Релуктанса

Из Википедије, слободне енциклопедије

Релуктанса је мјера отпора материјала успостављању магнетског поља.

Симбол је слово \mathcal{R} а јединица релуктансе је Ампер-завој/Вебер (Az/Wb).

Вриједност релуктансе је директно пропорционална дужини (l) пута силница магнетског поља и инверзно пропорционална пермеабилности (μ) и површини попречног пресјека материјала A. То исказује сљедећа једначина:

\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}

Релуктанса у магнетским колима се може сматрати аналогном отпору у електричним колима. Јединица за релуктансу се може извести користећи l у метрима, A у квадратним метрима, и μ како је приказано:

\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}} = \frac{m}{\frac{Wb}{{Az} \cdot {m}} \cdot {m^2}} = \frac {Az}{Wb}

At/Wb је ампер-завој/вебер.

Примјер[уреди]

Треба наћи релуктансу материјала који има дужину 0.05 m, попречни пресјек 0.01 m², и пермеабилност од 3500 μWb/(Az•m):

\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}} = \frac{0.05}{{3500} \cdot {10^{-6}} \cdot {0.01}} = 1400 Az/Wb

Другим ријечима, потребно је 1400 завоја да се оствари магнетски ток од 1 вебера при овим условима и струји од 1 А кроз намотај.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Principles of Electric Circuits, 7th edition, Thomas I. Floyd, Prentice Hall, ISBN 0-13-098576-7, pp. 386.

Спољашње везе[уреди]