Рвање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Такмичење у рвању у САД

Рвање у ужем смислу означава назив за спортску борбу између двојице такмичара с циљем да се противник обори с помоћу захвата руку и уопште снагом мишића, а без ударања.

Рвање је један од најстаријих и најпопуларнијих спортова. Од године 708. п. н. е. постало је део древних олимпијских игара. Стари Грци су фузијом рвања и бокса створили посебну дисциплину звану панкратион.

Стилови и варијанте рвања[уреди]

Као традиционални спорт рвање се развило, тако да данас имамо велики број стилова и правила, од сумо рвања, џудоа, до различитих варијанти слободних стилова. Рвање се често користи и у војничком тренингу тзв. борбе прса у прса. Свим стиловима је заједничко да је забрањено ударање противника рукама, ногама, лактовима или главом, као и неспортски потези као што су гребање, уједи, захвати према гениталијама и сл. Разлика између појединих стилова је у начину трајања борбе (број и трајање периода), бодовању појединих захвата, попису дозвољених захвата и сл.

Циљ рвачке борбе, зависно од стила, може бити: • направити такав захват којим се противника сруши на под и доведе у потчињен положај. Најчешће је познат захват туш, који описује ситуацију у којој је један рвач противника успео положити на леђа тако да су противнику обе плечке чврсто притиснуте на подлогу. • оборити противника на под • постићи да противник додирне под било којим другим делим тела осим стопалима или га изгурати из простора предвиђеног за борбу (нпр. правило у сумо хрвању) • подићи противника изнад висине главе • довести тело противника у потчињен положај на неки други прописани начин

Рвачке дисциплине у олимпијском програму[уреди]

Рвање се најчешће дели по стиловима:

  • грчко-римски, у коме су забрањени захвати испод појаса
  • слободни, у коме су захвати испод појаса допуштени.

Такмичари у оба стила рвања су подељени по тежинским категоријама:

мушкарци: 50-55 кг, 60 кг, 66 кг, 74 кг, 84 кг, 96 кг и 96-120 кг
жене: до 48 кг, 51 кг, 55 кг, 59 кг, 63 кг, 67 кг и преко 67-72 кг

Борба се најчешће одвија у три периода по 2 минута, а побеђује онај који је остварио предност, бар у два периода. То у пракси значи уколико један рвач победи у прва два периода аутоматски се проглашава победником, и борба се завршава. Укупан број освојених бодова није пресудан, тако да на пример ако је у некој борби резултат по периодима био 2:1, 0:4 и 1:0 укупни је скор 3:5, али побеђује рвач који је победио у два периода, а то је у овом случају онај који је освојио три бода. Уколико неки од рвача обори противника тушем, борба се одмах завршава, без обзира на период.

Борба се одвија на рвачким струњачама прописаних димензија уз присуство судија. Од опреме рвачи користе трикое и одговарајућу лагану обућу, а понекад се користе и посебни штитници за уши ради спречавања озледа ушију приликом чвршћих захвата.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Рвање