-STD-1553?“ (на ((en))). milstd1553. Приступљено 30. 9. 2014.. „Where is MIL-STD-1553?“ 
  30. ^ „VOICE MAGICS“ (на ((en))) (pdf). dassault-aviation. Приступљено 4. 10. 2014.. „VOICE MAGICS“ 
  31. ^ „RBE2 / AESA - “Active Electronically Scanned Array” radar“ (на ((en))). dassault-aviation. Приступљено 1. 10. 2014.. „RBE2 / AESA - “Active Electronically Scanned Array” radar“ 
  32. ^ „Why RBE2 aesa radar was the safest bet for india in MMRCA evaluations“ (на ((en))). indiandefence.. Aug 14, 2014. Приступљено 1. 10. 2014.. „Why RBE2 aesa radar was the safest bet for india in MMRCA evaluations“ 
  33. ^ „Enter the AESA and the METEOR“ (на ((en))) (pdf). wayback.archive.. 3. November 2011. Приступљено 1. 10. 2014.. „Enter the AESA and the METEOR“ 
  34. ^ Craig Hoyle (10 Jun 2009.). „PARIS AIR SHOW: Rafale's fighting chance“ (на ((en))). wayback.archive. Приступљено 1. 10. 2014.. „Rafale's fighting chance“ 
  35. ^ а б „A wide range of smart and discrete sensors“ (на ((en))). dassault-aviation. Приступљено 2. 10. 2014.. „A wide range of smart and discrete sensors“ 
  36. ^ „Operational requirement“ (на ((en))) (pdf). mbda-systems. Приступљено 1. 10. 2014.. „Operational requirement“ 
  37. ^ „The sheer power of multisensor data fusion“ (на ((en))). dassault-aviation. Приступљено 2. 10. 2014.. „The sheer power of multisensor data fusion“ 
  38. ^ „in action Dassault Aviation uses bullx to boost computer ...“ (на ((en))) (pdf). bull. Приступљено 2. 10. 2014.. „Dassault Aviation computer“ 
  39. ^ „Exemples de traduction provenant de sources externes pour « commandes vol électriques ».“ (на ((fr))). linguee. Приступљено 2. 10. 2014.. „commandes vol électriques“ 
  40. ^ а б в г „Rafale, Dassault-Breguet“ (на ((en))). fighter-planes. Приступљено 2. 10. 2014.. „Rafale, Dassault-Breguet“ 
  41. ^ а б Prashanth G N (Feb 12, 2011.). „French Rafale is best at dogfight“ (на ((en))). wayback.archive. Приступљено 26. 9. 2014.. „French Rafale is best at dogfight“ 
  42. ^ а б в г д ђ е „Rafale FAS“ (на ((en))). fas. Приступљено 2. 10. 2014.. „Rafale FAS“ 
  43. ^ „Програм Рафал“ Приступљено 9. 12. 2009.. 
  44. ^ „Conformal Fuel Tanks“ (на ((en))) (pdf). dassault-aviation. Приступљено 3. 10. 2014.. „Conformal Fuel Tanks“ 
  45. ^ „CHASSEUR MULTIRÔLE EMBARQUÉ, BIRÉACTEUR, MONOPLACE ET BIPLACE“ (на ((fr))). archive.wikiwix. Приступљено 3. 10. 2014.. „CHASSEUR MULTIRÔLE EMBARQUÉ, BIRÉACTEUR, MONOPLACE ET BIPLACE“ 
  46. ^ „RAFALE deployment history“ (на ((en))). dassault-aviation. Приступљено 4. 10. 2014.. „RAFALE deployment history“ 
  47. ^ „Premiers essais prometteurs avec le Rafale A“ (на ((fr))). wayback.archive. Приступљено 4. 10. 2014.. „Premiers essais prometteurs avec le Rafale A“ 
  48. ^ „Dassault Rafale B“ (на ((ru))). aviadejavu. Приступљено 4. 10. 2014.. „Dassault Rafale B“ 
  49. ^ „De l'ACM au Rafale M/N“ (на ((fr))). wayback.archive. Приступљено 4. 10. 2014.. „De l'ACM au Rafale M/N“ 
  50. ^ „Un projet mort-né : le Rafale N“ (на ((fr))). wayback.archive. Приступљено 4. 10. 2014.. „Un projet mort-né : le Rafale N“ 
  51. ^ „The Rafale omnirole fighte“ (на ((en))) (pdf). dassault-aviation. Приступљено 4. 10. 2014.. „The Rafale omnirole fighte“ 
  52. ^ „Počela vojna intervencija u Libiji“ (на ((sr))). rtv.rs. 19. mart 2011. Приступљено 4. 10. 2014.. „Počela vojna intervencija u Libiji“ 
  53. ^ „Libyen-Konflikt: Westen schickt Kampfjets gegen Gaddafi-Regime“ (на ((de))). spiegel. 19.03.2011. Приступљено 4. 10. 2014.. „Libyen-Konflikt“ 
  54. ^ „Toute la puissance de feu du Charles-de-Gaulle déployée au large de la Libye“ (на ((fr))). lexpress.. 20/03/2011. Приступљено 5. 10. 2014.. „Toute la puissance de feu du Charles-de-Gaulle déployée au large de la Libye“ 
  55. ^ „Westlicher Libyen-Einsatz: Das Bombengeschäft“ (на ((de))). spiegel.. 25.03.2011. Приступљено 5. 10. 2014.. „Westlicher Libyen-Einsatz: Das Bombengeschäft“ 
  56. ^ „Premiers vols français de reconnaissance en Irak“ (на ((fr))). lefigaro.. 15/09/2014 Приступљено 5. 10. 2014.. „Premiers vols français de reconnaissance en Irak“ 
  57. ^ Gareth Jennings (19 September 2014). „French Rafale jets strike IS in Iraq“ (на ((en))). janes. Приступљено 5. 10. 2014.. „French Rafale jets strike IS in Iraq“ 
  58. ^ „France strikes IS depot in Iraq“ (на ((en))). militarytimes.. Sep. 19, 2014. Приступљено 5. 10. 2014.. „France strikes IS depot in Iraq“ 
  59. ^ AGENCE FRANCE-PRESSE (Oct. 1, 2014.). „France To Deploy More Fighter Jets, Warship in Islamic State Fight“ (на ((en))). defensenews. Приступљено 5. 10. 2014.. „France To Deploy More Fighter Jets, Warship in Islamic State Fight“ 
  60. ^ „Derniers articles“ (на ((fr))). defense.gouv.. 03/10/2014. Приступљено 5. 10. 2014.. „Derniers articles“ 
  61. ^ Defense Industry Daily staff (Jan 12, 2014.). „France’s Rafale Fighters to get F3R Upgrades, PDL-NG pods“ (на ((en))). archive. Приступљено 5. 10. 2014.. „France’s Rafale Fighters to get F3R Upgrades, PDL-NG pods“ 
  62. ^ PATRICK RAHIR (Aug. 2, 2013.). „France To Cut Rafale Order; Betting on Exports“ (на ((en))). defensenews. Приступљено 5. 10. 2014.. „France To Cut Rafale Order; Betting on Exports“ 
  63. ^ Reuters (2. 8. 2013.). „France To Make Military Personnel Cuts“ (на ((en))). archive. aviationweek. Приступљено 5. 10. 2014.. „France To Make Military Personnel Cuts“ 
  64. ^ „2014 first half-year results“ (на ((en))) (pdf). dassault-aviation.. 25 July 2014. Приступљено 5. 10. 2014.. „2014 first half-year results“ 
  65. ^ „Inde : le Rafale était 15 à 20% moins cher que l'Eurofighter“ (на ((en))). marianne. Приступљено 5. 10. 2014.. „Inde : le Rafale était 15 à 20% moins cher que l'Eurofighter“ 
  66. ^ „Rafale : Dassault en négociation exclusive avec l'Inde“ (на ((fr))). lesechos.. 31/01/12 Приступљено 5. 10. 2014.. „Rafale : Dassault en négociation exclusive avec l'Inde“ 
  67. ^ „Govt shortlists Eurofighter, Rafale for fighter jets: Sources“ (на ((en))). ndtv.. 27. 4. 2011.. Приступљено 5. 10. 2014.. „Govt shortlists Eurofighter, Rafale for fighter jets: Sources“ 
  68. ^ „Dassault retenu pour vendre 126 Rafale à l’Inde“ (на ((fr))). bourse.lefigaro.. 31/01/2012 Приступљено 5. 10. 2014.. „Dassault retenu pour vendre 126 Rafale à l’Inde“ 
  69. ^ „Rafale: 80% de chance de signature“ (на ((fr))). lefigaro.. 01/02/2012. Приступљено 5. 10. 2014.. „Rafale: 80% de chance de signature“ 
  70. ^ „L’Inde pourrait commander plus de Rafale que prévu“ (на ((en))). 17-01-2013. Приступљено 5. 10. 2014.. „L’Inde pourrait commander plus de Rafale que prévu“ 
  71. ^ „UAE submits technical specifications for Rafale to France“. wam. Приступљено 6. 10. 2014.. „UAE submits technical specifications for Rafale to France“ 
  72. ^ „Les Émirats préfèrent le F-16 au Rafale“ (на ((fr))). air-cosmos. Приступљено 6. 10. 2014.. „Les Émirats préfèrent le F-16 au Rafale“ 
  73. ^ Michel Cabirol (19/12/2013.). „L'Eurofighter de BAE Systems prend une claque aux Emirats Arabes Unis“ (на ((fr))). latribune. Приступљено 6. 10. 2014.. „L'Eurofighter de BAE Systems prend une claque aux Emirats Arabes Unis“ 
  74. ^ „Rafale : le rêve canadien de Dassault“ (на ((fr))). air-cosmos.. 03/10/2014 Приступљено 6. 10. 2014.. „Rafale : le rêve canadien de Dassault“ 
  75. ^ „Rafale na mostra LIMA 2013 da Malásia: ‘o melhor avião do mundo’“ (на ((pt))). aereo.jor. Приступљено 6. 10. 2014.. „Rafale na mostra LIMA 2013 da Malásia: ‘o melhor avião do mundo’“ 
  76. ^ „Archived News (28/03/2013) : Rafale Wows Crowd At LIMA“ (на ((en))). bernama. Приступљено 6. 10. 2014.. „Archived News (28/03/2013) : Rafale Wows Crowd At LIMA“ 
  77. ^ „Qatar Targets 2012 for its Fighter Decision“ (на ((en))). defence.. Nov 9, 2010. Приступљено 6. 10. 2014.. „Qatar Targets 2012 for its Fighter Decision“ 
  78. ^ „Le Qatar et le Koweit intéressés par le Rafale“ (на ((fr))). usinenouvelle.. 09 janvier 2012. Приступљено 6. 10. 2014.. „Le Qatar et le Koweit intéressés par le Rafale“ 
  79. ^ „Poland about to buy 64 fifth generation fighter jets. But F-35s seem to be unaffordable“ (на ((en))). theaviationist.. Feb 23 2014. Приступљено 5. 10. 2014.. „Poland about to buy 64 fifth generation fighter jets. But F-35s seem to be unaffordable“ 
  80. ^ Jacek Siminski. „Poland to procure 64 Multi-Role jet fighters starting delivery in 2021.“ (на ((en))). airrecognition. Приступљено 5. 10. 2014.. „Poland to procure 64 Multi-Role jet fighters starting delivery in 2021.“ 
  81. ^ „Polskie F-35 od 2021?“ (на ((en))). altair.. 21 lutego 2014. Приступљено 5. 10. 2014.. „Polskie F-35 od 2021?“ 
  82. ^ Michel Cabirol (24/03/2014.). „Pourquoi le ministre de la Défense belge veut le F-35 et pas le Rafale“ (на ((fr))). latribune. Приступљено 5. 10. 2014.. „Pourquoi le ministre de la Défense belge veut le F-35 et pas le Rafale“ 
  83. ^ „Após redução de preço, Lula e Jobim teriam escolhido Rafale“ (на ((pt))). noticias.terra.. 2010. Приступљено 7. 10. 2014.. „Após redução de preço, Lula e Jobim teriam escolhido Rafale“ 
  84. ^ „Rafale au Brésil : Dassault devra encore attendre“ (на ((fr))). latribune.. 07/09/2010. Приступљено 7. 10. 2014.. „Rafale au Brésil : Dassault devra encore attendre“ 
  85. ^ „Après l'Inde, le Brésil pourrait choisir le Rafale de Dassault“ (на ((fr))). challenges.. Après l'Inde, le Brésil pourrait choisir le Rafale de Dassault Приступљено 7. 10. 2014.. „Après l'Inde, le Brésil pourrait choisir le Rafale de Dassault“ 
  86. ^ „Au Brésil, Hollande plaidera pour le Rafale, l'avion invendable, le mardi 12 décembre 2013“ (на ((fr))). lemonde. Приступљено 7. 10. 2014.. „Au Brésil, Hollande plaidera pour le Rafale, l'avion invendable, le mardi 12 décembre 2013“ 
  87. ^ „Défaite politique pour le Rafale“ (на ((fr))). usinenouvelle.. 19 avril 2002. Приступљено 7. 10. 2014.. „Défaite politique pour le Rafale“ 
  88. ^ Defense Industry Daily staff (Jan 26, 2014.). „Top Falcons: The UAE’s F-16 Block 60/61 Fighters“ (на ((en))). defenseindustrydaily. Приступљено 7. 10. 2014.. „Top Falcons: The UAE’s F-16 Block 60/61 Fighters“ 
  89. ^ Sophia Akhmisse (06/05/2013.). „Le Maroc échauffe ses F16“ (на ((fr))). le360. Приступљено 7. 10. 2014.. „Le Maroc échauffe ses F16“ 
  90. ^ „Le Conseil fédéral décide d’acquérir 22 Gripen“ (на ((fr))). vbs.admin.. 30.11.2011. Приступљено 7. 10. 2014.. „Le Conseil fédéral décide d’acquérir 22 Gripen“ 
  91. ^ „Rafale : Dassault fait une contreproposition au Parlement suisse“ (на ((fr))). lepoint.. 29/01/2012 Приступљено 7. 10. 2014.. „Rafale : Dassault fait une contreproposition au Parlement suisse“ 
  92. ^ „En Suisse, les militaires considèrent que le Gripen est incapable de remplir les missions prévues“ (на ((fr))). marianne. Приступљено 7. 10. 2014.. „En Suisse, les militaires considèrent que le Gripen est incapable de remplir les missions prévues“ 
  93. ^ „C'est non! L'avion Gripen ne volera pas en Suisse“ (на ((fr))). lematin.. 18.05.2014 Приступљено 7. 10. 2014.. „C'est non! L'avion Gripen ne volera pas en Suisse“ 
  94. ^ „Le crash du Rafale dû à un problème humain“ (на ((fr))). lefigaro.. 11/01/2008. Приступљено 7. 10. 2014.. „Le crash du Rafale dû à un problème humain“ 
  95. ^ „Un Rafale sort de piste dans le Morbihan“ (на ((fr))). lepoint.. 22/05/2008. Приступљено 7. 10. 2014.. „Un Rafale sort de piste dans le Morbihan“ 
  96. ^ Craig Hoyle (1 Oct 2009.). „French navy locates pilot's body with crashed Rafale“ (на ((en))). flightglobal. Приступљено 7. 10. 2014.. „French navy locates pilot's body with crashed Rafale“ 
  97. ^ „Deux Rafale se sont abîmés en Méditerranée“ (на ((fr))). lemonde.. 24.09.2009. Приступљено 7. 10. 2014.. „Deux Rafale se sont abîmés en Méditerranée“ 
  98. ^ „Comment un Rafale s'est abîmé en mer“ (на ((fr))). europe1.. 02 décembre 2010. Приступљено 7. 10. 2014.. „Comment un Rafale s'est abîmé en mer“ 
  99. ^ „Accident de Rafale au large du Pakistan“ (на ((fr))). latribune.. 28/11/2010. Приступљено 7. 10. 2014.. „Accident de Rafale au large du Pakistan“ 
  100. ^ „Méditerranée. Crash d’un Rafale de Landivisiau, le pilote s’éjecte“ (на ((fr))). ouest-france.. 02 Juillet 2012. Приступљено 7. 10. 2014.. „Méditerranée. Crash d’un Rafale de Landivisiau, le pilote s’éjecte“ 

Коришћена издања[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Сјајни чланак Чланак Рафал (авион) је пример међу сјајним чланцима.
Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.