Ребека Вест
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
| Ребека Вест | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Пуно име | Сесилија Исабел Ферфилд |
| Датум рођења | 21. децембар 1892. |
| Место рођења | Лондон (Уједињено Краљевство) |
| Датум смрти | 15. март 1983. |
| Место смрти | Лондон (Уједињено Краљевство) |
| Дела | |
| Потпис | |
Сесилија Исабел Ферфилд (енгл. Cicely Isabel Fairfield), познатија под псеудонимом Ребека Вест (енгл. Rebecca West; Лондон, 21. децембар 1892 — Лондон, 15. март 1983) је била британско-ирскa феминисткиња и списатељицa познате по својим романима и по својој вези са Херберт Џорџом Велсом. Писала је есеје и чланке за Њујоркер, Њу Републик, Санди Телеграф, и The New York Herald Tribune.
Садржај |
Биографија[уреди]
Рођена је у Лондону. Њен отац је био ирски новинар који је напустио њену мајку, Шкотланђанку. Умро је док је Цецилија још увек била дете. Остатак фамилије преселио се у Единбург, у Шкотској, где је Цецилија започела своје образовање. Учила је за глумицу, узевши име „Ребека Вест“ из једног од комада Хенрика Ибзена. Укључила се у покрет суфражеткиња пре почетка Првог светског рата и радила је као новинар у часописима Freewoman и Clarion. Упознала је Велса 1913. године и њихова љубавна веза је трајала десет година. Имали су сина Ентонија Веста, али је Велс већ био ожењен (по други пут). Наводно је Весл имао односе са Чарлијем Чаплином и власником новинске куће Вилијамом Максвелом Еткеном.
1930. године, Ребека Вест се удала за банкара Хенрија Максвела Ендруза и они су били заједно све до његове смрти 1968. године. Пре и током Другог светског рата, Ребека Вест је много путовала, прикупљајући материјал за путописе и политичке есеје. Била је присутна током Нирнбершких процеса. У њеном познијем раду одражавају се ова искуства.
По општем мишљењу, међутим, најзначајније дело Ребеке Вест јесте њен обимни путопис о Југославији Црно јагње и сиви соко 1941. Чим се појавила ова књига је била обасута пробраним и крупним речима. О њој се писало као о једној од »великих књига духовне побуне против двадесетог века« (Њујоркер), као о »монументалној хроници« (Њујорк Тајмз) и као »љубавној афери« са Југославијом која подсећа на Хемингвејев занос Шпанијом (Њујорк Хералд-Трибјун). Колико је интересовање ова књига изазвала у англосаксонском свету сведочи и чињеница да је доживела бројна издања,
Цитати[уреди]
- „Никада нисам схватила шта је то феминизам; знам само да ме људи зову феминисткињом кад год изразим осећање које подвуче разлику између мене и балвана."
- „Најизузетније људско биће које сам икада срела“ (Владика Николај Велимировић)[тражи се извор од 12. 2012.]
Фантастика[уреди]
- The Return of the Soldier (1918. године)
- The Judge (1922. године)
- Harriet Hume (1929. године)
- The Harsh Voice: Four Short Novels (1935. године)
- The Thinking Reed (1936. године)
- The Fountain Overflows (1957)
- The Birds Fall Down (1966. године)
- This Real Night (1984. године)
- Cousin Rosamund (1985. године)
Друго[уреди]
- Henry James (1916)
- The Strange Necessity: Essays and Reviews (1928)
- St. Augustine (1933)
- Black Lamb and Grey Falcon (1941) Ово класично путописно дело на преко хиљаду страна је један поштен извештај о путу у Југославију 1937. године, извештај наклоњен Србима.
- The Meaning of Treason (1949. годиен)
- The New Meaning of Treason (1964. године)
- A Train of Powder (1955. године)
- The Court and the Castle:some treatments of a recurring theme (1958. године)
Ребека Вест је добила титулу даме 1959. године због својих књижевних достигнућа.
