Резеда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Резеда
Reseda lutea
Reseda lutea
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Brassicales
породица: Resedaceae
трибус: Resedeae
род: Reseda
L. 1737.
Екологија таксона

Резеда (Reseda), номинотипски род фамилије Resedaceae, обухвата мирисне зељасте биљке ситних, неугледних цветова. Природни ареал распрострањења врста овог рода простире се у области Средоземља и Средњег истока. Род обухвата око 65 врста, од којих већина природно расте у Средоземљу, а четири (уједно и најпознатије) су раширене широм света као коров (Reseda alba, R. lutea, R. luteola и R. phyteuma).

Опис[уреди]

Резеде су једногодишње, двогодишње или вишегодишње зељасте биљке, чије су стабљике усправне или устајуће, најчешће мирисне. При дну стабла постоји розета листова, а дуж стабла остатак листова је спирално распоређен. Листови могу бити цели, назубљени или перасто дељени, дугачки до 15 cm, при основи најчешће са 2 залиска. На врху стабла налази се цваст грозд, у којој су појединачни цветови величине до 6 mm. Цветови су зигоморфни, беле, жуте, наранџасте или зелене боје, са 4—8 чашичних и 4—6 круничних листића[1]. Прашника је 10—25, а оплодних листића 3—4[1]. Семених заметака је пуно, кампилотропни су, са 2 интегумента[1]. Плод је чаура. Семе је ситно, јајастог или бубрежастог облика, смеђе боје, са карункулом[1].

Употреба[уреди]

Цветови биљака из рода резеда су неугледни, али веома мирисни, те се резеда узгаја ради освежења простора, употребе сувих цветова у цветним аранжманима или потпурију. Етарско уље резеде користи се у производњи парфема. У Старом Риму резеда се користила као седатив, и за залечење модрица.

Резеда је можда била најпознатија по истоименој боји (резеда боја, или резедо боја), добијаној из корена врсте Reseda luteola. Ову жуту боју су људи добијали још пре првог миленијума п. н. е. и она је можда најстарија добијена боја. Са почетком двадесетог века, престала је употреба овако добијене боје, услед појаве јефтинијих синтетичких жутих боја на тржишту[2].

Систематика[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Резеда

Род резеда је централни у фамилији, и дуго се сматрао монофилетским. Међутим, према резултатима молекуларне систематике[3] неколико родова ове фамилије (Ochradenus, Oligomeris и Randonia) се може укључити у оквире рода Reseda. Традиционално, род се дели на 6 секција на основу морфолошких и цитогенетичких података:

род Reseda
секција Glaucoreseda
секција Leucoreseda
секција Luteola
секција Neoreseda
секција Phyteuma
секција Reseda

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г Гајић М. 1972. Фам. Resedaceae DC. У: Јосифовић М. (ed.) Флора СР Србије III. Београд:САНУ.
  2. ^ Zohary D, Hopf M. 2001. Domestication of plants in the Old World: The Origin and Spread of Cultivated Plants in West Asia, Europe, and the Nile Valley, third edition. Oxford University Press: USA. ISBN 0198503563
  3. ^ Martín-Bravo S, Meimberg H, Luceño M, Märkl W, Valcárcel V, Bräuchler C, Vargas P, Heubl G. 2007. Molecular systematics and biogeography of Resedaceae based on ITS and trnL-F sequences. Molecular Phylogenetics and Evolution 44(3): 1105–1120