Рекристализационо жарење

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рекристализационо жарење служи за поправљање структуре челика. Температура на којој се загрева челик (односно материјал који се обрађује)је између 550 и 700 °C, испод еутектоидне температуре (723 (727) °C). Изводи се после пластичне деформације у хладном стању. Њеном применом долази до деформисања кристалних зрна челика, а затим и до појаве јаких унутрашњих напона, промене механичких својстава, итд.

Након примене рекристализационог жарења кристална структура се обнавља, долази до поновне кристализације у чврстом стању, тако да има изглед као пре његове примене, смањују се унутрашњи напони, повећава пластичност итд. Ова фаза термичке обраде се углавном користи за нискоугљеничне челике.

Спада у фазе термичких обрада без фазних трансформација.

Литература[уреди]

  • RL Barto; LJ Ebert; (1971). „Deformation stress state effects on the recrystallization kinetics of molybdenum“. Metallugical Transactions 2 (6): 1643–1649. 
  • HM Chan; FJ Humphreys; (1984). „The recrystallisation of aluminium-silicon alloys containing a bimodal particle distribution“. Acta Metallurgica 32 (2): 235–243. DOI:10.1016/0001-6160(84)90052-X. 
  • RD Doherty (2005). „Primary Recrystallization“. In RW Cahn et al.. Encyclopedia of Materials: Science and Technology. Elsevier. стр. 7847–7850. 
  • RD Doherty; DA Hughes; FJ Humphreys; JJ Jonas; D Juul Jenson; ME Kassner; WE King; TR McNelley; HJ McQueen; AD Rollett (1997). „Current Issues In Recrystallisation: A Review“. Materials Science and Engineering A238: 219–274. 
  • FJ Humphreys, M Hatherly (2004). Recrystallisation and related annealing phenomena. Elsevier.