Рађевина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Поглед на Крупањ, највеће насеље у Рађевини

Рађевина је област у северозападној Србији између планина Влашића, Цера, Јагодње и Соколских планина. Долином Јадра повезана је са Мачвом и Панонском низијом, а заједно са Азбуковицом чини Горње Подриње. То је претежно брдско-планински крај, пун шума и пашњака испресецаних бистрим и брзим речицама. Највећи врх у брдском делу је Кошутња стопа на Јагодњи (940 м).

Њен највећи део припада Општини Крупањ, коју чине 23 насељена места од којих су 22 сеоска насеља: Бањевац, Бела Црква, Богоштица, Брезовице, Брштица, Врбић, Дворска, Завлака, Костајник, Красава, Кржава, Ликодра, Липеновић, Мојковић, Планина, Равнаја, Ставе, Толисавац, Томањ, Цветуља, Церова, Шљивова и једно варошко насеље, Крупањ, који је привредни, културни и политички центар општине.

Крупањ и околина у устаничкој Србији 1804.

Рађевина је припадала устаничкој Србији током Првог српског устанка, потом је припадала Подринској нахији која је 1833. после Хатишерифа постала део Кнежевине Србије.

После Другог светског рата, 1947. године, села Бастав, Белотић, Комирић и Коњуша су прешли из рађевског у подгорски срез,[1] и касније постали део општине Осечина.

Референце[уреди]

  1. ^ Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944-1955), pp. 62. и 64, у „Гласник“, број 23, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.

Спољашње везе[уреди]