Рачунарски хардвер

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рачунарски хардвер је скуп физичких елемената који чине један рачунарски систем. Рачунарски хардвер се односи на делове рачунара као што су монитор, миш, тастатура, чврсти диск, кућиште (системска јединица) - матична плоча, процесор, графичка картица, звучна картица, меморија, чипови итд. Тј све што се физички може опипати. Супротно томе је софтвер који се састоји из функција које се складиште на хардверским компонентама.[1] Софтвер је скуп инструкција које су читљиве за машину и које управљају процесором и операцијама које он обавља. Комбинација хардвера и софтвера је оно што чини рачунар употребљивим за корисника.

Историја[уреди]

Први уређаји који су се бавили прорачунима били су једноставни уређаји попут Абакуса. Потом су дошли сложенији уређаји који су могли да обавлјају само једну рачунску операцију попут уређаја Астролабе. Аналогни рачунари су коришћени за теже прорачуне, попут оних за израду балистичких таблица.

Фон Нојманова архитектура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Von Neumann architecture
Фон Нојманова архитектура.

Шаблон за све данашње рачунаре је Фон Нојманова архитектура, осмишљена 1945. од стране овог Мађарског математичара. Ова архитектура описује електронски дигитални рачунар са процесорском јединицом која се састоји од аритметичко-логичке јединице и процесорских регистара, контролне јединице која садржи упутства за регистар и програмски бројач, меморије за сладиштење података и инструкција, спољну меморију и улазно-излазни механизам.[2]

Различити системи[уреди]

Постоји више различитих типова рачунарских система у данашњем времену.

Персонални(лични) рачунари[уреди]

Компоненте унутар кућишта.

Персонални рачунар један је од најчешћих типова рачунара због своје разноврсности и релативно ниске цене. Лаптоп рачунари су генерално слични овим рачунарима, иако користе компоненте мањих величина.

Рачунарско кућиште[уреди]

Рачунарско кућиште се може посматрати као пластича или метална кутија у коју су смештене компоненте рачунара. Кућишта су обично довољно мала да могу стати испод радног стола. Лаптоп рачунари су у преклоп форми, могу се лакше спаковати и пренети и имају интегрисан монитор.

Јединица напајања[уреди]

Јединица напајања конвертује неизменичну струју у нисконапонску струју та унутрашње компоненте рачунара. Лаптоп рачунари су способни да раде са уграђеним батеријама, углавном на период од неколико сати.[3]

Матична плоча[уреди]

Матична плоча је главна компонента унутар кућишта. То је велика правоугаона плоча са интегрисаним колом који повезује друге делове рачунара, укључујући процесор, радну меморију, оптичке дискове, као и све друге периферне уређаје повезане преко слотова. Компоненте директно повезане на матичну плочу су :

  • Процесор - обавља већину прорачуна који омогућавају да рачунар функционише, понекад се назива мозак рачунара, обично има вентилатор који га хлади.
  • Чипсет - који обухвата северни и јужни мост, посредује у комуникацији између процесора и осталих компоненти система, укључујући меморију.
  • Радна меморија - сладишти код и податке којима активно приступа процесор.
  • Меморија само за читање - складишти БИОС који се активира када се рачунар стартује, овај процес назива се бутовање.

Картице за проширење[уреди]

Картица за проширење је штампана плоча која може да се убаци у слот матичне плоче у циљу додавања функционалности рачунарском систему.

Уређаји за складиштење[уреди]

Складиште рачунарских података, често називано складиштем или меморијом, односи се на рачунарске компоненте за снимање дигиталних података. Складиште података је језгро функција и основна компонента рачунара.

Фиксни медији

Подаци се чувају од стране рачунара користећи разне медије. Чврсти дискови се могу наћи у практично свим старијим рачунарима због свог великог капацитета и ниске цене. Али полу-чврсти дискови су бржи и снажнији али тренутно скупљи од чврстих дискова зато се могу понекад наћи у неким скупљим конфигурацијама.

Преносиви медији

Користе се за пренос података између рачунара, у ову групу спадају УСБ флеш дискови и оптички дискови. Њихова корисност завити од тога да ли су читљиви на другим уређајима.

Улазно-излазне јединице[уреди]

Ове јединице су обично смештене споља. Направљене су тако да одговарају многим стандардима и различитим рачунарима и произвођачима.

Улазни уређаји

Улазни уређају омогућавају кориснику да унесе информацију или инструкцију у систем. Већина персоналних рачунара за ову намену има тастатуру и миша. Остали улазни уређаји могу бити камера, џојстик и слични.

Излазни уређаји

Излазни уређаји приказују информације у читљивом облику за човека. Такви уређаји могу да буду штампачи, звучници, монитори и слично.

Мејнфрејм рачунари[уреди]

An IBM System z9 mainframe

Ово су велики рачунари који обично заузимају и целу собу и коштају више хиљада пута него персонални рачунари. Они су дизајнирани да обаљају велики број прорачуна у секунди. Користе се за велика предузећа, компаније, научне сврхе и слично.

Суперрачунари[уреди]

Суперрачунари су слични мајнфрејм рачунарима, али намењени изузетно тешким рачунарским захтевима. Од новембра 2013. године званично најбржи рачунар на свету је Тианхе-2, у Кини.[4]

References[уреди]

  1. ^ „^ Parts of computer“. Microsoft. Retrieved 5 December 2013. 
  2. ^ von Neumann, John (1945). First Draft of a Report on the EDVAC. 
  3. ^ „How long should a laptop battery last?“. Computer Hope Приступљено 9. 12. 2013.. 
  4. ^ Alba, Davey. „China's Tianhe-2 Caps Top 10 Supercomputers“. IEEE Приступљено 9. 12. 2013..