Рајнер Марија Рилке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рајнер Марија Рилке

Rainer Maria Rilke.jpg
Рајнер Марија Рилке

Информације
Пуно име Рене Карл Вилхелм Јохан Јозеф Марија Рилке
Датум рођења 4. децембар 1875.
Место рођења Праг (Аустроугарска)
Датум смрти 29. децембар 1926.
Место смрти Валмонт (Швајцарска)
Дела
Најважнија дела Књига слика
Сонети Орфеју
Нове песме
Период 1894-1925
Потпис

Rilke Signature.gif

Рајнер Марија Рилке (нем. Rainer Maria Rilke; Праг, 4. децембар 1875Валмонт, 29. децембар 1926) је био аустријски песник.

Биографија[уреди]

Рајнер Марија Рилке, фотографија из 1900.

Рођен је у Прагу 4. децембара 1875. године. Сматра се једним од највећих немачких поета.

Након 1884. године родитељи су му живели одвојено и он се с мајком се одселио у Беч. У првом дечаштву, мајка га је одгајала и одевала као девојчицу, вероватно не могавши да преболи губитак рано умрле ћерке.

Од 1886. године, на очев захтев, почео је да похађа нижу војну реалку у Ст. Пелтену. Те године школовања касније је назвао "почетком одвратности". Плашљив, повучен и тих, није успевао да се прилагоди питомачком војничком животу, премда су му у заводу допуштали да се бави и књижевношћу. Ишао у трговачку академију у Линцу. Пошто је приватно положио матуру, студирао је историју уметности, књижевност и филозофију у Прагу, Минхену и Берлину. Његова поезија представља завршетак европске декаденције и почетак поезије бити. Рилкеова лирика је морбидна и сетна, пуна сумрачних и самртничких угођаја. Израз је доба на прелому светова између Истока и Запада и посебне мешавине словенског и германског. Древни Богови као Аполон и Хермес су често спомињани у његовим делима, као и анђели, руже... Осим лирике, писао је и приповетке, роман „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“ и велики број писама.

Преводио је с француског (Валери, Маларме, Бодлер, Жид), енглеског (Е. Барет Браунинг) и италијанског (Микеланђело) језика. Од 1897. до 1899.године живео у Минхену и Берлину; путовао је у Италију и Русију. Затим је живео у Ворпсведеу близу Бремена. 1901.године се оженио вајарком Кларом Вестхоф, али се тај брак брзо распао. После тога је дуже живео у Паризу, путовао у Италију, Данску, Шведску, Северну Африку, Египат и Шпанију. Од 1911-1912. године живео је у замку Девин близу Трста. Рат је провео у Минхену, једно време служећи као војник у Ратном архиву. После рата је углавном боравио у Швајцарској, где се 1922. настанио у малом замку Мизот у Валеу.

Умро је у Валмонту, Швајцарска, 29. децембара 1926. године од леукемије.

Дела[уреди]

  • „Живот и песме“ (Leben und Lieder), 1894.
  • „Жртва Ларима“ (Larenopfer), 1896.
  • „Крунисан сном“ (Traumgekront), 1897.
  • „Адвент“ 1898.
  • „Мени у славу“ (Mir zur Feier), 1899.
  • „Књига слика“ ( Das Buch der Bilder), 1902.
  • „Часловац“ (Das Stunden-Buch), 1905.
  • „Нове песме I-II“ (Neue Gedichte), 1907-1908.
  • „Ране песме“ (Die frilhen Gedichte), 1909.
  • „Реквијем“ (Requiem), 1909.
  • „Живот Маријин“ (Das Marien-Leben), 1913.
  • „Девинске елегије“ (Duineser Elegien), 1923.
  • „Сонети Орфеју“ (Die Sonette an Orpheus), 1923.
  • „Воћњаци и Валески катрени“ (Vergers suivi des Quatrains Valaisans), 1926.
  • „Прозори“ (Les Fenetres), 1927.
  • „Руже“ (Les Roses), 1927.
  • „Стихови и проза из заоставштине“ (Verse und Prosa aus dem Nachlass), 1929.
  • „Позне песме“ (Spate Gedichte), 1934.
  • „Сабрана дела“ (Gesammelte Werke)


Спољашње везе[уреди]