Рајан Гозлинг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рајан Гозлинг

Ryan Gosling Cannes 2011.jpg

Пуно име Рајан Томас Гослинг
Датум рођења 12. новембар 1980.
Место рођења Лондон (Онтарио, Канада)

Рајан Томас Гозлинг (енгл. Ryan Thomas Gosling, 12. новембар 1980, Лондон, Онтарио) је канадски глумац и музичар. Започео је каријеру још као дечак у емисији Клуб Микија Мауса која се емитовала на каналу Дизни, да би затим наступао у низу других забавних емисија намењених породици попут Are You Afraid of the Dark? (1995), Goosebumps (1996), Breaker High (1997–98) и Young Hercules (1998–99). Прву значајну улогу остварио је у филму The Believer (2001) где је играо неонацисту који је по рођењу био Јевреј. Познат је по својим улогама неприлагођених момака у независним филмовима Убиство по ставкама (2002), The Slaughter Rule (2002), The United States of Leland (2003) и Остани мртав (2005).

Гозлинг је скренуо на себе пажњу шире публике 2004. године главном улогом у роматничној драми Бележница, за коју је награђен са четири награде које додељују гледаоци ТВ компаније Фокс узраста од 14 до 17 година и једном филмском наградом коју додељују гледаоци МТВ-ја. Његов приказ професора који је кокаински зависник у филму Полу-Нелсон из 2006. донео му је номинацију за Оскара, а за лик Ларса, социјално незрелог усамљеника из филма Ларс има девојку је 2007. био у конкуренцији за награду Златни глобус. Исте године је играо и у трилеру Пукотина чија се радња већим делом одвија у судници.

После трогодишње паузе Гозлинг је 2010. играо главне улоге у филмовима Blue Valentine и All Good Things. Његово тумачење Дина, изнуреног супруга, у Blue Valentine донело му је другу номинацију за Златни глобус, овога пута у категорији најбољег глумца у филмској драми. Следећа, 2011. година је важна за његову глумачку каријеру јер је одиграо битне улоге у три филма – у романтичној комедији Та луда љубав, трилеру Возач и политичкој драми Мартовске иде – и заслужио још две номинације за Златни глобус: за најбољег глумца у мјузиклу или комедији и за најбољег глумца у филмској драми. За сада је познато да игра у још пет најављених филмова: у кримићу Гангстерски одред, драми The Place Beyond the Pines, драми Only God Forgives, у филму Теренса Малика који још увек нема наслов, и у римејку научно-фантастичног филма Логаново бекство.

Гозлинг је један од оснивача и чланова групе Dead Man's Bones која је свој први и, за сада једини, албум објавила 2009. Сувласник је мароканског ресторана који се налази на Беверли Хилсу. Јавно подржава неколико непрофитних организација, у сарадњи са којима је путовао у Чад, Уганду и источни Конго како би скренуо пажњу јавности на конфликте који постоје у тим областима.

Детињство[уреди]

Рајан Томас Гозлинг је рођен у Лондону, у канадској провинцији Онтарио.[1] Његов отац, Томас Гозлинг, је као путујући трговац радио за фабрику хартије,[2] а мајка Дона је 2011. стекла диплому да предаје у средњој школи.[3] Због природе очевог посла, пуно су се селили[2] па је Гозлинг једно време живео и у Корнволу[4] и у Берлингтону.[5] Родитељи су му били мормони,[6] и религија је, према Гозлинговим речима, имала јак утицај на све аспекте њиховог живота.[7] Након што су им се родитељи развели, Рајан и његова старија сестра Манди су живели са мајком,[8] што он сматра искуством које га је научило да „размишља попут жена“.[9]

Похађао је државну школу Гледстон (енгл. Gladstone Public School),[10] средњу стручну школу у Корнволу (енгл. Cornwall Collegiate and Vocational School) и средњу школу Лестер Б. Пирсон (енгл. Lester B. Pearson High School).[11] Мрзео је да буде дете,[7][12] а у основној школи је био злостављан.[13]. У првом разреду, под дубоким утиском након гледања филма Рамбо, спаковао је кухињске ножеве у торбу, однео их у школу и тамо њима гађао друге ученике за време одмора, после чега је уследило удаљавање из школе.[12] Имао је потешкоће са читањем[14] и дијагностификован му је хиперкинетички поремећај, због чега је био пребачен у одељење за децу са посебним потребама.[15] Након тога, Рајанова мајка је дала отказ и годину дана га је подучавала код куће. Гозлинг је касније изјавио да му је то донело осећај самосталности који га никада није у потпуности напустио.[7]

Гозлинг је наступао пред публиком од малих ногу. Певао је на венчањима заједно са својом сестром, наступао је са групом свога ујака која се звала Елвис Пери (енгл. Elvis Perry), у част Елвиса Преслија чији су репертоар изводили,[16] и био је члан локалног балетског друштва.[17] Захваљујући наступима стекао је самопоуздање, јер је то било једино за шта је добијао похвале.[18] Усвојио је специфичан начин изговора, пошто је, као дете, сматрао да канадски акценат не звучи довољно „чврсто“. Као узор му је послужио акценат Марлона Бранда.[19] Са седамнаест година је напустио средњу школу и преселио се у Лос Анђелес како би се посветио глумачкој каријери.[20]

Глумачка каријера[уреди]

Прелазак на независни филм (2000–2003)[уреди]

Као деветнаестогодишњак, Гозлниг је изабрао да почне да глуми у „озбиљним“ филмовима, због чега је његов агент престао да сарађује са њим, па му је на почетку било тешко да обезбеди себи улоге, јер су га повезивали са дечјим емисијама и филмовима.[21] Након споредне улоге у фудбалској драми Сећање на Титане, 2001. је добио главну улогу младог Јевреја неонацисте у филму The Believer. Режисер Хенри Бин је објаснио да је изабрао Гозлинга због његовог одрастања у мормонској заједници које му је помогло да разуме изолацију Јудаизма.[22] Кевин Томас из Лос Анђелес тајмса похвалио је његову „наелектрисану и застрашујуће убедљиву глуму[23], док је Тод Мекарти из часописа Варајети забележио да „његова динамитна глума тешко да је могла бити боља“.[24] Филм је добио Велику награду жирија на фестивалу Санденс[25], али је, због контроверзне теме, било тешко обезбедити финансијску подршку за његову потпуну биоскопску дистрибуцију[26], па је приказан на кабловској ТВ станици Showtime.[26] Иако није имао успеха у биоскопима широм света, зарадивши само 416.925 долара упркос буџету од 1,5 милиона,[27] Гозлинг га је описао као филм који му је на неки начин обезбедио каријеру коју тренутно има.[16]

У филму Убиство по ставкама из 2002,[28] Гозлинг и Мајкл Пит играли су два средњошколца убеђена да могу да почине савршено убиство. Звезда филма је била Сандра Булок у улози детективке задужене да истражи злочин. Лиза Шварцбаум (енгл. Lisa Schwarzbaum) из магазина Ентертејнмент викли описала је Гозлинга као „феноменални таленат који долази до изражаја чак и у овако лошем филму“ [29] док је Тод Макарти (енгл. Todd McCarthy) из Варајетија имао утисак да је „сценарио изневерио јаке и харизматичне“ младе глумце.[30] Како је продукциони буџет износио 50 милиона долара, филм је имао мањи комерцијални успех зарадивши око 56 милона у биоскопима широм света.[31] Исте године глумио је и у филму The Slaughter Rule који истражује однос између средњошколца који игра фудбал и његовог проблематичног тренера, а радња му је смештена у Монтани. Гозлинг је касније изјавио да га је сарадња са Дејвидом Морзом учинила „бољим глумцем“.[32] Њујорк тајмс је описао Гозлинга као „материјал за велику звезду“ и момка који поседује „сировост и јачину који подсећају на младог Мета Дилона[33] док је Лос Анђелес тајмс био задивљен његовим „сировим талентом“.[34] Филм се приказивао само у три америчка биоскопа зарадивши 13.411 долара.[35]

У филму The United States of Leland из 2003. Рајан Гозлинг је тумачио улогу тинејџера осуђеног на затворску казну због убиства дечака са посебним потребама. Улога га је привукла збот тога што, како је рекао, није уобичајено наћи филмски лик који је „емоционално одсутан током целог филма“[36] Роџер Иберт је оценио да „талентовани глумац чини све што је могуће урадити са Лиландом, али лик је изнедрила таштина сценаристе, а не стварни живот“[37], док је критичар Њујорк тајмса истакао да се Гозлинг „бори да спаси Лиланда из канџи клишеа“[38], а Дејвид Руни (енгл. David Rooney) из Варајетија је приметио да „његова монотона глума, проткана безизражајношћу, не поседује ни трунку магнетне привлачности његовог наступа у филму The Believer“.[39] The United States of Leland је у САД зарадио 343.847 долара, и није приказиван ван америчког континента.[40]

Признање шире јавности (2010–2011)[уреди]

Након трогодишњег одсуства са великог екрана, Гозлинг је играо главне улоге у пет филмова снимљених 2010. и 2011. „Никада нисам имао више енергије“, изјавио је. „Више ме узбуђује да снимам филмове него што је то пре био случај. Раније сам се на неки начин плашио тога. Било је превише емоционално и оптерећујуће. Али, нашао сам начин да се забављам док то радим. И чини ми се да се то види у филмовима“.[21] Такође је говорио о томе да се осећа депресивно када не ради.[18]

Следеће, 2011. године, Гозлинг је проширио своје хоризонте наступајући у три потпуно различита филма врхунске холивудске продукције. Прву улогу је остварио у романтичној комедији Та луда љубав, где је глумио раме уз раме са Стивом Карелом и Емом Стоун.[41] Како би се што боље припремио за улогу слаткоречивог женскароша, Рајан Гозлинг је похађао часове прављења коктела у једном бару у Лос Анђелесу.[42] Критичарка Вашингтон поста је приметила да његово „заводљиво и доминантно присуство наводи на закључак да смо можда добили наследника Џорџа Клунија“.[43] Часопис Ролинг стоун је константовао да својом улгом постиже „комични нокаут“[44], док је USA Today приметио да Гозлинг показује „изненађујући“ „таленат за комедију“.[45] Ова улога му је донела номинацију за Златни глобус.[46] Филм је одлично прошао у биоскопима, зарадивши више од 142 милиона долара широм света.[47]Уколико се износ прихода од продаје биоскопских улазница коригује за стопу инфлације, ово је други најуспешнији филм у досадашњој Гозлинговој каријери.[48]

Музичка каријера[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Dead Man's Bones
Гозлинг на концерту групе Dead Man's Bones одржаном 2009.

Поред глуме, Рајан Гозлинг се бави и музиком.[49] Певао је пратеће вокале канадској групи soulDecisions на њиховом албуму No One Does It Better из 2000. године,[50] и сарађивао на писању песама за следећи албум.[51] У првој половини 2007, снимио је соло нумеру под називом Put Me in the Car која се може преузети са интернета.[52] Исте године је, заједно са пријатељем Заком Шилдсом (енгл. Zach Shields) основао групу под називом Dead Man's Bones која свира инди рок. Њих двојица су се упознали 2005, у време када се Гозлинг забављао са Рејчел Макадамс, а Шилдс са њеном сестром Кајлин. Првобитно замишљена идеја о мјузиклу са чудовиштима се испоставила превише скупа, па су уместо тога одлучили да направе бенд.[53]

Свој први албум под називом Dead Man's Bones Гозлинг и Шилдс су снимили са дечјим хором музичког конзерваторијума Сливерлејк,[54] научивши да свирају све потребне инструменте.[53] Поред тога што је певао, Рајан Гозлинг је на албуму свирао клавир, гитару, бас-гитару и виолончело.[55] Албум који је објавила издавачка кућа ANTI- 5. октобра 2009. за европско тржиште, и 6. октобра 2009. за америчко тржиште,[56] добио је врло добре оцене критичара.[57] Роб Мичам (Pitchfork) је био одушевљен „јединственим и дирљиво чудним албумом који лако улази у уши“[58] док је Сара Дипоа из часописа Префикс (енгл. Prefix Magazine) приметила да је албум „спорадично кичаст и ни уједном тренутку неприкладан“.[59] Са друге стране, часопис Спин (енгл. Spin Magazine) је констатовао да ово издање „не побија правило да глумци чине сумњиве поп музичаре“[60] док је Ентертејнмент викли (енгл. Entertainment Weekly) критиковао „готичку драгоценост која превише засићује“.[61]

Гозлинг и Шилдс су 11, 18. и 25. септембра 2009. били гости у лосанђелеском луткарском позоришту Боба Бејкера (енгл. Bob Baker Marionette Theater) где су, са дечјим хором музичког конзерваторијума Сливерлејк, наступали уз светлеће духове и неонске костуре који плешу.[62][55] После тога су, у октобру исте године, одржали тринаестодневну турнеју по Северној Америци, уз помоћ локалних дечјих хорова на свим концертима.[63][64] Уместо да наступе предгрупе, свако вече је на почетку концерта одржавано такмичење талената.[65]

У септембру 2010. наступили су на FYF фестивалу у Лос Анђелесу.[66]

У септембру 2012. глумац је најавио планове за снимање другог албума групе Dead Man's Bones, нагласивши да овога пута неће ангажовати дечји хор пошто то подразумева да на турнеји нема пушења, псовања и алкохола, „што баш и није превише у духу рокенрола“.[67]

Приватни живот[уреди]

Рајан Гозлинг живи у Њујорку.[68] Сувласник је мароканског ресторана (енгл. Tagine) који се налази на Беверли Хилсу, у Калифорнији.[69] Ресторан је непланирано купио на молбу пријатеља чији је рођак, претходни власник, морао у кратком временском року да га прода. Како у то време није имао много посла, на куповину је потрошио сав свој новац, због чега је, да би уштедео, морао сам да га реновира. Радио је у ресторану годину дана, а сада надгледа формирање јеловника и повремено помаже као конобар.[70][71]

Гозлинг је годину дана био у вези са Сандром Булок, од 2002. до 2003.[72] Од средине 2005. до средине 2007. забављао се са канадском глумицом Рејчел Макадамс.[73][74] На кратко су се поново зближили у лето 2008.[75][76][77] У интервјуу који је дао након разлаза са Макадамсовом, Гозлинг је изјавио да је она једна од великих љубави у његовом животу.[78] Излазио је са Кат Денингс крајем 2009,[79] са Блејк Лајвли крајем 2010.[80] и са Оливијом Вајлд почетком 2011.[81][9] Од септембра 2011. у вези је са америчком глумицом и моделом Евом Мендес.[82]

Према вестима које су обхавили Њујорк пост и Фокс њуз, Рајана Гозлинга је 17. марта 2005. ухапсила полиција Лос Анђелеса због пребрзе вожње. Гозлинг се изјаснио да није крив по прекршајној отужби за „прекорачење брзине“ иако је првобитно био оптужен за „вожњу под утицајем алкохола и/или дроге“ и за „вожњу у алкохолисаном стању са више од 8 промила алкохола у крви“. За овај прекршај осуђен је на две године условно и морао је да плати казну у износу од 850 долара.[83][84]

Рајан Гозлинг активно подржава различите друштвене акције. Сарађивао је са удружењем за заштиту животиња ПЕТА у кампањи чији је циљ био подстицање ланаца ресторана брзе хране Мекдоналдс да у своје фабрике уведу унапређене методе клања пилића.[85][86]Волонтирао је у Билоксију, у америчкој држави Мисисипи, 2005. године, у акцији чишћења спроведеној након проласка урагана Катрина.[87] Исте године посетио је избегличке кампове Дарфура у Чаду.[88] Учествовао је на Националној конференцији непрофитне организације Campus Progress одржаној 2008, где је говорио о проблему Дарфура.[89] У оквиру сарадње са Центром за напредак Америке на пројекту Доста посетио је Уганду 2007.[90] и источни Конго 2010.[91][92] Присталица је групе Invisible Children Inc. чији је циљ скретање пажње јавности на ЛРА покрет у централној Африци.[93]

Филмографија[уреди]

Улоге Рајана Гослинга
Година Српски назив Изворни назив Улога Напомена
19931995. The Mickey Mouse Club себе ТВ серија
1995. Are You Afraid of the Dark? Џејми 5.02 The Tale of Station 109.1
1996. Goosebumps Грег Бенкс 1.15 Say Cheese and Die
1996. PSI Factor: Chronicles of the Paranormal Адам 1.01 Dream House/UFO Encounter
1996. Kung Fu: The Legend Continues Кевин 4.09 Dragon's Lair
1996. Пут за Ејвонли Road to Avonlea Брет Мекналти 7.09 From Away
1996. The Adventures of Shirley Holmes Шон 1.01 The Case of the Burning Building
1996. Flash Forward Скот Стаки 1.11 Double Bill и 1.21 Skate Bait
1996. Ready or Not Мат Калински 4.05 I Do, I Don't
1997. Frankenstein and Me Кени
19971998. Breaker High Шон Ханлон ТВ серија
1998. Nothing Too Good for a Cowboy Томи ТВ филм
19981999. Young Hercules Херакле ТВ серија
19981999. Hercules: The Legendary Journeys Зилус 5.17 The Academy
1999. The Unbelievables Џош ТВ филм
2000. Сећање на Титане Remember the Titans Алан Босли
2001. Верник The Believer Дени Балинт
2002. Убиство по ставкама Murder by Numbers Ричард Хејвуд
2002. The Slaughter Rule Рој Чатни
2003. The United States of Leland Лиланд П. Фицџералд
2004. Бележница The Notebook Ноа Калхун
2005. Остани мртав Stay Хенри Летам
2005. I'm Still Here: Real Diaries of Young People Who Lived During the Holocaust Иља Гербер (глас) документарни ТВ филм
2006. Полу-Нелсон Half Nelson Ден Дан
2007. Пукотина Fracture Вили Бикам
2007. Ларс има девојку Lars and the Real Girl Ларс
2010. All Good Things Дејвид Маркс
2010. Blue Valentine Дин Переира
2010. ReGeneration наратор документарни филм
2011. Та луда љубав Crazy, Stupid, Love. Џејкоб Палмер
2011. Возач Drive возач
2011. Мартовске иде The Ides of March Стивен Мајерс
2012. Гангстерски одред The Gangster Squad Џери Вутерс
2012. The Place Beyond the Pines Лук
2012. Само Бог опрашта Only God Forgives Џулијан

Референце[уреди]

  1. ^ „Ryan Gosling says onscreen intimacy in 'Blue Valentine' 'just happened'“. The Guardian. 4. 1. 2011. Приступљено 31. 3. 2012. 
  2. ^ а б Hiscock, John (25.8. 2006). „From Mouse to big cheese“. The Star (Toronto) Приступљено 30. 3. 2012.. 
  3. ^ „Let’s hear it from goofy Mr. Gosling“. Philippine Daily Inquirer Приступљено 31. 3. 2012. 
  4. ^ „Ryan Gosling Biography“. Tribute Приступљено 31. 3. 2012. 
  5. ^ Spotted! Ryan Gosling getting his Canuck Christmas on in Burlington | Telling Tales | torontolife.com, Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ „In Love with a Real Doll“. Beliefnet Приступљено 31. 3. 2012. 
  7. ^ а б в Wood, Gaby (21.2.2007). „I live on Skid Row. You can't filter out reality there“. The Guardian (London) Приступљено 31. 3. 2012.. 
  8. ^ „The Oddball“. Time. 4. 10. 2007. Приступљено 31. 3. 2012. 
  9. ^ а б Shone, Tom (11.9.2011). „In the driving seat: interview with Ryan Gosling“. The Daily Telegraph (London) Приступљено 31. 3. 2012.. 
  10. ^ Disney gets first Canadian Mouseketeer, The Gazette, Montreal, 24. 3. 1993.
  11. ^ The children's champion, The Oscar- nominated actor, a star by his teens, is taking up the cause of Ugandan boy soldiers, The Independent on Sunday, 22. 4. 2007.
  12. ^ а б Jay Stone (2. 9. 2011.). „TIFF poster boy Ryan Gosling on working under the table“. NationalPost.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  13. ^ „Celebrity Spider – Ryan Gosling“. Celebrityspider.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  14. ^ Karger, Dave (20. 4. 2007.). „Spotlight on Ryan Gosling“. EW.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  15. ^ „Ryan Gosling: The children's champion“. The Independent (London) Приступљено 14. 4. 2012.. 
  16. ^ а б „Steve Carell and Gosling“. Interview. Archived from the original on 23. 11. 2010 Приступљено 13. 4. 2012. 
  17. ^ „I think like a girl“. The Independent (London). 25. 10. 2011 Приступљено 3. 4. 2012. 
  18. ^ а б „Gosling interview“. The Times Приступљено 13. 4. 2012. 
  19. ^ Lynn Hirschberg (октобар 2010.). „Michelle Williams & Ryan Gosling: Heart to Heart“. www.wmagazine.com Приступљено 13. 4. 2012. 
  20. ^ „Ryan Gosling“. People.com Приступљено 13. 4. 2012. 
  21. ^ а б Lim, Dennis (14. 9. 2011). „A Heartthrob Finds His Tough-Guy Side“. The New York Times Приступљено 20. 4. 2012. 
  22. ^ „Twist of Faith“. The Nerve. 17. 5. 2002. Приступљено 20. 4. 2012. 
  23. ^ Thomas, Kevin (17. 5. 2002). „Believer Doesn't Tell the Whole Story“. Los Angeles Times Приступљено 20. 4. 2012. 
  24. ^ McCarthy, Todd (25. 1 2001.). „The Believer“. Variety Приступљено 20. 4. 2012. 
  25. ^ „The Believer wins Sundance Grand Jury Prize“. FilmFestivals.com Приступљено 20. 4. 2012. 
  26. ^ а б In a Skinhead's Tale, a Picture of Both Hate and Love, Camhi, Leslie. The New York Times, 17 March 2002
  27. ^ „The Believer (2002)“. boxofficemojo.com Приступљено 20. 4. 2012. 
  28. ^ „Murder by Numbers“. Festival de Cannes Приступљено 26. 1. 2012.. 
  29. ^ „Murder by Numbers Review“. www.ew.com. 17. 4. 2002. Приступљено 13. 5. 2012.. 
  30. ^ McCarthy, Todd (12. 4. 2002.). „Murder By Numbers“. www.variety.com Приступљено 26. 1. 2012.. 
  31. ^ „Murder by Numbers (2002)“. boxofficemojo.com Приступљено 13. 5. 2012. 
  32. ^ Rebecca Carroll (1. 9. 2005). „Q/A: Ryan Gosling“ Приступљено 21. 5. 2012.. 
  33. ^ Holden, Stephen (29. 3. 2002.). „On or Off the Field, Rough, Raw and Twangy“. The New York Times Приступљено 21. 5. 2012.. 
  34. ^ Dargis, Manohla (24. 1. 2003.). „'Slaughter Rule' tosses metaphors like passes“. Los Angeles Times Приступљено 21. 5. 2012.. 
  35. ^ „The Slaughter Rule (2003)“. boxofficemojo.com Приступљено 21. 5. 2012.. 
  36. ^ „Interview: Matthew Ryan Hoge & Ryan Gosling“. movies.ign.com Приступљено 16. 6. 2012.. 
  37. ^ „The United States of Leland“. The Chicago Sun-Times Приступљено 26. 1. 2012.. 
  38. ^ Scott, A. O (2. 4. 2004.). „A Tale of Crime and Consequences“. The New York Times Приступљено 16. 6. 2012.. 
  39. ^ Rooney, David (20. 1. 2003.). „The United States of Leland“. www.variety.com Приступљено 16. 6. 2012.. 
  40. ^ „The United States of Leland (2004)“. boxofficemojo.com Приступљено 16. 6. 2012.. 
  41. ^ „Steve Carell's 'Crazy, Stupid, Love' Hits Theaters April 22, 2011“. theplaylist.blogspot.com Приступљено 22. 7. 2012.. 
  42. ^ „Ryan Gosling Interview CRAZY, STUPID, LOVE“. Collider.com Приступљено 22. 7. 2012.. 
  43. ^ „Critic Review for Crazy, Stupid, Love“. Вашингтон пост Приступљено 22. 7. 2012.. 
  44. ^ Peter Travers (28. 7. 2011.). „Crazy Stupid Love“. www.rollingstone.com Приступљено 22. 7. 2012.. 
  45. ^ Puig, Claudia (3. 8. 2011.). „'Crazy, Stupid, Love': Not, Quite, There“. www.usatoday.com Приступљено 22. 7. 2012.. 
  46. ^ Hong, Cindy Y. (15.15.2 2011.). „Golden Globe Nominations: Ryan Gosling Gets Two“. www.slate.com Приступљено 22. 7. 2012.. 
  47. ^ „Crazy, Stupid, Love. (2011)“. Box Office Mojo Приступљено 22. 3. 2012. 
  48. ^ „Ryan Gosling Movie Box Office Results“. Box Office Mojo Приступљено 22. 3. 2012. 
  49. ^ „Ryan Gosling“. twusic.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  50. ^ „PUT ME IN THE CAR“. www.canoe.ca Приступљено 14. 4. 2012.. 
  51. ^ Karen Bliss (7. 11. 2001.). „soulDecision works on new album“. www.canoe.ca Приступљено 14. 4. 2012.. 
  52. ^ „Ryan Gosling Goes Indie-Rock?“. theplaylist.blogspot.com. 18. 7. 2007. Приступљено 14. 4. 2012.. 
  53. ^ а б Heather Phares. „Dead Man's Bones“. www.allmusic.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  54. ^ „Dead Man's Bones – Dead Man's Bones“. www.discogs.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  55. ^ а б Ellen Carpenter (14. 10. 2009.). „Breaking: Dead Man's Bones“. Rolling Stone Приступљено 14. 4. 2012.. 
  56. ^ „Dead Man's Bones Dead Man's Bones“. www.anti.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  57. ^ „Critic Reviews for Dead Man's Bones at Metacritic“. www.metacritic.com. 6. 10. 2009. Приступљено 14. 4. 2012.. 
  58. ^ Rob Mitchum (6. 10. 2009.). „Dead Man's Bones“. pitchfork.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  59. ^ Sarah Dupuis (28. 10. 2009.). „Dead Man's Bones“. Prefix. www.prefixmag.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  60. ^ David Bevan (6. 10. 2009.). „Dead Man's Bones“. www.spin.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  61. ^ Whitney Pastorek (9. 10. 2009.). „Dead Man's Bones Review“. Entertainment Weekly. www.ew.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  62. ^ Tom Breihan (1. 9. 2009.). „Dead Man's Bones Gear Up for Residency...in a Puppet Theater“. Pitchfork Приступљено 14. 4. 2012.. 
  63. ^ „Dead Man's Bones (Ryan Gosling and Zach Shields) Announce First Tour“. Pitchfork. Archived from the original on 19. 9. 2009. Приступљено 14. 4. 2012.. 
  64. ^ „Meet Dead Man's Bones: Ryan Gosling and Zach Shields“. Pitchfork Приступљено 14. 4. 2012.. 
  65. ^ „Dead Man's Bones Announce First Tour“. Thefader.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  66. ^ Andrew Frisicano (7. 9. 2010.). „FYF Fest 2010 in pics & review“. www.brooklynvegan.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  67. ^ Jay Stone (2. 9. 2011.). „Ryan Gosling is Mr. TIFF“. Postmedia News. www.canada.com Приступљено 14. 4. 2012.. 
  68. ^ „Ryan Gosling's Crazy, Stupid, Puppy Love“. People Приступљено 13. 4. 2012.. 
  69. ^ „Los Angeles: Top 10 Celebrity-Owned Hotspots“. BlackBook Приступљено 13. 4. 2012.. 
  70. ^ „Calamari fan Ryan Gosling“. STV Entertainment Приступљено 13. 4. 2012.. 
  71. ^ „Ryan Gosling believes in hard work“. Cover Media. www.musicrooms.net. 7. 7. 2011. Приступљено 13. 4. 2012.. 
  72. ^ „Celebrity Central – Sandra Bullock“. People Приступљено 13. 4. 2012.. 
  73. ^ Dagostino, Mark (7. 11. 2005.). „Insider“. People Приступљено 13. 4. 2012.. 
  74. ^ „Scoop“. People. 30. 4. 2007. Приступљено 13. 4. 2012.. 
  75. ^ Jones, Oliver (18. 8. 2008.). „Scoop“. People Приступљено 13. 4. 2012.. 
  76. ^ „Star Tracks - Friday, August 22, 2008 - THE HOT SEAT - McAdams and Gosling“. People. 22. 8. 2008. Приступљено 4. 2. 2012.. 
  77. ^ Willard, Chris (16. 12. 2008.). „Source: Ryan Gosling Still Loves Rachel McAdams“. People Приступљено 13. 4. 2012.. 
  78. ^ Lehner, Marla (17. 10. 2007.). „Ryan Gosling Consoled Fans After Rachel McAdams Split“. People Приступљено 13. 4. 2012.. 
  79. ^ „Are Kat Dennings And Ryan Gosling Dating? We Try To Get Her To Admit It“. Hollywoodcrush.mtv.com. 22. .9. 2009. Приступљено 13. 4. 2012.. 
  80. ^ „Blake Lively & Ryan Gosling Get Cozy in New York - Couples, Blake Lively, Ryan Gosling“. people.com. 9. 12. 2010. Приступљено 13. 4. 2012.. 
  81. ^ Messer, Lesley (2. 3. 2011.). „Ryan Gosling, Olivia Wilde Dating?“. people.com Приступљено 13. 4. 2012.. 
  82. ^ Mikelbank, Peter (26. 11. 2011.). „Gosling and Mendes in Paris“. People Приступљено 13. 4. 2012.. 
  83. ^ „Ryan Gosling's Secret DUI Arrest Revealed“. Fox News. 22. 9. 2011. Приступљено 13. 4. 2012.. 
  84. ^ „Ryan Gosling's 2005 DUI arrest revealed“. New York Post. 22. 9. 2011. Приступљено 13. 4. 2012.. 
  85. ^ Tim Saunders (13. 3. 2010.). „Ryan Gosling Speaks Out About Chicken Slaughter“. www.looktothestars.org Приступљено 14. 4. 2012.. 
  86. ^ „Stars Say No To McDonald's Chicken Cruelty“. www.looktothestars.org. 21. 12. 2011. Приступљено 14. 4. 2012.. 
  87. ^ „McAdams and boyfriend Gosling in Mississippi“. Canada.com. 8. 12. 2005. Приступљено 14. 4. 2012.. 
  88. ^ „INT: Ryan Gosling“. www.joblo.com. 18. 4. 2007. Приступљено 14. 4. 2012.. 
  89. ^ Argetsinger, Amy; Roberts, Roxanne (9. 7. 2008.). „Supporting Roles: Ryan Gosling as Darfur Activist and Humble Star“. The Washington Post Приступљено 14. 4. 2012.. 
  90. ^ „At War in the Fields of the Lord“. ABC News. 1. 3. 2007. Приступљено 14. 4. 2012.. 
  91. ^ Sadia Hameed (21. 1. 2011.). „Actor Ryan Gosling Previews Original Footage from Congo on Jimmy Kimmel Live“. www.enoughproject.org Приступљено 14. 4. 2012.. 
  92. ^ „Ryan Gosling Makes Charity Trip To Eastern Congo“. www.looktothestars.org. 28. 4. 2011. Приступљено 14. 4. 2012.. 
  93. ^ Jennifer Ross (6. 7. 2010.). „Kristen Bell, Ryan Gosling, Pete Wentz, Many More Help Invisible Children Pass U.S. Legislation“. www.pastemagazine.com Приступљено 14. 4. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Рајан Гозлинг