Рашка област
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
„Рашка“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Рашка (вишезначна одредница).
Рашка Област или Рашка као цела pегија je географски простор у коме се зачела српска државна идеја и настала прва српска државна организација под кнезом Властимиром (9. век), а који је све до почетка двадесетог века, а умногоме и касније, у европској литератури био познат под именом „Рашка“ или „Стара Рашка“. Један већи део Рашке на српској тереторији (без Црне Горе) је Рашка област. Други део је у Црној Гори.
Садржај |
Границе [уреди]
У ужем смислу, појам Рашке се односи на слив средњег Ибра и сливове његових левих притока Рашке и Студенице. У ширем смислу, појам Рашке се односи на цело подручје југозападне Србије, које је у средњем веку припадало Рашкој држави.
Историја [уреди]
У Расу, српској престоници, на чијим темељима данас лежи Нови Пазар, столовао је велики жупан Стефан Немања, где му се и родио најмлађи син Растко (Свети Сава). За време Османског царства, Рашка (у ужем смислу) се налазила у склопу Новопазарског санџака, за чију територију се данас користи назив Санџак. Географски гледано, Рашка (у ужем смислу) је део Санџака. Са почетком српске националне револуције 1804. године и са формирањем два српска државотворна језгра – у Шумадији и у Старој Црној Гори, Стара Рашка добила је важну улогу пре свега у повезивању Србије и Црне Горе. У новим геополитичким околностима Рашка област има исти, ако не и већи значај као и пре два века.
Рашка и Санџак [уреди]
Данашњи Санџак обухвата део подручја бившег Новопазарског санџака, а Рашка област (у ужем смислу) је део те територије. Осим Рашке, Санџак се састоји још и од јужних делова Старог Влаха и делова Старе Херцеговине (Пљевља).
