Реке и језера Јерменије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карта речних сливова Јерменије

Република Јерменија је планинска држава веома богата водним ресурсима. Због тога су бројни древни народи цело то подручје називали „земљом река и језера.“ Водене површине заузимају око 4,7% државне територије.

У земљи постоји 9.480 водотока од којих је 379 дуже од 10 км. Са 186 км тока кроз Јерменију најдужа је река Ахурјан. У држави постоји преко 100 водених акумулација, од којих је највећа језеро Севан, које је и највеће језеро на целом Кавказу.

Укупне залихе површинских вода у Јерменији износе око 7,7 милијарди м³, укључујући и нешто мање од 1 милијарде м³ водних ресурса које дели са суседним државама.[1]

Реке[уреди]

Преко територије Јерменије протиче 9.480 већих и мањих водотока, укупне дужине преко 23.000 км, од којих њих 379 има дужину тока већу од 10 км.

Јерменске реке представљају углавном притоке великих река Јужног Кавказа Аракса и Куре и припадају сливу Каспијског језера. Највећа река која протиче преко Јерменије је Аракс који представља пограничну реку ове земље са Турском и Ираном. Већина јерменских река се улива управо у Аракс и тече од севера ка југу и североистоку. Најважније притоке Аракса су Ахурјан, Касах, Храздан, Азат, Арпа, Воротан и Вохчи. Ка северозападу и Кури теку Дебед и Агстев.

У наредној табели представљене су највеће реке Јерменије по дужини тока кроз ту земљу:

Река Азат
Река Ток кроз Јерменију у км
Ахурјан 186
Воротан 119
Аракс 158
Храздан 141
Арпа 126
Агстев 99
Дебед 152
Касах 89
Вохчи 88
Памбак 86
Џорагет 71
Гетик 58
Веди 58
Азат 56
Аргичи 51
Ехегис 49
Мартуни 42
Севџур 40
Мегри 32
Варденис 29
Норашеник 29[2]

Водопади[уреди]

Неки од већих водопада у Јерменији су:

Водапад Река Висина (м) Марз
Касахски Касах 70 Ширак
Џермушки Арпа 68 Вајоц Џор
Трчкан Чичхан 25,5 Лори
Шакински Шаки 18 Сјуник

Језера[уреди]

На територији Јерменије постоји око стотинак мањих језерских површина, а већина њих током сушног периода у потпуности пресуши. По величини и значају најважнија језера су Севан и Арпи. Укупан водни биланс свих јерменских језера је 39,3 милиона м³ воде.

После Титикаке у Јужној Америци, Севан је по површини друго високопланинско језеро на свету.

Језеро Марз Површина (км²)
Севан Гехаркуник 1.243
Арпи Ширак 22
Сев Сјуник 2
Акналич Котајк 0,53
Кари лич Арагацотн 0,12
Ајгр Армавир 0,16—0,6
Лесинг Тавуш -
Парз Тавуш -
Етик Лори 0,087

Постоји и око 74 вештачких језера, укупне запремине нешто мање од 1 милијарде м³, а планирана је изградња још 13 акумулација.

Највећа акумулација је Ахурјанско језеро, у северозападном делу земље на реци Ахурјан, укупне запремине од 525 млн м³.

Азатско језеро
Акумулација Запремина (млн м³) Река
Ахурјанско језеро 525 Ахурјан
Спандарјанско језеро 257 Воротан
Апаранско језеро 81 Касах
Толорско језеро 80
Азатско језеро 70 Азат
Кечутско језеро 23 Арпа

Мочваре[уреди]

Јерменско тло је углавном суво, а једина мочварнија подручја су на југу, у долини реке Аракс, посебно у близини манастира Хор Вирап, код језера Ајгр и ушћа Севџура.

Мање мочварне површине су у Масрикској равници, Лоријској котлини и око 1,5 км северозападно од Севанског полуострва.[3]

Подземне воде[уреди]

Резерве подземних вода процењују се на 4.017 милијарди м³ а велики проблем је њихова неравномерна распоређеност. Око 70% свих подземних вода отиче на Араратској равници и том подручју земље налазе се на дубинама између 40 м и 300 метара.

Подземне воде у Јерменији играју веома важну улогу у животу човека, јер се користе за наводњавање и за пиће (96% питке воде долази из подземних извора). У просеку годишње се потроши око 3 милијарде м³ подземних вода. Од тога око 1,6 млр м³ на површину избија у виду извора (којих има око 8.000),[4] а остатак храни реке и језера.[5]

Референце[уреди]

Види још[уреди]